Uporište islamista u Briselu

„Želimo da pošaljemo snažnu poruku belgijskoj zajednici“, kaže Mohamed Ndiaje, jedan od imama Islamskog kulturnog centra u Briselu: „Izražavamo našu duboku tugu zbog atentata u Parizu. U našim mislima smo sa Francuzima i porodicama žrtava.“

Islamski kulturni centar koji je ujedno i najveća džamija u Briselu nalazi se pored parka Senkanter, usred četvrti u kojoj se nalaze institucije Evropske unije, na samo par minuta hoda od zgrade Evropske komisije. Dok su vernici u petak stizali na molitvu, uprava džamije sazvala je konferenciju za novinare. Želeli su da se suoče sa optužbama da su kao centar belgijske salafističke scene doprineli radikalizaciji muslimana.

Dijalog na arapskom

Ndiaje je izneo pregled aktivnosti Centra: pored molitve petkom i drugim danima, u džamiji mogu da se pohađaju i kursevi arapskog jezika, organizuju se susreti sa predstavnicima EU i belgijskim građanima, obrazuju se imami, održavaju se časovi veronauke za 700 dece i još mnogo toga. Imam je predstavio Centar kao ustanove koja je na najbolji mogući način integrisana u život Belgije i koja je sebi dala u zadatak međusobno sporazumevanje između kultura.

Ndiaje pred novinarima govori na savršenom francuskom jeziku. Nakon njega, reč uzima najviši imam Centra Abdelhadi Sevif. On na arapskom ističe da je islam religija mira i dobročinstva. S terorističkim nasiljem kao što je onaj u Parizu, islam, kaže, nema ništa zajedničko. I direktor Centra Džamal Momenah ne želi da se džamija dovodi u vezu s radikalnim islamistima u briselskoj opštini Molenbek. Oni nisu dobro razumeli islam, kaže Momenah i situaciju poredi sa porodicom u kojoj jedan član čini loše stvari. Momenah je iz Saudijske Arabije, Sevif iz Egipta.

Na pitanje zašto njegov Centar sa svojim privilegovanim statusom nije pokušao da izvrši uticaj na radikalne muslimane koji već godinama šire svoju ideologiju u Molenbeku, Momenah izbegava da pruži odgovor. Svako je odgovoran za sebe, kaže on i dodaje da oni deluju odvojeno od radikalnih muslimana. Momenah se novinarima obraća na arapskom, iako već tri godine živi u Belgiji. Imam Sevif je u Belgiji još od 2004.

Na pitanje šta misle da li bi u džamijama trebalo da se propoveda na domicilnom jeziku odgovaraju: Pa sve se prevede. Predstavnici Islamskog kulturnog centra ističu da istrajavanje na arapskom jeziku ne podstiče nikakvo paralelno muslimansko društvo.

Pakt Belgije sa saudijskim kraljem

Slika koju natpisi u medijima pružaju o tom Islamskom kulturnom centru sasvim je drugačija. „Velika džamija u Senkanteru već 30 godina je aktivno utočište salafizma i plodno tlo za salafističke mreže“, objavile su nekoliko dana pre napada u Parizu francuske novine „Liberasion“.

List citira islamologa Mišela Privoa iz Evropske mreže protiv rasizma: „Salafistička ideologija prilično je usidrena kod muslimana u belgijskom glavnom gradu.“ To ima svoje korene u nastojanju za obraćenjem iz Saudijske Arabije, dodaje on: „Belgijske vlasti se po tom pitanju već 30 godina igraju s vatrom.“

Veliku džamiju u Briselu financira Islamska svetska liga čiji novac velikim delom potiče iz Saudijske Arabije. Istorija džamije počinje 1967. godine. Belgijske državne kase bile su tada prazne i zemlja je tragala za mogućnošću jeftine kupovine nafte.

Tadašnji belgijski kralj Boduen zato je postigao dogovor sa tadašnjim saudijskim monarhom Fejsalom al-Azizom: u zamenu za jeftinu naftu, saudijski kralj dobio je ugovor o zakupu orijentalnog paviljona koji je ostao nakon Svetske izložbe u parku Senkanter i to na rok od 99 godina. Istovremeno, belgijski monarh je svojim saudijskim prijateljima prepustio odgovornost za obrazovanje muslimanskih imama zbog sve većeg broja useljenika iz Afrike i zemalja Magreba. To je značilo da je saudijskoj kraljevskoj kući dozvoljeno da širi ideju salafizma.

Skandal oko direktora

Prošlog leta Vikiliks je na svetlo dana izneo tamne strane istorije te džamije koje je u suprotnosti sa zvaničnim izjavama šefova Islamskog kulturnog centra o tome da se taj centar zalaže za mir i razumevanje među kulturama. Tako je saudijskom ambasadoru u Briselu u aprilu 2012. poručeno da belgijska vlada ima problem s direktorom Centra Halidom Alabrijem. „Njegove propovijedi bile su salafističke, anti-izraelske i anti-zapadne. Najviši princip mu je bio: salafizam ispred svega“, rekao je tada jedan svedok u izjavi za belgijsku stanicu RTBF. Alabrijevi govori su, kako se navodi, bili toliko ekstremni da su čak prekoračili crvenu liniju Belgijanaca. Alabri je prećutno povučen s funkcije.

Zvanična organizacija belgijskih džamija, „Izvršno veće muslimana u Belgiji“, smatra da je potrebno reagovati zbog delovanja Islamskog kulturnog centra u Senkanteru. To Veće želi da se suprotstavi Centru koji je saudijskim rukama. Imami u Izvršnom veću koji potiču iz Maroka, ocenjuju da je i za vladu u Rabatu uticaj salafista u međuvremenu postao suviše veliki.

Belgijski novinar i stručnjak za terorizam Klod Monike smatra da je veoma liberalno shvatanje slobode govora u Belgiji, tu državu navelo da decenijama toleriše širenje radikalnog nauka. Osim toga, političari su hteli da održe socijalni mir i da izbeganu sukobe sa migrantima, kaže Monike. On, međutim, dodaje, da je sada teško okrenuti kormilo i nadoknaditi izgubljene godine u suzbijanju islamističkih nazora.