Važna poseta Vučića Tirani

Dojče vele: Gospodine Svilanoviću, premijer Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da će 27. maja posetiti Albaniju. Kako vi gledate na tu posetu?

Goran Svilanović: To je nastavak dobro osmišljene i vrlo aktivne politike prema susedstvu. Mislim da je to osnovno obeležje (spoljne politike Beograda prim. ur.) u poslednjih godinu dana, počev od prve posete Sarajevu, pa zatim nekoliko zajedničkih sednica vlada Srbije i zemalja iz susedstva, naravno puna koncentracija na briselski dijalog i evo, konačno, i uzvratna poseta Tirani posle posete predsednika vlade Edija Rame Beogradu. Čini mi se da je u Beogradu unapređenje regionalne saradnje shvaćeno iskreno i kao suštinski uslov i to ne samo za članstvo u Evropskoj uniji. Nema govora o tome da se ta saradnja unapredi ako u svakom od segmenata – političkom, ekonomskom i bezbednosnom – taj dijalog ne bude živ, ne bude stalan i ne bude otvoren i iskren. Dakle, može se uočiti da je nivo susreta u poslednjih godinu dana visok i, na neki način, kruna takvog angažmana jeste susret dvojice premijera u Tirani.

Ovo je zapravo, kao što ste rekli, uzvratna poseta nakon boravka Edija Rame u Beogradu početkom novembra prošle godine. Ta poseta se, međutim, pretvorila u neku vrstu skandala nakon poziva Rame da „Srbija prizna novu realnost na Kosovu“. Mogu li se očekivati slične provokacije sada sa druge strane?

Iskreno rečeno, ništa slično ne očekujem. Ne mislim ni da je poseta predsednika albanske vlade Beogradu bila skandalozna. Ima na tom putu ima dosta uzbrdica i nizbrdica i nije slučajno što su tako retke bile posete na tom nivou između dveju zemalja u poslednjih nekoliko decenija. Naših poslednjih dvadesetak godina bile su teške. Proces raspada Jugoslavije ostavio je ožiljke na svima nama – i lične i nacionalne. I otuda treba istini prosto pogledati u oči i prihvatiti da oko nekih stvari nemamo iste stavove. Ali dokle god postoji iskrena želja da se ti stavovi saopšte na jedan pristojan način, da se o njima razgovara i, možda najvažnije, da se sasluša partner u tom razgovoru, mislim da sve te stvari mogu da budu prevaziđene. I evo, ako me danas pitate, nekoliko dana pre nego što će predsednik vlade Srbije doći u Tiranu, da li očekujem neke takve neprijatnosti – iskreno rečeno ja ih u stvari ne očekujem. Oni su se u nekoliko navrata susretali i pre Beograda i posle Beograda. Ja znam da su u tim razgovorima neke teme otvorili i porazgovarali, i u četiri oka i u sastavu delegacija, i otuda mislim da je ovo u stvari prilika da budemo svedoci jedne dobre posete.

Vi poznajete obojicu premijera i Ramu i Vučića. Oni su skloni da svoje mišljenje kažu vrlo otvoreno. Kakva su vaša očekivanja? Možemo li očekivati novi početak, nastavak relativno hladnih odnosa na relaciji Tirana-Beograd ili produbljenje nesporazuma u albansko-srpskim odnosima?

Ima tema o kojima se prosto mora razgovarati, a o kojima se neće složiti ni kada budu razgovarali i jednom i dva i tri puta. Ali dokle god razgovaraju, važno je da razumemo da je to dobra stvar. Ako me pitate da li će se o svemu složiti – ne, ja ne mislim da će se o svemu složiti. Ako me pitate da li će poseta biti neprijatna – ne, ja mislim da će to biti jedna prijatna, otvorena i prijateljska poseta u kojoj će biti saglasnosti o nekoliko tema i biće nesaglasnosti u nekim drugim temama. Verujem da će saglasnosti biti kada je u pitanju potreba unapređenja putničke i železničke infrastrukture. Tu mislim da će se potpuno složiti. Koliko je meni poznato ima bar šest projekata koje je ministarka Zorana Mihajlović još tokom svoje posete Tirani dogovorila i koje su oberučke prihvaćene u Tirani. Mislim da će dvojica premijera nastaviti razgovor koji su započeli o potrebi unapređenja saradnje među mladima u regionu. Verujem da će se potpuno složiti oko ukidanja barijera kada je u pitanju ekonomska saradnja, privlačenje stranih investitora kao i eventualni zajednički nastup na trećim tržištima. Verujem da će ozbiljno razgovarati o bezbednosnim implikacijama srpsko-albanskog dijaloga na ceo region. U stvari, verujem da će se složiti koliko je taj dijalog važan i koliko je važno da on bude nastavljen.

Jedno od pitanja gde se oni sigurno neće složiti jeste pitanje Kosova koje je i do sada bilo glavna prepreka u poboljšanju odnosa između Beograda i Tirane. Da li bi oni uopšte trebalo da razgovaraju o tome pitanju i kako je moguće rešiti to pitanje?

Mislim da postoji jedan element oko kojeg će se složiti, a to je da je sporazum u Briselu bio važan napredak u dijalogu Beograda i Prištine i da ga treba nastaviti. Beograd i Priština trebalo bi zajedno da se angažuju oko implementacije sporazuma. U dijalogu Beograda i Tirane ti elementi neće biti sporni. Mislim da prosto treba poštovati taj proces i njegove učesnike, a to su Beograd i Priština uz punu podršku i učešće Brisela. To bi tako trebalo da bude nastavljeno. Otuda nisam siguran da bi dalje zalaženje u tu temu u dijalogu dvojice premijera (Albanije i Srbije prim. ur.) bilo od najveće koristi.

Goran Svilanović bio je prvi ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije nakon demokratskih promena 2000. godine u Srbiji, a od 1. januara 2013. je generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC) koga su na to mesto imenovali ministri spoljnih poslova zemalja-članica Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi (SEECP).