Ruski rulet u Beloj kući
Čini se da 2009. politički leži u davnoj prošlosti. Mladi predsednik obećavao je nadu i promene, nov način razmišljanja: dosta je bilo šablona Hladnog rata! Energičnim koracima ka svetu bez nuklearnog oružja – to je tražio Barak Obama. Najavio je značajno smanjenje nuklearnog oružja. Nije ni čudo što je ljude na svim kontinentima privukao novi čovek u Vašingtonu. Evropljani su mu odmah dodelili Nobelovu nagradu za mir – tek što je zakoračio u Belu kuću.
Šta je od onda postigao?
Činjenice govore sledeće: njegov prethodnik Džordž V. Buš je broj strateških nuklearnih arsenala smanjio sa 6.000 na 2.000. Obama je razmontirao samo 500 bojevih glava. U međuvremenu, njegova administracija najavila je „oživljavanje“ programa nuklearnog oružja: u narednih 30 godina Sjedinjene Države će uložiti astronomsku sumu od preko milijardu dolara u izgradnju novih sistema nosača, aviona za interkontinentalne misije, desetak nuklearnih podmornica i razvoj takozvanih „mini nuklearnih bombi“ – nuklearnog oružja snage ispod pet kilotona.
Posledice su dalekosežne. Pogotovo će razvoj malog, taktičkog nuklearnog oružja promeniti globalnu bezbednosnu arhitekturu. Njegova destruktivna snaga zaista je manja od bombe bačene na Hirošimu, ali zato neprijatelja na bojnom polju pogađa preciznije, tvrdi vojska. Kriterijumi za upotrebu tih „mini-nuklearnih bombi“ su niži i svet će biti manje bezbedan – slažu se istraživači iz trusta mozgova „Unija zabrinutih naučnika“ iz Vašingtona. Obama to, međutim, vidi drugačije. On bi prosto svojim naslednicima, u slučaju sukoba da pruži „dodatnu mogućnost pri donošenju odluke“.
Time se, međutim, polako otvara Pandorina kutija, jer u međuvremenu na takvom oružju rade i Rusi, Kinezi i druge nuklearne sile. Zato je samo pitanje vremena kada više neće biti moguće kontrolisati to mnoštvo „mini-nuklearnih bombi“. Teroristi će to iskoristiti za svoje potrebe – ili će barem pokušati. Izgradnjom „mini-nuklearnih bombi“ političari – kao predsednik SAD – igraju ruski rulet.
Mnogo je razloga koji su doveli do toga da Obamina nuklearna politika propadne. Tako nije uspeo novi početak u odnosima sa Rusijom. Osim toga, pitanje je da li će se Iran trajno odreći nuklearnog oružja. Izrael i mnoge arapske zemlje su skeptični. Obama je 2009. hteo novi početak u bezbednosnoj politici – sa starim „političkim establišmentom“ koji su činili Robert Gejts, Hilari Klinton i potpredsednik Džozef Bajden. To je, u najboljem slučaju – naivno. A u najgorem – precenio je sebe. Jer ti političari u Vašingtonu važe za najhladnokrvnije ratnike.
Dakle, šta preostaje?
Predsednik Obama će tokom posete Hirošimi naći pogodne reči da opiše opasnosti nuklearnog rata. Ali publika neće dozvoliti da bude prevarena. Jer još je u Bibliji zapisano: „Po delima njihovim ćete ih prepoznati!“