Vizionar Obama protiv političara Obame

Samit Grupe 7 vodećih industrijskih zemalja („kojima se vlada demokratski“ – dodaju nemački mediji) pao je u senku posete Baraka Obame Hirošimi. Još pre posete smo najavili da se Obama neće izvinjavati, te zašto je pitanje izvinjenja postalo vrhunska tema međunarodne diplomatije. Kao što je i najavljeno, odlazeći američki predsednik je iskoristio istorijsku posetu da još jednom podgreje svoju viziju o svetu bez nuklearnog oružja, viziju u čijem sprovođenju inače nije bog zna koliko odmakao tokom svih ovih godina u Beloj kući. Njegovu posetu iscrpno komentariše i svakolika nemačka štampa. Evo pregleda najzanimljivijih komentara:

Bolje ikad nego nikad – u tom stilu piše minhenski Zidojče cajtung: „Barak Obama se doduše nije izričito izvinio za nuklearni udar, ali je iskoristio sećanje na užas Hirošime da bi propagirao viziju koju je pomenuo i na početku svog prvog mandata: Global zero – svet bez atomskog oružja. Ipak, Obama u ulozi realpolitičara nije ni tako uspešan ni tako plemenit kao u ulozi vizionara. Tako je i globalna nuklearna pretnja porasla tokom njegovih dosadašnjih sedam godina u Beloj kući. Šta treba preduzeti? Treba istrajnom politikom podržati Obaminu viziju. Svetska zajednica mora da pojača pritisak kako bi zaustavila one koji teže razvoju atomskog naoružanja i primorala postojeće nuklearne sile na stalno smanjenje arsenala.“

Mesto na kojem je američki predsednik govorio o odbacivanju razornog oružja daje njegovim rečima moralnu težinu, smatra komentator berlinskog Tagesšpigela. Ali: „Svet bez atomskog oružja izgleda kao nemoguća vizija, jer osim pet zvaničnih članova atomskog kartela i druge države čvrsto vežu svoju bezbednost od protivničkih napada uz posedovanje atomskog oružja. Sve dok se može računati s tim da atomski opremljena diktatura poput Severne Koreje može upotrebiti ovo oružje, ultimativne vojne opcije neće se odreći ni Rusija, Engleska, Francuska, Kina ili SAD.“

Još jednom je Obama potvrdio da je sjajan govornik, piše Rajn-Nekar cajtung (Hajdelberg). „Rečenice dostojne jednog nobelovca – samo još da nisu u tako jakom kontrastu sa realnošću. Još od Obaminog antiatomskog govora u Pragu 2009. reči jedva da su sledili konkretni koraci. Svet neće tako brzo umaći logici nasilja i zastrašivanja – a Obama će ostati zabeležen kao veliki govornik. Govornik – i ništa više.“

O političkoj zloupotrebi stradanja u Hirošimi i Nagasakiju piše konzervativni list Velt: „Hirošima je rana koja nije valjano zarasla i koja u Japanu uvek iznova služi kao opravdanje istorijskog revizionizma. Obamin dirljivi susret sa preživelima iz atomskog napada doprineće da se rana lagano zatvori. Istovremeno je opasno stilizovati Hirošimu u usamljeni slom civilizacije pred kojim bledi istorijski kontekst napadačkih ratova sila Osovine. Obamin gest je bio hrabar i ispravan. Od aktuelne japanske vlade bismo samo mogli da poželimo slične gestove prema azijskim nacijama koje su teško patile pod japanskim imperijalizmom.“

Neki listovi se bave zaključcima samita G7. Sastanci ove grupe su, piše Frankfurter rundšau, velika inscenacija sa malo opipljivih rezultata. „Prilika za neformalni kontakt jeste vredna, a neki politički procesi zahtevaju vreme. Ali za štošta bi već moglo da bude kasno. U domenu je mogućeg da će sledećem samitu G7 prisustvovati dvoje desnih populista jer će u stolicama američkog odnosno francuskog predsednika možda sedeti Donald Tramp i Marin Lepen. Onda se više neće debatovati o finesama, nego o temeljnim stvarima. I onda će biti jasno kakve su šanse prokockane u Japanu, dok je G7 i dalje mogao da se smatra i zajednicom vrednosti.“

List Rajniše post (Diseldorf) posebno se osvrće na neučinkovitost samita po pitanju izbegličke krize. „To je tužno. Jer ko na celom svetu treba da istupi i ublaži izbegličku dramu ako ne najbogatije zemlje ove planete? Bilo je, pri tome, moguće sebi propisati obavezu da se prime određeni kontigenti izbeglica i tako pošalje signal solidarnosti. Ali za to niko nije bio spreman. G7 u ovom pitanju nema ništa više snage nego posvađana EU.“