„Voda je takva kakva je“
3. april 2018.
Kada su pre 15 godina saznali da im voda iz česme nije ispravna, bili su zabrinuti. Danas na još jedno istraživanje Instituta za javno zdravlje koje pokazuje iste podatke Temerinci odmahuju rukom. „Nama je i dalje u podsvesti da je voda takva kakva je – puna arsena. Ranije smo pokušavali da nađemo neko rešenje, ali vremenom smo odustali i od kupovine flaširane vode i od raznih aparata, jer veliki su to troškovi. Sad ovu sa česme koristimo i za piće i za tuširanje i kuvanje“, priča Natalija iz Temerina.
To je samo jedna od brojnih opština u Vojvodini u kojoj građani nemaju ispravnu vodu za piće. Najčešći uzrok je visoka koncentracija arsena, veoma opasnog po zdravlje. „Arsen spada u grupu kancerogenih jedinjenja i može dovesti do karcinoma bubrega, kože, respiratornih organa, sve zavisi od načina unosa“, objašnjava Sanja Bijelović, načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
„Za sada nemamo naučna istraživanja o direktnoj povezanosti karcinoma bubrega sa arsenom u vodi za piće, ali je stav Svetske zdravstvene organizacije da voda nije za upotrebu ukoliko arsen prelazi deset mikrograma po litru“, kaže ona za DW.
- pročitajte još: Smrt nije imuna na činjenice
Istraživanje Balkanske istraživačke mreže BIRN pokazalo je da je u 102 grada, varošice i sela Vojvodine, sa ukupno 653.160 stanovnika nivo arsena u vodi viši od dozvoljenog – u pojedinim opštinama čak i nekoliko desetina puta viši. Na istu stvar iz godine u godinu upozorava i Institut za javno zdravlje Vojvodine, a pod najvećim rizikom je, kažu, stanovništvo Banata, dok arsena najmanje ima u sremskom okrugu. U nešto manjoj meri pogođeni su i delovi Hrvatske i Mađarske.
Čemu panika, to su „samo“ standardi
Da je voda iz česme opasna po zdravlje, Natalija je saznala u školi u kojoj radi. Drugi Temerinci su uglavnom saznavali iz medija ili od komšija. Nikad nije stiglo zvanično obaveštenje od nadležnih, niti nekakvo uputstvo za postupanje.
Građane bi o tome trebalo da obavesti lokalna samouprava, kaže Srđan Rončević, profesor Departmana za hemiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. „Pitanje je koliko im je ta informacija plasirana na jasan i razumljiv način. Ljudima se nedvosmisleno mora reći da li je to tehnička voda ili voda za piće“, kaže Rončević za DW.
Osim informacija, lokalne samouprave su dužne da građanima obezbede i alternativni izvor snabdevanja vodom. U Vojvodini su to najčešće eko-česme ili cisterne. „Eko-česme su filter-sistem i on, kada se zasiti, prekida svoju funkciju i ponovo produkuje zagađenje na izlazu“, objašnjava Sanja Bijelović. „Ako govorimo o cisternama, one ne bi smele da budu udaljene više od jednog kilometra od mesta stanovanja, ali svaka cisterna predstavlja problem, jer zbog neadekvatnog upravljanja, kontrole ili rizika stajanja vode može doći do razmnožavanja mikroorganizama, pa opet može predstavljati opasnost.“
U Temerinu, međutim, već nekoliko godina nema ni jednog i drugog. „Kad je stiglo obaveštenje da voda nije ispravna, direktorka je bila u obavezi da nabavi cisterne koje su stajale u prizemlju i onda su deca mogla tu vodu da koriste za piće, a ne ovu za slavine. Te cisterne su bile i na nekoliko mesta u Temerinu. Više ih nema – ni na ulicama, ni u školi“, priča Natalija.
Jedino što od vodovoda redovno dobijaju jesu računi, a oni, kako kažu, nisu ništa manji zbog toga što je voda neispravna. „Smatram da to nije u redu. Oni svi govore da je to u principu ista voda koja se već decenijama pije u Temerinu, ali je onda došlo do usklađivanja naših pravilnika sa nekim stranim pravilnicima, pa čemu sad panika.“
U centralnoj Srbiji stabilno
Osim arsena, uzroci neispravnosti vode u Vojvodini su i nitrati i nitriti, pa i fekalno zagađenje u javnim bunarima. „To su pojedinačni objekti iz kojih se voda sama za sebe crpi. Ona je ukusnija nego gradska, jer nije tretirana, prečišćena, ali tu imamo mikrobiološki rizik“, objašnjava Bjelović. „Ako govorimo o svežem fekalnom zagađenju, tada osetljiva populacija može da ima stomačne tegobe, promene po koži ako je koža već osetljiva, mogu da se jave promene na sluzokoži, očima, nosu, problemi s mokrenjem, infekcije koje su vezane za unos vode pićem ili za kupanje u vodi.“
U ostatku Srbije, pokazuje izveštaj Insituta za javno zdravlje „Batut“, situacija je stabilna, a neispravnost znatno niža. „Najčešći parametri neispravnosti su oni koji mogu dovesti do izmenjene boje, mutnoće, ali ne utiču na zdravlje. To su sve povremene pojave, dakle nisu u kontinuitetu, niti u koncentracijama koje bi bile zabrinjavajuće“, kaže za DW specijalistkinja higijene u tom Institutu Dragana Jovanović.
Zabrane upotrebe vode su privremene u periodu otapanja snega ili posle velikih padavina, kako što je nedavno bio slučaj u pirotskom okrugu.
„Ovo može u nedogled“
Uprkos svim poteškoćama, zakon kaže da se stanovništvu mora obezbediti voda za piće. „Koliko lokalna samouprava može da ne rešava taj problem, koji su rokovi da se nešto uradi? To je zona gde svi dižu ruke i shvataju da novca nema i da to može tako da traje u nedogled, a jasno je da se ugrožava zdravlje stanovništva“, kaže profesor Srđan Rončević.
On podseća da je Skupština Vojvodine još 2010. godine usvojila strategiju, ali se stvari do danas nisu pomakle s mrtve tačke. „Nama se dešavalo i pri promovisanju strategije da se nisu svi vodovodi odazivali pozivu, nego su se često odazivali po partijskoj liniji – da li smeju da prisustvuju ili ne. Voda ne sme da bude partijsko pitanje, problem se mora rešavati zajedno“, podvlači Rončević.
Umesto strateškog pristupa, kaže, svaka opština na svoj način rešava problem, težeći uglavnom rešenju koje bi zadovoljilo potrebe u izbornom periodu. „Pojavi se neki stručnjak tašna-mašna, često iz inostranstva, koji nudi gotova rešenja – ključ u ruke. Čak obezbeđuju i kredite inostranih banaka, ali ste u obavezi da kupite opremu od određenih preduzeća, često nemačkih i austrijskih, a da nije urađeno ispitivanje da li je ta tehnologija najbolja, najadekvatnija. Pri tom odluke donose oni koji se ne razumeju“, kaže Rončević.
Ključ je, kaže, u odgovornosti. Kada bi bilo sankcija, bilo bi i promena. „Ti primeri se čuju daleko. Zamislite da imate mesaru i neko dobije trihinelu – vi ćete da odgovarate. Ako flaširate vodu i prodajete neispravnu, vi ćete da odgovarate. Tako i ako ste rukovodilac ustanove koja vrši vodosnabdevanje građana, ukoliko ta voda nije ispravna, treba i vi da odgovarate ili da rešite problem.“, objašnjava novosadski profesor.
„Drugi način kažnjavanja su izbori, ali većina ljudi kad zaokružuje na izborima, nema u glavi to kakvu su vodu tog jutra popili. Do sada u svim izborima nisam stekao utisak da je neko izgubio poziciju zbog nezdrave vode“, zaključuje Rončević.