„Uspeh bi bio ako vakcina makar ublaži tok bolesti“
5. septembar 2020.
U trci za pronalaženje vakcine protiv virusa učestvuje preko 170 laboratorija. Njih sedam je stiglo do završne faze kliničkog testiranja. Procesi koji inače traju godinama, sada se odvijaju rekordnom brzinom. Jer radi se o životu i smrti, novcu i moći.
Ali da li uopšte može da bude reči o bilo kakvim lovorikama? Da li je vakcina zaista rešenje za sve, kao što se često govori u javnim debatama?
„Lično bih bio zadovoljan kada bi postojala sigurna vakcina, koja mora da se osveži na svake dve godine, ali koja bi imala snažan uticaj na tok bolesti“, kaže poznati nemački imunolog Tomas Kamrat.
„Možda vakcina neće sprečiti kijavicu ili druge lakše simptome. Međutim, najmanje što se očekuje jeste da spreči respiratornu insuficijenciju i teška oštećanja organa. Ako bi vakcina samo uspela da tok bolesti koji vodi ka smrti pretvori u blaži oblik, to bi za mene bio uspeh. Sve više od toga bio bi veoma veliki uspeh“, priča Kamrat u intervjuu za DW.
Da nije prebrzo?
Razvoj vakcine je i prvoklasno političko pitanje. Rusija je požurila da odobri vakcinu, a američki predsednik Donald Tramp veruje da Uprava za hranu i lekove (FDA) SAD, namerno koči rad na razvoju vakcine, kako bi sprečila da se predsednik pre isteka mandata pokaže kao uspešen borac protiv pandemije.
Tomas Kamrat, koji je direktor Instituta za imunologiju na Univerzitetskoj klinici u Jeni i predsednik Nemačkog društva za imunologiju, kaže da nije skeptičan već „oduševljen“ brzinom kojom se radi na vakcini.
Inače, potrebno je po desetak godina dok neka vakcine ne uđe u masovnu proizvodnju, a rekorder je za sada vakcina protiv ebole koja se pojavila nakon pet godina rada.
„A sada je sve još brže“, kaže Kamrat, dodajući da se ipak nije krenulo od nule jer je već poznato koji protein je dobar odgovor na SARS-viruse, i da su kineski naučnici još u januaru na internet postavili sekvencu virusa.
„Brzinu čitavog procesa povećava što koraci, koji su inače išli jedan za drugim, sada idu paralelno. Na primer, već sada se stvaraju proizvodni pogoni za vakcine koje možda nikada neće postojati“, navodi naučnik.
„Međutim, ni u kojem slučaju ne sme da se desi da sigurnosna testiranja postanu labavija nego inače! Koliko god da je situacija teška, ipak su simptomi kod 80 odsto ljudi, ako ih uopšte i imaju, prilično slabi. To znači da, ako se protiv nečeg takvog vakcinišem, moram da budem veoma siguran da neće nastati nikakva šteta! Na kraju krajeva vakcinu dajemo zdravim ljudima“, upozorava Kamrat.
„Imunitet krda – kameno doba“
Komentarišući pojedina zalaganja da se društvo prokuži, to jest da se zaraza ciljano lagano širi kao bi se stekao imunitet krda, nemački imunolog kaže: „Ako pogledate kolike bi stope zaraze bile potrebne i kolika bi bila smrtnost, onda je to metod iz kamenog doba.“
Nedavna vest iz Hongkonga, da je moguće dvaput se zaraziti korona-virusom, učinila je raspravu izlišnom: „Sada moramo polaziti od toga da imunitet ne traje doživotno. Zato se nadam da se niko više neće zalagati za imunitet krda. Imunitet krda se postiže vakcinacijom“, kategoričan je Kamrat.
On pred ovu jesen preporučuje vakcinaciju protiv gripa. „Sa jedne strane, zbog lične zaštite, jer još uvek ne znamo da li će imuni sistem zbog gripa u toj meri da oslabi, da će postati podložniji kovidu. Sa druge strane, da se ne bi preopteretio zdravstveni sistem. I grip je takođe povezan sa određenom smrtnošću. Simptomi mogu da budu slični, tako da u bolnici nije moguće odmah razlikovati da li se radi o gripu ili kovidu 19.“
Kada i ako vakcina protiv korone stigne, Kamrat se nada da će biti efikasna kod starijih ljudi. „Onda bi vakcinu najpre trebalo da dobiju stariji ljudi i oni koji već imaju zdravstvenih problema. Takođe i oni koji su naročito izloženi i kod kojih postoji visok rizik da bi mogli da prošire virus. Mlad, zdrav čovek koji živi u šumskoj kolibi, verovatno je poslednji koji bi trebalo da bude vakcinisan“, zaključuje imunolog u razgovoru za DW.