Zajedničko upozorenje Moskvi
5. jun 2014.Dvodnevni sastanak lidera G7 počeo sinoć (4.6.) u Briselu u atmosferi najteže krize na relaciji Istok-Zapad od završetka Hladnog rata. Sastanku vodećih industrijski razvijenih ekonomija na svetu, posle više od 15 godina otkako se 1998. godine i zvanično priključila i tako oformila G8, nije učestvovala Rusija. Nju su ostale članice isključile zbog uloge u ukrajinskoj krizi. Odnosi sa Rusijom i situacija u Ukrajini dominirali su prvom rundom razgovora koje su lideri Evropske unije, SAD, Velike Britanije, Nemačke, Italije, Kanade i Japan imali tokom radne večere u Briselu.
„Želimo da vidimo kako da pomognemo Ukrajini posle predsedničkih izbora, kako nastaviti razgovore sa Rusijom o budućim neophodnim koracima, ali i da damo do znanja da su nove mere moguće ako ništa drugo ne urodi plodom“, sumirala je kao najvažnije teme spoljnopolitičkog dela razgovora nemačka kancelarka Angela Merkel.
Lideri G7 pozdravili su „uspešno sprovedene izbore u Ukrajini“ i pohvalili odnos novoizabranog predsednika Porošenka prema „celokupnom narodu Ukrajine“. Obavezali su se i na nastavak podrške Ukrajini u obezbeđivanju ekonomskog razvoja, suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Evropska unija najavila je da bi do kraja ove godine mogla da organizuje i donatorsku konferenciju namenjenu Ukrajini.
Istovremeno, lideri G7 jednoglasno su osudili kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine od strane Ruske Federacije, ponovili da aneksiju Krima ne priznaju, a Moskvu pozvali da prizna rezultate predsedničkih izbora u Ukrajini, povuče trupe sa granice i utiče na naoružane separatiste na istoku Ukrajine da odlože oružje i prestanu sa nasiljem.
„Spremni smo da pojačamo ciljane sankcije i primenimo dodatne mere koje će Rusiji doneti nove troškove ukoliko događaji to budu zahtevali“, stoji u saopštenju koje su lideri G7 objavili posle prve runde razgovara na sastanku u Briselu.
Za sada bez novih sankcija, ali i bez povratka Rusije u G8
Na marginama sastanka u Briselu, mogla se čuti ocena da je liderima G7 trenutno prioritet da „iskoriste trenutak“ stvoren izborom novog i legitimnog ukrajinskog predsednika i dovedu Moskvu i Kijev za isti pregovarački sto. I pored oštrih poruka američkog predsednika Obame, koji zbog ponašanja Rusije najavljuje i nove mere podrške NATO saveznicima u istočnoj Evropi, lideri G7 svesni su, kako potrebe saradnje sa Putinom u cilju rešavanja i drugih bezbednosnih izazova u svetu kao što su Sirija, Iran ili Avganistan, tako i ekonomske saradnje, na kojoj prevashodno insistiraju Nemačka i Francuska. Tako se, bar za sada, o novim sankcijama Zapada prema Rusiji govori u kondicionalu. Kada je pak povratak Moskve za isti sto sa ostalih sedam najrazvijenijih ekonomija u pitanju, u Briselu tvrde da je za tako nešto još rano:
„Na liderima G7 je da se dogovore da li je i kada Rusija dovoljno promenila svoj kurs i da li i kada je moguće vratiti se u situaciju gde G8 može da ima smislenu diskusiju“, poručio je predsednik Saveta EU Herman van Rompej. Istovremeno, ruski predsednik Vladimir Putin, kaže da je spreman da se već krajem ove nedelje, tokom obeležavanja savezničkog iskrcavanja u Normandiji u Drugom svetskom ratu, sretne, kako sa evropskim liderima, tako i sa američkim predsednikom Obamom, ali i sa novoizabranim ukrajinskim predsednikom Porošenkom koji bi takođe trebalo da prisustvuju ceremoniji u Francuskoj.
Na redu ekonomija, energetika i klima
Tokom razgovora o spoljnoj politici lideri G7 su kao nelegalne odbacili predsedničke izbore održane u Siriji 3. juna i poručili da za Bašara el Asada „nema budućnosti u Siriji“. Još jednom je osuđen nastavak nuklearnog i programa balističkih raketa u Severnoj Koreji dok je Iran pozvan da nastavi pregovore nuklearnom programu i obezbedi punu saradnju Međunarodnom agencijom za atomsku energiju. Dogovoreno je i jačanje saradnje u cilju borbe protiv terorista i radikalnih militanata koji se vraćaju iz Sirije i predstavljaju opasnost po bezbednost, ljudska prava i religijske slobode, što se na nesreću već pokazao u samom Briselu prilikom nedavnog napada na Jevrejski muzej.
Drugog dana sastanka (5.6.) u Briselu, lideri G7 će na radnom doručku razgovarati o stanju u globalnoj ekonomiji, sa posebnim osvrtom na jačanju privrednog rasta, na saradnji i liberalizaciji u oblasti trgovine i smanjenju nezaposlenosti u svetu. Iz EU već poručuju da će se će broj nezaposlenih na njenoj teritoriji u periodu od 2013. do 2015. smanjiti za 1,6 miliona. Zatim sledi diskusija o energetici i obezbeđivanju sigurnih izvora energenata, gde se očekuje da se, u svetlu ukrajinske krize, Moskvi uputi poruka da se energenti „ne smeju koristiti kao političko oružje“. Iako za ovaj sastanak lidera G7 nisu planirane bitne odluke, čeka se i jasna podrška najrazvijenijih zemalja borbi protiv klimatskih promena u svetu i priprema zajedničkog nastupa na „ključnoj“ klimatskoj konferenciji zakazanoj za kraj 2015. godine u Parizu. Na kraju sastanka u Briselu, lideri G7 razgovaraće o razvojnim pitanjima, borbi protiv gladi i bolesti u svetu.