Vatrena stihija u zemlji uglja
13. januar 2020.
Kada su vlasti naložile evakuaciju, susedi su otišli, ali je Džek Igan ostao. Ovaj čovek je pokušao da od vatrene stihije odbrani svoju sveže renoviranu kuću u mestašcu Nort Rozdejl, dvestotinak kilometara južno od Sidneja.
„Sve se zapalilo kao baklja“, priča nam Igan pred zgarištem kuće. Od dvanaest domova u ulici, devet je progutala vatra.
Požari u Australiji najveći su koje je svet video u poslednje vreme. Aktivisti za zaštitu životne sredine, opozicija i besni građani tvrde da je tako sve stiglo na strašnu naplatu. Australija, kao jedan od najvećih grešnika prema životnoj sredini, sada je žrtva klimatskih promena.
„U mom susedstvu su ljudi kivni“, priča nam dalje Igan. „Ne toliko zbog vatre nego što se decenijama ništa ne preduzima u borbi protiv klimatskih promena.“
U petak su hiljade demonstranata izašle na ulice Sidneja, Kanbere, Adelejda i Perta zahtevajući da Australija ograniči emisiju štetnih gasova i ukine subvencije za fosilna goriva.
Premijer odbacuje zahteve
Australija je najveći svetski izvoznik uglja. Prošle godine je konzervativni premijer Skot Morison odobrio otvaranje novih rudnika koji bi trebalo da budu najveći na svetu. Jedan izveštaj (Garnault Climate Change Report) je još 2008. godine predvideo da će, ukoliko ne promeni klimatsku politiku, Australija do 2020. imati jače i duže sezone šumskih požara.
Premijer Morison pak odbija da prihvati vezu između klimatskih promena i požara. Do kraja leta na južnoj polulopti ima još dva meseca te je ovo – i tek će biti – najstrašnija sezona požara koja je ikada pogodila zemlju.
„Australija je zemlja koja je skoro sasvim navikla na velike prirodne katastrofe“, kaže nam Biami Vilijamson, istraživač sa Nacionalnog univerziteta u Kanberi. „Pa ipak, katastrofe do sada nisu mobilisale ljude da pređu u akciju.“
Čak ni kada je u požarima 2009. stradalo skoro dve stotine ljudi. Tada je vatra progutala 450.000 hektara, dok su ovogodišnji požari već zbrisali deset miliona hektara šuma i naselja. Ovog puta nema toliko ljudskih žrtava – za sada ih je 27. Ekolozi procenjuju da je stradalo milijardu životinja.
Vremenske prilike ne ostavljaju prostor za optimizam. Svaki mesec prošle godine u Australiji imao je manje padavina od proseka. U Novom Južnom Velsu, provinciji koja je najteže pogođena požarima, već 38 meseci zaredom su temperature više od proseka uobičajenog za te mesece.
Glas za prirodu ili za svoj džep?
Ankete pokazuju da većina Australijanaca smatra klimatske promene neposrednom pretnjom i želi da vlast nešto uradi po tom pitanju. No Biami Vilijamson kaže da je jedno uvideti problem, a nešto sasvim drugo postaviti ga kao prioritet.
„Danas pitanja poput 'koliki mi je račun za struju' ili 'koliki su troškovi života' ubedljivo određuju za koga ljudi glasaju“, dodaje naš sagovornik.
Premijer Morison je u petak za sidnejski radio izjavio: „Ne želimo ciljeve koji uništavaju radna mesta i ekonomiju“, misleći na zahteve da se Australija odrekne vađenja uglja i preorijentiše svoju ekonomiju.
Energenti su najvažniji izvozni proizvod Australije koja je prošle godine prihodovala tako 280 milijardi australijskih dolara. „Bez prirodnih resursa bi Australija bila jedva nešto više od poljoprivredne nacije sa očaravajućim plažama“, napisao je nemački nedeljnik Špigel. Zato su za Skota Morisona požari samo prirodna katastrofa koju treba savladati, a nikako znak da treba menjati ekonomski model, dodaje se u tekstu.
Međutim sve više Australijanaca ubeđeno je da je ovo poslednji alarm. „Gledajte šta nam se desilo“, kaže Džek Igan pred svojom spaljenom kućom. „Mi smo prve žrtve, ali desiće se i ostalima. Ovo možemo da sprečimo samo ako sarađujemo na efikasnoj borbi protiv klimatskih promena.“
Igan dodaje: „Vreme je da batalimo rudnike uglja.“