G7 bez Rusije - pa šta

Putovanje lidera zemalja-učesnica Drugog svetskog rata do obale Normandije, gde bi u petak (6.6.) trebalo da bude obeležena 60-ta godišnjica iskrcavanja savezničkih trupa, biće mnogo kraće nego što je prvobitno bilo planiralo. Oni naime u Normandiju stižu iz Brisela, sa samita G7, a ne iz Sočija, gde je trebalo da se održi samit na vrhu najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije (G8). Nakon sporne ruske aneksije Krima, mnogo toga se promenilo. Ne samo mesto samita već i postava. Biće prisutni predstavnici Velike Britanije, Francuske, Italije, Nemačke, Japana, Kanade i SAD, a iz tog kluba je, u znak protesta zbog politike Moskve prema Ukrajini, izbačena Rusija.

„Od početka devedesetih, Rusija je pripadala takozvanoj 'Grupi 8'. To je bila neka vrsta priznanja Mihajlu Gorbačovu za njegovu reformsku politiku i oprezno približavanje Zapadu. Grupa zapravo nikada nije bila G8. Ako bi želeli precizno da je definišemo, onda bi ona, po rečima Sabine Fišer, šefice Istraživačke grupe za istočnu Evropu i istočnu Aziju pri Fondaciji za nauku i politiku u Berlinu, morala da se zove „G7/G8“. Jer Rusija, po njenim rečima, „nikada i nije učestvovala u finansijskim pregovorima, koje je vodila G7“. Kao i na mnogim samitima i na ovom se istinski posao odvija na nivoima nižim za jedan ili dva stepenika: na ministarskom ili na nivou državnih sekretara.

Putinovo „Pa šta?“

Otkazivanje samita u Sočiju išlo je na adresu Vladimira Putina. Komplikovana i skupa izgradnja i pretvaranje tog letovališta u zimski sportski i međunarodni kongresni centar bila je njegova lična ideja i inicijativa. Sabine Fišer smatra da je to neka vrsta uvrede za ruskog predsednika, koja je u velikoj meri naškodila i reputaciji Rusije na međunarodnom planu.

Međutim, Putina je to poniženje ostavilo potpuno hladnim. S tim u vezi, Sabine Fišer podseća na njegov nedavni TV-nastup. Ruski novinari su mu postavili pitanje kako reaguje na to što su mu zapadni šefovi država i vlada otkazali učešće na samitu G8. Putin je na to samo slegnuo ramenima i rekao: „Pa šta?“

Patrik Rozenov, politikolog sa Univerziteta u Jeni, ukazuje da Moskva nije neizostavno upućena na samit G7/G8, tim pre što je ona ostala u mnogim drugim važnim telima, kao što je npr. Savet bezbednosti UN ili grupa najvažnijih industrijskih zemalja sveta i zemalja ubrzanog razvoja G20. „Čini se da Rusiji ne smeta mnogo otkazivanje učešća u G7/G8“, smatra Patrik Rozenov.

„Štaviše, to Putinu u stvari ide na ruku“, uverena je Sabine Fišer. U Moskvi, smatra ona, očigledno vlada mišljenje po kojem Rusiji nisu potrebne bliske veze sa Zapadom pod sloganom: „Šta će nam uopšte Zapad. Mi ćemo se da se okrenemo Aziji i nastojaćemo da uspostavimo još uže veze sa Kinom.“

Rusija vidi budućnost u Aziji

Putin je svojom spoljnom politikom u proteklih deset godina pokušao da uspostavi protivtežu Zapadu“, naglašava Patrik Rozenov. A to je ostvario time što sada može da kaže: „G7 je klub sastavljen od država Zapada. S njima ne želimo da imamo posla.“

„Čini se da dve indicije potvrđuju ovu tezu: prva je potpisivanje ugovora o isporukama gasa za Kinu i osnivanja Evroazijske ekonomske unije. Pokušaj sa Belorusijom i Kazahstanom da se etablira ekonomska unija na istoku Evrope pokazuje da Putin nije zainteresovan za snažnije povezivanje sa Zapadom. On želi da ima više opcija, kako bi proširio svoj uticaj širom sveta. Isključivanje Rusije iz grupe G7/G8 je potez koji se nametnuo kao posledica sankcija, ali i nastojanja Zapada da ipak ne prekine nit dijaloga sa Rusijom“, smatra Patrik Rozenov. On taj potez smatra dobrim kompromisom jer su njime sve opcije i dalje otvorene.