Valterov duh je i danas potreban
6. april 2019.
Priča o sarajevskom ilegalcu Valteru, jednom od najboljih obaveštajaca partizanskog pokreta iz Drugog svetskog rata, ispričana je mnogo puta, ali je uvek aktuelna zbog snažnog simboličkog značaja svega što Valter i danas predstavlja – simbol borbe dobra protiv zla.
Valter je bio sekretar Mesnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) u Sarajevu i jedan od organizatora otpora u glavnom gradu BiH. Rođen je 1919. godine u Prijepolju, a poginuo je 6. aprila 1945. godine u završnim borbama za oslobođenje Sarajeva. Posthumno je odlikovan ordenom narodnog heroja Jugoslavije.
„Valter je u završnim borbama za oslobođenje Sarajeva uspeo da spasi Električnu centralu koju su Nemci hteli da unište.... Neprijatelj je zapalio Fabriku duvana, Tvornicu Ključ i još neke objekte, ali su oni najznačajniji ipak sačuvani. Sačuvana je i Električna centrala u čijoj je odbrani poginuo i Valter“, ispričala je u jednom razgovoru za DW Nađa Biser-Taso, koja je sa prvim grupama partizana ušla u Sarajevo aprila 1945.
„Vidite li ovaj grad? To je Valter“
U međuvremenu je snimljen i film „Valter brani Sarajevo“ u režiji Hajrudina Šibe Krvavca. Film je na Televiziji Sarajevo prikazivan gotovo svakog 6. aprila od 1972. godine, što je priču o sarajevskom ilegalcu i simbolu otpora pronelo od glavnog grada BiH i tadašnje Jugoslavije, sve do daleke Kine u kojoj je taj film postalo najgledaniji u istoriji, a Bata Živojinović koji je tumačio glavnu ulogu opšte poznati lik.
Svesni da priča o Valteru i daleko prevazilazi lokalne okvire, tim Filmskog centra Sarajevo, na čelu s direktorom Jasminom Durakovićem, osniva filmski i multimedijalni muzej „Valter brani Sarajevo“. „Istorija na Balkanu se vrlo često vrti u krug i puna je paradoksa. Iako je Muzej 'Valter brani Sarajevo' čista i potrebna priča o sjajnim momentima kinematografije na ovim prostorima, on sa sobom donosi i ozbiljne istorijske dimenzije“, kaže Duraković za DW.
Duraković pojašnjava da zbog priče o čuvenom pripadniku pokreta otpora i antifašisti Valteru muzej razvija kulturu sećanja, podseća na mrak fašizma i borbu protiv tog zla. Ali i onog zla iz 1992. godine kada je šesti april još jednom upisan u istoriju Sarajeva.
„Tokom opsade Sarajeva agresori su gađali i objekte kulture poput nekadašnjeg Filmskog studija Jagomir i meta su bili i filmovi, pa i film 'Valter brani Sarajevo'. Srećom, zahvaljujući filmskim radnicima koji su ostali u gradu, spašeni su u poslednjem trenutku“, kaže Duraković. „Umberto Eko je ne tako davno napisao da 'ideja fašizma još živi i jedini način da joj se stalno suprotstavljamo je ideja antifašizma'. Pored svega ostalog, i zato je ovaj muzej potreban Sarajevu i ovome delu Evrope i sveta“, kaže Duraković.
Duh Valtera nije potpuno proteran
„Ako posmatramo opštu društvenu klimu u glavnom gradu BiH, onu koju svakodnevno kontaminiraju mediji i njihovi politički nalogodavci, onda bismo mogli reći da je duh Valtera Perića, bar ono što u svetonazorskom smislu uz njega vežemo, gotovo proteran iz Sarajeva“, kaže novinar Oslobođenja Đorđe Krajišnik.
On pojašnjava da je većina onoga što se danas u javnom prostoru odnosi na antifašističku prošlost Sarajeva deklarativne ili revizionističke prirode, upozoravajući da se ne mogu istovremeno negovati slobodarske ideje i veličati sluge nacističkih okupatora. „Time se stvara šizofrena ideja pomirenja nemogućeg, u kojoj smo čas za Valtera kad je to medijski poželjno, a čas za Mustafu Busuladžića, jer su 'mrski komunisti' obmanjivali naš narod o ustašama u Sarajevu. Sve nas to upućuje na zaključak da je sa duhom Valtera Perića ovde prilično klimavo“, kaže Krajišnik za DW.
Krajišnik time govori o povremenim pokušajima revizije uloge Mustafe Busuladžića, jednog od tvoraca organizacije Mladi muslimani koji je u Sarajevu podržavao ustaše za vreme Drugog svetskog rata. Jedna škola u sarajevoskoj opštini Novi Grad dve godine je nosila njegovo ime, a onda je Skupština sarajevskog kantona prošle godine to ime promenila nakon mučne rasprave.
Ipak, iako su mnoge bitke za antifašizam i njegovu važnost u ovom gradu izgubljene, nužno je reći da duh Valtera Perića nije potpuno protjeran iz Sarajeva, ističe naš sagovornik. „Valterov duh je marginalizovan, ali on se kao osećaj pravde i opredeljenosti za svet utemeljen na istinskim slobodarskim idejama kakva antifašizam jeste nalazi u mnogim stanovnicima ovog grada. Preciznije, koliko god se stvari doimale lošima, u Sarajevu još uvek postoji dovoljno alternativnih prostora, grupa i pojedinaca sposobnih da stvore paralelni subverzivni univerzum suprotan revizionističkim atavizmima.“
„Valterov duh nam je potreban. Možemo se možda zavaravati kako je priča o antifašizmu prošlost i nešto prevaziđeno na šta ne treba da e osvrćemo, ali stvarnost nam sve jasnije govori da treba da budemo itekako budni u ovim nemirnim vremenima“, zaključuje Krajišnik.
Treba misliti i na budućnost
Ugledni bosanskohercegovački režiser Haris Pašović kaže da Sarajevo još uvek ima svoju „bazu otpora“, kako u politici, tako i drugim društvenim pojavama. „Sarajevo ima vekovni duh otpora i on i danas postoji. Naravno da u ovim turbulentnim vremenima ima i drugih tendencija. Svedoci smo svakodnevnih pojava koje nas iznenađuju svojom agresivnošću, neodmerenim ili neprimerenim sadržajem, ali ja verujem u Sarajevo koje se odbranilo od svega što je uništavalo taj duh različitosti, kompleksnosti što je i suština ovoga grada“, kaže Pašović za DW.
Pašović je autor „Sarajevske crvene linije“, projekta izrazito snažne, emotivne poruke kojim je 2012. godine obeleženo stradanje Sarajlija u ratu devedesetih godina. Tada je u glavnoj sarajevskoj ulici poređana 11.541 stolica za svakog građanina ubijenog tokom opsade 1992-1995. On se slaže da treba negovati kulturu sjećanja, ali ne nauštrb budućnosti.
„Sarajevska crvena linija bila je snažna poruka koja upozorava na prošlost, ali treba misliti i na budućnost, na razvoj... Mislim da mladi ljudi koji su rođeni posle rata sada odrastaju u drugačijim okolnostima, žele drugačiji život koji nije toliko opterećen istorijom. Naravno, treba se sećati svega onoga što je obeležilo, ne samo istoriju Sarajeva nego i Evrope, ali je istovremeno važno gledati napred, u budućnost“, dodaje Pašović.