Više dokaza protiv Asada nego protiv Karadžića
21. maj 2019.
U rukama nevladinih organizacija na Zapadu nalazi se više od 800.000 spisa i dokumenata sirijskih snaga bezbednosti. Do njih se po pravilu došlo u kancelarijama sirijskih snaga bezbednosti koje su tokom rata neko vreme bile pod kontrolom opozicionih snaga. Dokumenta su prošvercovana iz Sirije i sada je „Sirijski centar za pravdu i odgovornost“ (Syria Justice and Accountabillty Centre, SJAC) sa sedištem u Vašingtonu po prvi put objavio analizu prikupljenih dokumenata.
Ono što je u toj analizi najvažnije jesu materijalni dokazi da odgovornost za hapšenja i mučenja koja su masovno počela nakon prvih demonstracija protiv vlade Sirije 2011. godine, vodi do samog državnog vrha Sirije. „Prvi put u istoriji Sirije sada su objavljeni dokazi da su i najviši članovi vlade upleteni u te događaje“, kaže direktor SJAC Mohamad Al Abdalah. Samo njegova organizacija poseduje više od 480.000 dokumenata koja su bila osnova za izveštaj objavljen ovog utorka (21.5.) pod naslovom „Zidovi imaju uši“ (Walls Have Ears). Većina tih dokumenata je od 2013. stizala iz osvojenih gradova Tabka i Rake, a nešto je stiglo i iz Idliba nakon što su 2015. odatle oterane Asadove snage.
„U roku od 24 sata sve o svakom demonstrantu“
Analiza dokazuje da je postojao „lanac odlučivanja sirijskih odeljenja tajnih službi“, da je bilo „teških slučajeva kršenja ljudskih prava“, a pokazuje i to „u kojoj meri su tajne službe bile upletene u svakodnevni život u Siriji“, navodi se u izveštaju. U njemu se može pročitati i to da su sirijske tajne službe još od 2011. vodile spiskove svih osoba koje su se smatrale nepodobnim za tamošnju vlast.
Tako se u jednom dokumentu direktora „političkog odeljenja tajne službe“ od 13. juna 2011. poslatom svim regionalnim kancelarijama traži da se „u roku od 24 sata“ dostave sve informacije o svakoj osobi koja je učestvovala u protestima protiv sirijskog predsednika Asada. Mnogi od njih bili su uhapšeni, često i mučeni. Sve to dokazuje i preko 26.000 fotografija koje je snimio jedan fotograf sirijske vojne policije i koje su prošvercovane iz Sirije. Sad su to dokazi za policijsku i krivičnu istragu protiv pripadnika sirijskog režima u više država Evrope, između ostalog i u Nemačkoj.
Najviše dokumenata i dokaza zločina u Siriji čuva fondacija sa sedištem u Evropi, ali iz koje se samo retko nešto čuje. U Holandiji je sedište Komisije za međunarodnu pravdu i pravnu odgovornost koja je od početka sukoba u Siriji uspela da prikupi više od 800.000 tajnih dokumenata iz te zemlje. Njih analizira više desetina stručnjaka koji u njima traže osnove za krivični progon konkretnih službenika sirijskog režima. Njihov rad novčano pomaže više vlada evropskih država, između ostalih i vlade Velike Britanije i Nemačke.
Rukovodi lično Asad
Na radnom stolu direktora te fondacije Vilijema Vajlija tako stoji organigram čitavog lanca donošenja odluka za snage bezbednosti u Siriji. Tu su i sve četiri tajne službe Sirije, njihova odeljenja i ekspoziture u gradovima i provincijama te zemlje. Iznad svih njih je „Ćelija za krizno upravljanje“ koju je osnovala vladajuća Baath stranka kako bi koordinirala borbu protiv demonstranata. Tom „ćelijom“ predsedava lično Bašar al Asad, predsednik Sirije.
Vajli je kanadski pravnik koji je bio istraživač Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju i Suda za zločine počinjene u Ruandi u Hagu. Kada je vodio istragu protiv lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića zbog opsade Sarajeva, nije bilo dokumenata. Danas je drugačije. On ukazuje na zapisnik sa sastanka te „Ćelije za krizno upravljanje“ od 5. avgusta 2011. na kome je državni vrh naredi „svakodnevne racije protiv organizatora protesta“ i protiv „svih koji narušavaju ugled Sirije u stranim medijima“.
Ako se želi da se razume kako je došlo do tih hiljada žrtava mučenja u Siriji, mora se „početi s tim dokumentima“, objašnjava Vajli u razgovoru sa novinarima DW. Kod žrtava sirijskog režima se „u mnogo slučajeva radi o sasvim običnim ljudima koji čak nisu bili niti politički aktivni, ali su možda znali nekoga ko se politički angažovao u opoziciji.“ Bivši istraživač Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju siguran je da su već i ta dokumenta dovoljna da izvedu predsednika Asada pred Međunarodni sud pod optužbom za zločine protiv čovečnosti.
Neki već jesu iza rešetaka
Naravno, to bi realno bilo za očekivati tek nakon što aktuelni predsednik Sirije postane pretežak teret za njegove saveznike i bude prisiljen da napusti zemlju. „Imamo mnogo primera takvih slučajeva: Loren Gbabgo, bivši predsednik Obale Slonovače, odstupio je sa dužnosti i završio u Hagu. Ili Čarls Tejlor, bivši predsednik Liberije koji je iz izgnanstva završio direktno u zatvoru."
Vajli je uveren da i sirijskog predsednika Asada čeka slična sudbina: „Nema nikakve sumnje u dokazne materijale za saučesništvo predsednika Asada u najgorim ratnim zločinima i u zločinima protiv čovečnosti“, konstatuje Vajli. Optužnica će se sigurno zasnivati upravo na tim materijalima sirijskih snaga bezbednosti, one su već sada osnova za više tužbi u državama Evrope za zločine protiv čovečnosti. U Francuskoj je početkom ove godine tamošnja policija uhapsila jednog bivšeg saradnika sirijske tajne službe, u Nemačkoj je ista sudbina zadesila i druga dva Sirijca. Među njima je i Anvar R. koji je još uvek u istražnom zatvoru u Berlinu. Državno tužilaštvo ga tereti da je kao komandant jednog odeljenja tajne službe u Damasku bio odgovoran za mučenja zarobljenika.
Vajli kaže da se širom Evrope vodi krivični postupak protiv „deset do dvanaest osoba visoko pozicioniranih kao i Anvar R“, ali i da bi „takvih ljudi u Evropi moglo da bude i više. Sasvim sigurno ima mnogo onih koji više nisu u Siriji, a verovatno ih dosta ima u Turskoj ili u drugim državama Bliskog istoka“. Veli je siguran da će narednih godina biti sve više sudskih postupaka protiv zločinaca iz sirijskog režima, a da će jednog dana na optuženičku klupu morati da sedne i sam Bašar al Asad.