Vučić: Dobar odnos sa Rusijom nije za osudu

„Nadam se da ćemo, što je moguće ranije, početi sa pregovorima. Srbija je veoma naporno radila na tome. Postigli smo napretke u dijalogu sa Prištinom, sproveli smo ekonomske reforme i uveli oštre mere štednje“, kaže premijer Srbije Aleksandar Vučić u opširnom intervjuu koji objavljuje Velt. Napredak priznaju mnogi, nadovezuje se novinar nemačkog lista, ali dodaje da i pored toga postoji sumnja, između ostalog i u Bundestagu, u tempo kojim se reforme sprovode.

Bez garancija nema ustupaka

Na pitanje zašto Beogradu toliko teško pada približavanje Kosovu, premijer Vučić odgovara: „Proteklih meseci postigli smo važne dogovore sa Prištinom i odredili vremenski plan za dalje približavanje. Vladajuća kriza na Kosovu poremetila je vremenski plan, ali su u međuvremenu razgovori ponovo nastavljeni“.

Upitan da objasni šta je sa uticajem Beograda na srpske opštine na severu Kosova, Vučić kaže: „Srbija čini sve što može kako bi se pronašlo održivo rešenje za Zajednicu srpskih opština. Zadovoljavajući rezultat morao bi da bude takav da su obe strane njim zadovoljne.“

Novinara Velta zanimalo je i pitanje na koje kompromise je Vučić spreman: „Administrativne strukture i finansiranje srpskih opština na Kosovu mora biti regulisano. Ko se brine za bezbednost, za zdravstvenu zaštitu, isplatu penzija, ukoliko to ne čini Beograd? Još uvek čekamo na odgovarajuće signale iz Prištine. Odgovorni smo za Srbe na Kosovu – bez garancija ne možemo da pravimo nikakve ustupke“, objasnio je Vučić.

Neefikasno pravosuđe

Evropsku uniju zabrinjava i situacija sa slobodom medija u Srbiji, ocenjuje novinar Velt i dodaje da postoje kritičari koji smatraju da novi medijski zakoni ne rešavaju stvarne probleme – pokušaje zastrašivanja od strane političara, kao i proizvoljne poreske mere. Vučić odgovora: „Ne znam o čemu govore. Evropska unija pozdravila je naše nove zakone o medijima. Pokrenuli smo kurs reformi, ali ne poričem da su na pojedinim mestima neophodna poboljšanja.

Govoreći o problemu sa korupcijom, Vučić ističe da policija obavlja dobar istražni posao, ali da je, i pored toga, malo presuda vezanih za korupciju: „Našem pravosudnom sistemu nedostaje efikasnost. Kao šef vlade ja ne mogu sudijama da naredim šta će da presude, na kraju krajeva, sudovi su nezavisne institucije. Ali EU dajem za pravo: Srbija mora mnogo da nadoknadi u suzbijanju korupcije.“

Odnosi sa Rusijom

Na pitanje da li za njega kao zagovornika članstva u Evropskoj uniji predstavlja problem to što su mnogi Srbi emocionalno više vezani za Rusiju, te da li je dolazak Putina na vojnu paradu u Beogradu opasan flert, ukoliko se želi u EU, premijer Vučić odgovara: „Mi smo zainteresovani za dobar odnos sa Rusijom, to nije za osudu. Pozivamo mnoge državnike u Srbiju, pa tako i ruskog predsednika. Na vojnoj paradi sam javno Putinu rekao, a to sam ponovio i u Moskvi iza zatvorenih vrata: Srbija je na kursu ka EU.“

Na kraju Vučić objašnjava zašto se Srbija nije priključila sankcijama protiv Rusije: „Priključenje sankcijama protiv Rusije, imalo bi ekonomske posledice, a Srbija nije u stanju da nosi te posledice na svojim leđima. Na kraju krajeva još uvek smo van EU i niko nam pritom ne pomaže“, izjavio je premijer Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu za list Velt.

Pobuna protiv familije gladne moći

Švajcarski list Noje cirher cajtung piše o aktuelnoj političkoj situaciji u Makedoniji: „Nikola Gruevski duboko je podelio makedonsko društvo. Za jedne je on polu-bog, za druge demonski diktator. Makedoniju već mesecima potresa skandal sa prisluškivanjem. Protivnici vlasti optužuju Gruevskog za izbornu prevaru i za korupciju. Da li će ga isterati sa funkcije, još uvek je neizvesno“.

List detaljno opisuje politički put makedonskog premijera: „Gruevski je izgradio autoritarni system, prilagođen sopstvenoj ličnosti. Ograničio je slobodu medija i uspostavio kontrolu sudstva. Rastuća državna uprava danas funkcioniše kao klijentelistički sistem koji hrani svoje verne sledbenike. Za stotine miliona evra, centar Skoplja sa spomenicima i fasadama pretvorio je u nacionalistički tematski park. Gruevski je oprezan čovek i u druge ima malo poverenja. Otkako je preuzeo vlast, okružio se sa uskim krugom ljudi od poverenja, koje pojedini nazivaju familijom. Najčešće je tako u bukvalnom smislu. Sašo Mijalkov, šef tajne službe je njegov rođak, a Zoran Stavreski, njegov zamenik i dugogodišnji ministar finansija mu je kum. Obojica su od 2006. uz Gruevskog. Mijalkov je pre dve nedelje morao da se povuče. Funkcije ga je koštala policijska akcija protiv teško naoružane bande etničkih Albanaca u Kumanovu, u kojoj je život izgubilo osam policajaca. I ministarka unutrašnjih poslova Gordana Jankuloska, koja takođe spada u uži krug Gruevskog, morala je da podnese ostavku. Ali samo nekoliko dana kasnije mogla se videti ozarena uz premijera na mitingu vladinih pristalica. A kada je Gruevski prošle sedmice na poziv parlamenta EU išao u Strazbur na pregovore sa vođom opozicije, pratio ga je Sašo Mijalkov. Zvanično u funkciji partijskog kadra VMRO, a zapravo kao rođak.“