Ratne igre u Sarajevu
31. januar 2019.
„Kada gosti to zatraže, Arijan Kurbašić se oblači kao vojnik UN sa plavim šlemom i pancir-prslukom. Tada turisti mogu da se pomalo osećaju kao da je još rat. Upravo to osećanje kupuju kada se smeste u War Hostel u Sarajevu. Kurbašić je jedan prostor opremio kao bunker u kojem može da se prenoći pod čkiljavim svetlom, uz loš vazduh i uz zvuke bombardovanja. No, i drugi prostori su spartanski uređeni: prozori su delom oblepljeni plastičnim folijama, doručkuje se ispod bodljikave žice. „Normalan hostel koji sam držao nije funkcionisao“, objašnjava Kurbašić svoje motive da prodaje rat vođen od 1992. do 1995. „Još sam siromašan, ali mi ide bolje“, kaže ovaj mlad čovek koji svoju porodicu prehranjuje tim hostelom.“
Novinarka Standarda Adelhaid Velfl piše kako je Kurbašića za njegovu poslovnu ideju inspirisalo to što poprišta ratnih dešavanja za turiste predstavljaju najposećenije lokacije u gradu. On smatra da je to način da ljudi vide kako je to kada se izađe iz zone udobnosti. A i naglašava da i posetiocima jasno stavlja do znanja da rat nije cool.
Automat sa medaljama
Turisti mogu da se provode i u „autentičnoj ratnoj zoni“ na Igmanu, pa i da se igraju rata sa puškama za pejntbol i u maskirnim uniformama – za 25 evra. No, „i ozbiljno suočavanje sa ratom se prodaje bolje nego mizerna stvarnost u kojoj se osećaju dugoročne posledice rata – samo ovde je ubijeno 11.000 ljudi, a 56.000 njih je ranjeno komadima granata koje često eksplodiraju u gradu.“ Ozbiljno – to znači da može da se ode i u odabrane muzeje.
No, „ratne ture vode najčešće u muzej tunela u blizini aerodroma. On povezuje grad sa spoljnim svetom; omogućavao je šverc benzina i cigareta. Sada bi trebalo da bude iskopan još i više za turiste. Tu je čak postavljen automat sa medaljama za uspomenu koje ispadaju kada se ubaci novčić.“
Velflova objašnjava da među turistima koji uplaćuju ratne ture ima i mnogih koji su „iz Evrope“. I konstatuje da ono što i danas fali Sarajevu jeste nekakva „izložba koja bi objašnjavala ideologiju koja je dovela do rata“ – piše, između ostalog, Adelhaid Velfl za bečki Standard.
Priredio Saša Bojić