Zašto Kina ne želi novi sporazum INF?
7. februar 2019.
Dok se dvoje svađaju, treći se koristi. To je stara poslovica. Ali ona ne može da se primeni SAD, Rusiju i Kinu. Vašington i Moskva odustaju od Sporazuma o zabrani projektila kratkog i srednjeg dometa (INF – Intermediate Range Nuclear Forces), ali za Peking ta situacija uopšte nije od koristi.
„Žalimo“ zbog toga, navodi se u zvaničnom saopštenju Ministarstva spoljnih poslova iz Pekinga: „Kina je protiv istupanja SAD iz sporazuma i poziva Vašington i Moskvu da svoje sporove okončaju kroz konstruktivan dijalog.“
Pritom, Peking želi da ostane po strani i odupire se multilateralizaciji sporazuma, odnosno proširenju sporazuma na nove partnere, poput Narodne Republike Kine. Upravo to u stvari priželjkuje predsednik SAD Donald Tramp – ali tako nešto nije verovatno.
Kina se naoružavala u senci INF
Sjedinjene Američke Države i Rusija su se u okviru sporazuma INF dogovorile da će uništiti sve projektile koji se ispaljuju s zemlje i imaju domet između 500 i 5.000 kilometara. Takođe dogovoreno je da se ne vrše dalja istraživanja na tom planu.
Kina je, međutim, u proteklih 30 godina snažno nastavila da razvija sopstveno oružje tog dometa. Njena regionalna bezbednosna arhitektura se velikim delom oslanja upravo na to oružje.
U Ministarstvu obrane SAD procenjuju da kineska armija poseduje od 1.000 do 1.200 raketa kratkog dometa, do hiljadu kilometara. To je u stvari većina kineskih raketa i one bi potpale pod sporazum INF.
Nove ruske rakete
„To bi značilo da Kina mora da uništi veliki broj svojih raketa. Istovremeno, Sjedinjene Američke Države ne bi morale ničega da se odreknu, jer se oslanjaju na oružje koje se koristi u mornarici ili vazduhoplovstvu“, objašnjava za DW Volfgang Rihter iz nemačke Fondacije nauka i politika (SWP).
Specifičnost INF je bila u tome što taj sporazum – za razliku od recimo Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT) – oružje koje je predmet sporazuma zabranjuje u potpunosti, do poslednje rakete. Ukoliko SAD i Rusija pokušaju da i sa Kinom postignu novi sporazum, Kina bi mogla da zahtevati nekakvu gornju granicu koja bi bila iznad nule.
„To bi značilo da bi i Rusija imala gornju granicu, dakle smela da stacionira određeni broj rakete, a to bi bila loša vest za Evropu“, smatra Rihter. No, za sada nema naznaka da bi moglo da dođe do novih pregovora o INF. Naprotiv, situacija postaje sve napetija. Rusija je najavila da će razviti novu raketu srednjeg dometa iznad 500 kilometara. Ruski ministar obrane Sergej Šojgu rekao je da bi uskoro trebalo da se počne s radom na tim raketama.
Koliko su te rakete danas važne?
Kada je 1987. sporazum INF sklopljen, upravo su rakete srednjeg dometa imale važnu ulogu u Hladnom ratu. S njima su mogli da budu napadnuti štićenici i jedne i druge strane u Evropi, ali ne i ona druga neprijateljska super-sila.
Danas obe zemlje, između ostalog i zbog zabrane, poseduju druge projektile, one koji se ispaljuju s podmornica ili iz aviona – a da ne govorimo o bespilotnim letilicama. Vojna korist od oružja koje je obuhvaćeno sporazumom INF, u poređenju s oružjem odnosno projektilima sa podmornica i aviona „ne može se proceniti“, kaže stručnjak za bezbednost Rihter.
Te rakete su možda nešto jeftinije u proizvodnji i možda brže reaguju kada se nalaze na pravom mestu, ali, dodaje Rihter, „zbog toga ne bi trebalo napraviti grešku i poverovati da sporazum zbog toga više i nije tako važan. Sporazum ima veliki politički značaj. On je eliminisao čitavu jednu klasu oružja i zato bi bilo pogrešno sada ponovno dozvoliti tako nešto.“
Kvalitet, a ne kvantitet
Ipak, to bi moglo da postane stvarnost. Postoji doduše prelazni rok od šest meseci u okviru kojeg bi SAD i Rusija još mogle da se predomisle, ali je izgledno da Vašington i Moskva to neće učiniti. Oba dosadašnja partnera u sporazumu, prema mišljenju Ulriha Kina sa Instituta za mirovna istraživanja i bezbednosnu politiku, nemaju istinski interes da održe taj sporazum: „Rusija smatra da je NATO ugrožava – ali Moskva oseća da je ugrožavaju i rastući vojni kapaciteti Kine – iako to zvanično ne govori.“
Kin se plaši nove trke u naoružanju, ukoliko ta trka i kvantitativno bude uporediva s onom iz vremena Hladnog rata kada su postojale desetine hiljada bojevih glava. „Mi ćemo u stvari biti svedoci jedne kvalitativne trke u naoružanju i to se razvija već više godina“, kaže Kin. „To konkretno znači: bolje oružje, brže oružje, raketni sistemi. I, naravno, manje stabilnosti.“
Rešenja koja preostaju
Nakon okončanja INF, ostaje samo još jedan sporazum između dve bivše blokovske sile, a to je sporazum „New START“, u okviru kojeg su se obe zemlje obavezale da će ograničiti broj svog strateškog oružja za masovno uništenje. Taj sporazum, međutim, ističe 2021. godine. Šanse za njegovo produženje su, strahuje Kin, „veoma male“ – između ostalog i zbog toga što je u SAD, zbog ruskog uplitanja u izbornu kampanju 2016, poverenje u Rusiju drastično opalo.
„Proteklih godina videli smo da tim sporazumima preti raspad, iako su bili tako važni za prevladavanje konfrontacije u vreme Hladnog rata“, potvrđuje stručnjak za bezbednost Rihter. On dodaje da bismo, ukoliko 2021. dođe do okončanja sporazuma „New START-a“, ponovo bili tamo gde smo bili šezdesetih godina prošlog veka.