„Vojno neutralna“ Republika Srpska?
18. oktobar 2017.
„Mi u Republici Srpskoj (RS) dobro znamo da je Bosna i Hercegovina (BiH) država koja ima svoj suverenitet, stolicu u Ujedinjenim nacijama, i koja u dogledno vreme treba da ima svoju stolicu u Partnerstvu za mir i NATO-u.“
Ovim rečima je nekadašnji predsednik RS Dragan Čavić još davno u entitetskoj Skupštini u Banjaluci izrazio opredeljenje za pristupanje BiH evroatlantskim bezbednosnim sistemima. Time su se stekli uslovi za sprovođenje najuspešnije posleratne reforme u toj zemlji – reforme odbrane. Međusobno supotstavlene entitetske vojske, Vojska Federacije (VF) BiH i Vojska Republike Srpske (VRS), ukinute su voljom trojih konstitutivnih naroda, a formirani su državno Ministarstvo odbrane i jedinstvene oružane snage BiH.
Reformama koje su okončane 2006. godine rešena je i duboka politička kriza u BiH tokom koje je bivši Obaveštajni centar VRS-a pratio i prisluškivao pripadnike i jedinice tadašnjih međunarodnih organizacija u posleratnoj BiH. Nakon reforme odbrambenog ustrojstva zemlje, BiH je postala punopravna članica projekta NATO Partnerstvo za mir. Od ulaska u najmoćniji vojnopolitički savez deli je aktiviranje akcionog plana MAP (program pomoći, praktične podrške i konsultacija).
Iako se tokom odbrambenih reformi obavezala na pristupanje evroatlantskim bezbednosnim sistemima, RS se danas protivi ulasku BiH u NATO, zalažući se za demilitarizaciju BiH i vojnu neutralnost po uzoru na Srbiju.
Rezolucija u skladu sa politikom Srbije
Poslanici Narodne Skupštine RS-a su u sredu su usvojili „Rezoluciju o zaštiti ustavnog poretka i proglašenju vojne neutralnosti Republike Srpske“. Rezolucijom bi, prema tumačenju predlagača, Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i njegovih koalicionih partnera, trebalo da se definiše „neutralnost RS“ u odnosu na postojeće vojne saveze.
U rezoluciji se navodi da teritorija ovog entiteta ne može biti otuđena na bilo koji način mimo Ustava i zakona, niti joj se može utvrditi ili upisati neko drugo svojstvo. Iz SNSD poručuju da će se svaki pokušaj uskraćivanja svih „suverenih“ prava nad teritorijom RS-a smatrati kršenjem međunarodnog prava.
U dokumentu je, takođe, precizirano da je RS opredeljena da svaki budući status koordinira sa Srbijom. „U skladu s tim, Narodna skupština RS donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma u RS-u na kome bi bila donesena konačna odluka o ovom pitanju“, navodi se u tekstu rezolucije.
Šta se krije iza priče o vojnoj neutralnosti?
Komentarišući rezoluciju o vojnoj neutralnosti RS, analitičari ističu da je ona suprotna principima odbrambenih reformi, pojašnjavajući da bosanskohercegovački entiteti, prema Ustavu i važećim zakonima, nemaju nikakve nadležnosti u toj oblasti.
„To pitanje je u isključivoj nadležnosti države, odnosno eventualna vojna neutralnost može se odrediti samo na nivou BiH. Entiteti tu nemaju nikakve nadležnosti. Mislim da vlasti u RS ovom inicijativom žele zaseniti druga, značajnija, pitanja. Očito je lakše baviti se vojnom neutralnošću nego privrednim oporavkom entiteta i drugim, važnim, životnim pitanjima", kaže za DW Selmo Cikotić, profesor na sarajevskom Fakultetu političkih nauka i bivši ministar odbrane BiH .
Naš sagovornik ističe da će ova inicijativa više štete naneti RS, nego državi BiH. „Ne mislim da će se NATO ozbiljno baviti ovom rezolucijom, ali će je posmatrati i pratiti je“, kaže Cikotić. „U ovom slučaju može se prepoznati i neka vrsta refleksije, odnosno uticaja politike Srbije na politiku u RS-u. Međutim, nedavno sam boravio u Beogradu i znam da Srbija, pored svoje deklarisane neutralnosti u vojnom smislu, ima znatno intenzivniju saradnju sa NATO nego što je to slučaj sa BiH koja se deklarativno zalaže za punopravno članstvo u Severnoatlantskom savezu“, kaže Cikotić.
Bivši ministar odbrane kaže da veruje u punopravno članstvo BiH u NATO, dok inicijativu u Skupštini RS naziva „politikom generisanja sukoba“ kojom SNSD želi da osigura opstanak na vlasti u ovom entitetu.