Vakcinacija – EU je na pravom putu

Vakcina protiv korone ima malo i tako će u Evropskoj uniji ostati još neko vreme. U takvoj situaciji ne pomažu glasni zahtevi na video-samitu EU da se brže vakciniše. Neumesno je postavljati pitanje krivice, jer Evropska unija je do sada naručila 2,6 milijardi doza cepiva kod šest proizvođača. Ovoga puta problem nije ni volja ni sloga EU, već jednostavno proizvodni kapaciteti koji se još uvek grade i pre svega jedan isporučilac koji ne dostavlja vakcine prema ugovoru: AstraZeneka.

Tačno je da su druge države bile brže i lukavije prilikom nabavke cepiva. Sjedinjene Države su svoje proizvodne kapacitete na vreme proširile i uvele zabranu izvoza. „America first“ je bio ispravan recept, jer je uspešan. Izrael i Velika Britanija su igrali s velikim ulogom, i jedna i druga zemlja oslonile su se samo na jednog proizvođača i od njega uspeli da dobiju ugovore koji im garantuju prednost. Na kraju je funkcionisalo „UK first“ i „Israel first“.

Solidarnost s drugima izvan EU

Evropska unija je bila suviše spora i reagovala je suviše kasno i nedovoljno rizično. To je Evropska komisija u međuvremenu i shvatila i priznala. U tome je učestvovalo svih 27 zemalja-članica. Upirati prstom jedni u druge, to sada više ne donosi ništa.

Evropska unija je jedini region na bogatom Zapadu koji je izvozio vakcine u većem obimu – 70 od 150 miliona proizvedenih doza cepiva, a jedan deo toga i u siromašne zemlje preko saveza Ujedinjenih nacija Kovaks.

Zabrana izvoza pretnja je pre svega Velikoj Britaniji koja sama može da proizvodi vakcinu, ali je uz to dobila još 21 milion doza iz Evropske unije. Izvoz vakcina u siromašnije zemlje, kao i u one u neposrednom susedstvu Evropske unije, i dalje će biti moguć.

I to je ispravno, jer osnovno saznanje je sledeće: niko neće biti stvarno siguran od kovida 19 sve dok ukupno svetsko stanovništvo ne bude bilo vakcinisano. Ako bi Evropska unija sada počela da postupa prema načelu „EU first“ i obustavila izvoz, to bi mnogim drugim zemljama donelo velike probleme.

Solidarnost unutar EU

Prilikom planiranja bilo je uzeto u obzir da je za vakcinisanje potrebno određeno vreme, kao i da će u početku na raspolaganju biti veoma malo vakcina, a onda s vremenom sve više. Pa ipak su velika očekivanja i nade da se konačno smanji broj mrtvih i da se ljudi oslobode ograničenja koja svima idu na živce i koja su skupa. Vakcinacija je veoma emocionalna tema, nije zato nikakvo čudo što i predsednici država i vlada EU deluju nervozno, panično, mrzovoljno i ishitreno kad se radi o tom eliksiru koji spasava život.

Pa ipak je ispravno to što Evropska unija kod vakcinacije deluje zajednički. Pojedinačno bi se zemlje-članice na tržištu vakcina međusobno poklale. Solidarnost još uvek funkcioniše, to pokazuje i načelni dogovor o prilagođenom mehanizmu raspodele unutar EU kako bi se povećale isporuke državama koje su do sada dobile relativno malo cepiva.

Pritom ne igra nikakvu ulogu to da li su države kao što su Bugarska ili Hrvatska same stvorile nejednakost svojom politikom nabavke. Naravno, kod kampanje vakcinisanja ne ide sve bez poteškoća, ali stalna priče o haosu koji je izazvala EU s vakcinisanjem jednostavno nisu tačne. Bez Evropske unije situacija bi bila još gora.

U politici vakcinacije Evropska unija nije bila fatalna, kako se često tvrdi. Ono što uopšte ne funkcioniše jeste koordinacija mera protiv korone i organizacija putničkog saobraćaja u Evropi. Tu svaka država radi šta hoće. Austrija uvodi strogi lokdaun preko Uskrsa, Nemačka ga ponovo ukida. U Nemačkoj su hoteli zatvoreni, u Belgiji otvoreni. U Belgiji su granice zatvorene, u Španiji otvorene. U Francuskoj je uveden policijski čas, u Nemačkoj nije. A sve to iako se infekcija podjednako širi. To niko ne razume.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu