Startap sa 400-godišnjom tradicijom: mlin Zeltersovih
2. septembar 2019.
U oblasti koja se proteže istočno od Hanovera plemićka loza Fon Šaumburg-Lipe je nekada vladala, a i sada je kod kuće. Dvorac Bikeburg je glavno sedište porodice. I u susednom Štathagenu postoji dvorac koji svedoči o nekadašnjem sjaju takozvane Vezerske renesanse.
Inače tamo nema baš mnogo sjaja. Na primer, Štathagen je mesto sa 31.000 stanovnika. Industrijska lokacija koja se razvijala više od 100 godina danas je samo sena – poslednjih godina su tamo ugašene hiljade radnim mesta.
Sada se za preduzeća u tom kraju radi o golom preživljavanju – ma koliko bila mala. Jedan primer za to je Merbek, varošica od 2.000 duša. Tu je pre 400 godina sagrađena vetrenjača. A danas mlin proizvodi stočnu hranu. Ukupno 16 zaposlenih proizvode 6.500 tona hrane za konje i živinu.
Posao vode braća Frederik i Seren Zelter. Obojica su tek zakoračila u tridesete i preuzela su posao od oca Vilhelma – pre šest godina. „Momci su završili trgovačku školu i sada primenjuju svoje znanje“, kaže 70-godišnji mlinar. Jasno je da on prati posao, „ali svako mora da greši i uči iz toga“, kaže. Ni sa njim nije bilo drukčije.
Otac ih je naučio odgovornosti
On smatra da nije bila greška što je krajem devedesetih obustavio proizvodnju brašna u Merbeku i upustio se u proizvodnju stočne hrane. Zahvalan je sinovima što vode preduzeće jer u današnje vreme to nije nešto što se podrazumeva: „Svi govore samo o bežanju sa sela.“
„Bila je to odluka doneta bez pritiska“, kažu braća Seren (34) i Frederik (32). „I danas bih odlučio isto“, kaže Frederik: „Ne kajem se. Uvek sam hteo da budem sam svoj gazda. Radije radim deset sati dnevno onako kako ja to odredim, nego osam sati za nekog drugog.“
Vilhelm Zeder kaže da je jedno od glavnih načela kojima se rukovodi „da unosno i pametno vodim posao koji sam nasledio od oca. Radovaće me ako taj posao budem mogao da predam sledećoj generaciji“. Seren naglašava da ga je otac naučio odgovornosti, „i to ne samo za porodicu ili porodično preduzeće, već i okviru našeg mesta.“
„Deci se sopstvenim primerom mora pokazati kako preduzetništvo može biti atraktivno“, objašnjava otac, dodajući da je rad naporan, ali da mlada generacija za njega može da se oduševi samo ako utvrdi da je uspostavljena prava ravnoteža između privatnog i poslovnog.
Valja proceniti trenutak...
Posle godinu i po dana ostvarena je i prva poslovna dobit u trgovini preko interneta. I pored toga, braća su u poštanskom sandučetu firme jednog dana zatekla pismo u kojem im se preti kaznom od 100.000 evra zato što su zaboravili da naznače da su cene navedene po kilogramu hrane. Na kraju se sve dobro završilo. No, to su greške koje svako mora da napravi da bi učio iz njih – složno zaključuju sva trojica.
Danas prodaja preko interneta cveta, i odavno su morali da investiraju u njeno širenje. Ali, ne može se sve odjednom, kaže otac, jer se mora investirati i u tradicionalni posao.
Hitno im je potrebno i novo skladište, ali još nisu dobili građevinsku dozvolu. Za nju se bore već dve godine. Reč je o lokaciji koja se nalazi direktno pored biotopa koji nastanjuju uglavnom žabe. Za ekspertize i savetnike na projektu su već platili 20.000 evra, priča nam Seren. Ali, rešenje još uvek nije na vidiku.
Braća ne daju da ih to omete. Konkurencija je velika jer samo na severu Nemačke ima više proizvođača stočne hrane. Zahvaljujući prodaji preko interneta, uspeli su da postignu rast dostojan jedne uspešne startap-firme. „Ne bojimo se takvog poređenja. Mi smo startap-firma sa 400-godišnjim iskustvom.“
Vilhelm Zelter sluša to sa zadovoljstvom. Kanda je bilo ispravno da firmu prepusti svojim sinovima. „O tome uvek valja razmišljati na vreme.“ No, kaže da dobro poznaje svoje momke i da mu zato ta odluka nije teško pala. „Nešto drugo čoveku ni ne preostaje. Vreme protiče i onaj ko ne ume da prepusti posao drugima, šteti čitavoj firmi.“