Nuklearni rulet je ponovo krenuo
2. februar 2019.
Sjedinjene Države su jednostrano otkazale Sporazum o zabrani raketa srednjeg dometa, tvrdeći da ga Rusija ionako hronično krši. U Moskvi to demantuju, kriveći Vašington za eskalaciju. U subotu je predsednik Vladimir Putin objavio da i Rusija napušta ugovor.
Bilateralni ugovor INF je od 1987. regulisao uništavanje i zabranu projektila koji mogu da nose nuklearne bojeve glave, a imaju domet od 500 do 5.500 kilometara. Takve je najpre razvio Sovjetski Savez, a zatim i SAD. Dok dve strane igraju ping-pong međusobnim optužbama, u Evropi strahuju da ne postanu bojište ili lopta za igru supersila.
U tom pravcu piše Zeksiše cajtung (Drezden): „Ne može se prevideti da ugovor INF ima slabosti. Od odražava konstelaciju kakva je postojala na kraju Hladnog rata i više nije u skladu sa vremenom. (često se napominje da i Kina poseduje takvo oružje, a nije deo ugovora, prim. red. DW) Zato se mora pokušati njegova obnova. Ali otkazivanje ugovora je pogrešan put jer time pada zabrana nuklearnog naoružavanja. Ako ponovo krene, ugroziće bezbednost pre svega Evrope.“
„Atomsko oružje ne stabilizuje, naprotiv“, piše ugledni Zidojče cajtung (Minhen). „To posebno važi onda kada se atomsko oružje poima kao vojno sredstvo koje je deo šireg plana. Takvo razmišljanje je posebno opasno u dobu kada američki predsednik drži da je savez sa Evropom nepotreban ili makar nefer – dok Moskva na najrazličitije načine koji uključuju i hibridne ratove obezbeđuje nacionalnu veličinu i ugled u svetu.“
Konzervativni Velt (Berlin) krivicu vidi isključivo na ruskoj strani: „Ako razgovori sa Moskvom propadnu, Zapadu neće ostati ništa drugo nego da modernizuje američko atomsko oružje na evropskoj NATO teritoriji i da takođe postavi nove sisteme srednjeg dometa. Otkazivanje ugovora INF od strane Amerikanaca je prvi – neprijatan, ali neophodan – korak u tom pravcu. Nije za to odgovoran američki predsednik Donald Tramp nego njegov ruski kolega Vladimir Putin. On već godinama dovodi u pitanje posleratni poredak Hladnog rata i igra na slabosti Zapada.“
Drugačije piše Folksštime (Magdeburg): „Prvo porušiti sve pa čekati da se slegne prašina, a onda iz toga izvući maksimalnu nacionalnu korist – prema toj šemi je američki predsednik Donald Tramp sahranio i ugovor INF. Rusi, koji su to provocirali svojom destruktivnošću, uopšte ne moraju da prebacuju loptu krivice u Trampovo dvorište – on je tu loptu sam prigrlio.“
Frankfurter rundšau navodi da je „razmišljanje u vojnim i geostrateškim kategorijama mnogim modernim Evropljanima ne samo neobično već i odvratno. Nespojivo sa društvom blagostanja u kojem se najradije diskutuje o sledećem velnes-odmoru, smutiju od kelja i netoleranciji na laktozu. Ali koliko god se žali zbog vojne logike, koliko god se ona smatra antičkom ili se pred njom žmuri: vojna moć uvek znači političku moć, danas kao i oduvek.“
Frankfurter algemajne cajtung podseća da ostaje prelazni period od šest meseci tokom kojih se ipak nekako može spasiti ugovor Vašingtona i Moskve. „Ali za to bi Moskva morala verodostojno da dokaže da zaustavlja program raketa srednjeg dometa kojim krši ugovor. To sada deluje nezamislivo, ali ne treba sasvim isključiti da će Rusija i SAD stupiti u ozbiljan dijalog. Ipak se dve strane u jednome slažu: od 1987. je porastao broj zemalja koje raspolažu ovom kategorijom oružja, ali nisu deo ugovora.“
U Badiše cajtungu (Frajburg) su skeptični jer „ni Rusija ni SAD nemaju više interesa da se odreknu zemaljskih raketa srednjeg dometa. SAD jer ovim sistemima žele da prikoče uticaj Kine u Aziji. Rusi jer verovatno u vidu sistema SSC-8 već raspolažu takvim oružjem.“
priredio Nemanja Rujević