Mnogo ima stereotipa o Nemačkoj – recimo da je automobil omiljeno dete svakog Nemca. Ako je to ikada i bilo tačno, pitanje je da li je još uvek. Izvesno je da se, uprkos svim trikovima i prevarama nemačkih proizvođača, vozači ipak ne odriču automobila. Niti ih manje kupuju, niti ih manje voze.
To je slično kao sa novim trendom pogotovo među omladinom – priča se o „sramoti letenja" jer kerozin utiče na klimatske promene. Ali ipak svi lete na letovanje. Tako se i automobili kupuju, ne više nego ranije, ali žreci automobilskog tržišta kažu da je „potražnja stabilna". A na sve to Nemci opet kupuju više automobila koji idu na – dizel.
Doduše i električni automobili su u naletu – u procentima. Jer 80 odsto veća potražnja automobila na bateriju i 70 odsto veća potražnja za hibridima i dalje su skromni u apsolutnim brojkama. Vozila na struju imaju udeo od svega 1,7 odsto na tržištu, što je još beznačajno u poređenju sa jednom trećinom novih vozila na dizel.
Ipak je sa 48.000 novoregistrovanih elektromobila u prvom polugodištu Nemačka prestigla – po broju stanovnika malenu – Norvešku (44.000). A Norveška je svetski prvak e-automobila, tamo je svako drugo novo vozilo na struju.
Iako sve ovo znamo, bilo bi neprimereno i čak pogrešno tvrditi da se nemačka autoindustrija oporavila. Upravo suprotno – prošli dani krcati su lošim vestima.
Novi šef Dajmlera je u toku samo dve sedmice dvaput morao da koriguje prognozu profita svoje firme – zaradiće se manje nego što se mislilo. Prethodni šef Diter Ceče je ostavio haos. Ceče je jednom rekao: „Kod nas se ne vara", pa se ipak ispostavilo da je i Mercedes deo dizel-skandala i da mora da odvoji stotine miliona evra za kazne.
Kod bavarske konkurencije iz BMW-a se traljavo ide ka električnoj mobilnosti, a vrednost na berzi da i ne pominjemo. U Minhenu verovatno plaču za Herbertom Disom koji je želeo da postane šef BMW, a kada mu to nije dato, otišao je da bude šef Folksvagena. Tamo već dve godine radi na riskantnoj promeni celokupne strategije – sve će biti podređeno vožnji na baterije.
Ali ni u Volfsburgu ne cvetaju ruže. Gigantskog proizvođača pritiskaju trideset milijardi evra za penale zbog „prevare veka". Najmanje još toliko će koštati ulazak u elektromobilnost na velika vrata. Pare pak mogu da se zarade samo prodajom automobila.
Trenutni trgovinski konflikti širom sveta slabe konjukturu, a to među prvima osećaju proizvođači automobila. Žestok je pad prodaje na važnim i velikim tržištima Sjedinjenih Država i Kine. Analitičari branše očekuju da ove godine na kraju izađe minus umesto dobiti.
Na svu muku još uvek je nejasno da li će tviteraš iz Bele kuće uvesti kaznene carine na evropske automobile. Trenutno je na atlantskom frontu zatišje, ali to može da bude i zatišje pred buru.
To su sve sastojci krize. Graditelji automobila – dika i lokomotiva celokupne nemačke ekonomije – narednih će meseci, možda i godina, više voziti po džombastom terenu nego po trkačkoj pisti.
Politička podrška u zemlji još postoji, barem tako izgleda. Ali za razliku od vremena kada su nemački šefovi Vlada nazivani „autokancelarima" zbog neskrivene podrške autoindustriji, sada iz Berlina konačno dolaze drugačiji tonovi. U prevodu: uradite konačno nešto, dosta smo vam mi spasavali guzice.