1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Samit EU: svađa oko vakcina i zabrana izvoza

26. mart 2021.

Nabavka, raspodela i izvoz vakcina bile su glavne teme virtuelnog samita Evropske unije. Ipak, bilo je vremena da se odrade i neke važne stvari u odnosima sa Turskom. A u gostima je kratko bio i Bajden.

https://p.dw.com/p/3rCnQ
Foto: Yver Herman/Reuters/AP/dpa/picture alliance

Zemlje Evropske unije žele konačno bržu vakcinaciju protiv korona-virusa. S obzirom na širenje mutacija, situacija sa pandemijom veoma je teška, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Ali to što je smrtnost manja, pokazuje početni uspeh u vakcinisanju ljudi starijih od 80 godina. „Vakcinacije konačno kontinuirano napreduju“, rekla je Fon der Lajen posle video-samita EU u četvrtak kasno uveče. 

Od skoro 450 miliona građana EU, do sada je 62 miliona bar jednom vakcinisano, a 18,2 miliona ljudi primilo je obe vakcine. U naredna tri meseca napokon bi trebalo bi da bude isporučeno mnogo više vakcina – 360 miliona doza. To je tri puta više nego u prvom kvartalu ove godine kada je na raspolaganju bilo samo 100 miliona.

-pročitajte još: EU želi da ograniči izvoz vakcina

Raspodela vakcina: kvadratura kruga

Šefovi država i vlada satima su se raspravljali oko distribucije premale količine vakcina. Neko novo i pravo rešenje nije nađeno.

Austrijski kancelar Sebastian Kurc bio je najglasniji u zahtevu da bi neke zemlje trebalo da dobiju dodatne doze. U toj grupi, zajedno sa Austrijom su i Češka, Bugarska, Letonija, Slovenija i Hrvatska.

Neravnoteža u distribuciji vakcina je posledica toga što nisu sve države EU kupile količinu na koju prema broju stanovnika imaju pravo. U završnoj deklaraciji samita stoji da se vakcine i dalje distribuiraju po ključu, odnosno prema broj stanovnika. Očekuje se će tu pomoći deset miliona doza vakcine Bajontek/Fajzer – isporuka koja stiže pre vremena. 

Najviše problema sa vakcinama AstraZeneka
Najviše problema sa vakcinama AstraZenekaFoto: Marco Passaro/IPA/picture alliance

Raspodelom bi sada trebalo da se bave ambasadori EU i to, kako je rečeno, „u duhu solidarnosti“. Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da im na tome ne zavidi: „Naravno, kao i uvek, to je relativno komplikovan zadatak, nešto poput kvadrature kruga. Ali upravo je to suština politike.“

Pitanje izvoza vakcina

Predsednica Evropske komisije rekla je da su, uprkos nestašici vakcina u EU, značajne količine izvezene u treće zemlje: 77 miliona doza od početka decembra. Iz perspektive EU, problema nema s proizvođačima kao što su Bajontek/Fajzer i Moderna, koji ispunjavaju svoja obećanja Briselu. 

Britansko-švedska grupa AstraZeneka, međutim, mnogo kasni sa isporukom. Ona do sada nije isporučila ni četvrtinu obećane količine. Zbog toga je Evropska komisija predložila pooštravanje kontrole izvoza vakcina van EU i olakšavanje zabrana izvoza.

Ali neke vlade EU strahuju da bi takve mere mogle da ugroze lance snabdevanja vakcinama.

Kancelarka takođe zagovara pristup sa osećajem za meru: „Kada je reč o Velikoj Britaniji, s pravom je rečeno da želimo vin-vin situaciju, odnosno da delujemo politički razumno, jer je ponekad malo komplikovanije nego što to izgleda na prvi pogled“.

Turska će biti nagrađena

U odnosima s Turskom, EU se oslanja na mešavinu štapa i šargarepe. Poslednjih meseci bilo je nekoliko teških problema: spor oko gasnih nalazišta, pitanja u vezi s vladavinom zakona i poštovanjem ljudskih prava. Ipak, EU prepoznaje znakove popuštanje iz Ankare.

U odnosima sa Turskom „ćutanje nije rešenje“, smatra kancelarka Merkel
U odnosima sa Turskom „ćutanje nije rešenje“, smatra kancelarka MerkelFoto: Adem Altan/AFP/Getty Images

„Uprkos postojećim nesuglasicama, ponekad dubokom neslaganju, apsolutno smo uvereni da ćutanje nije rešenje“, rekla je Merkel.

Tako je 27 država odlučilo da se počne sa pripremama za širenje carinske unije. Ankari je takođe indirektno obećana i liberalizacija viza.

Osim toga, EU hoće da ojača saradnju i u migracionoj politici. Pritom se uglavnom radi o tome da Turska spreči neželjenu migraciju u države EU. Takozvani podsticaj za Tursku priprema Evropska komisija, i to u obliku novčane pomoći za zbrinjavanje sirijskih izbeglica.

Digitalizacija i jačanje evra

Šefovi država i vlada vrlo brzo su odradili pitanja ekonomske politike koja su prvobitno trebalo da budu u fokusu samita: ambiciozni ciljevi digitalizacije Evrope i jačanje evra kao svetske valute. I jedno i drugo bi trebalo služi većoj ekonomskoj nezavisnosti.

Šef Saveta EU Šarl Mišel rekao je da se mora naći ravnoteža između digitalnog suvereniteta i otvorenog tržišta.

Šef Saveta EU Šarl Mišel učestvovao je na samitu iz Brisela
Šef Saveta EU Šarl Mišel učestvovao je na samitu iz BriselaFoto: Yver Herman/Reuters/AP/dpa/picture alliance

Bajden u kratkoj virtuelnoj poseti – i pitanje Kine

Kratkom posetom (pola sata) američkog predsednika Džozefa Bajdena, na kraju digitalnog samita odata je počast ponovnom pokretanju transatlantskih odnosa. Iz perspektive kancelarke Angele Merkel bio je to „veoma, veoma važan gest“. EU i SAD ponovo tešnje razgovaraju, rekla je kancelarka nakon samita.

-pročitajte još: Partnerstvo sa SAD ima svoju cenu

Angela Merkel je tom prilikom takođe naglasila da u slučaju Kine na primer, SAD i EU nemaju uvek isto mišljenje. Kina je „sistemski konkurent“ za Evropu, rekla je Merkel. Važno je da EU vodi jedinstvenu politiku prema Kini, i za to se, kaže, ona bori kao nemačka kancelarka. Evropska unija ima sa SAD mnogo toga zajedničkog, ali u politici prema Kini nema potpune usaglašenosti, naglasila je Merkel.

I tako, pošto su učesnici samita čitav program odradili u četvrtak uveče, drugi dan samita je otkazan.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu