Belgija ometa samu sebe

„Da li je Belgija sposobna?“ – ne pita se sigurno samo list „Le soar“, kada se govori o pobedi nad islamističkim terorizmom. Jedan od osumnjičenih za teroristički napad u Parizu, 26-godišnji Salah Abdeslam, navodno je i dalje u bjekstvu. Opsežna racija u briselskoj četvrti Molenbek koja je sprovedena u ponedeljak (16.11.) nije dala rezultate.

Prijateljska utakmica između Belgije i Španije koja je trebalo da se odigra u utorak (17.11.) na stadionu „Kralj Boduen“ zbog toga je otkazana. Saopšteno je samo da je previše opasno jer postoji mogućnost da se Abdeslam, nakon povratka iz Pariza, sakrio u blizini stadiona. Belgijski Nacionalni savet za bezbednost podigao je nivo opasnosti od terorističkih napada, a vlada želi da angažuje 520 vojnika koji bi bili podrška policiji.

Belgija, uporište terora?

Ali uprkos svim tim merama, ne može se oteti utisku da postoji određena bespomoćnost. Na kraju krajeva, veza između islamističkih terorista i Belgije je očigledna. Salah Abdeslam nije jedini osumnjičeni za napad u Parizu koji je živeo u Belgiji. Njegov brat bi mogao da bude atentator-samoubica koji je izveo napade na barove i restorane u desetom i jedanaestom pariskom arondismanu i ubio više od 30 ljudi. A čovek koji je osumnjičen kao glavni organizator napada, Abdelhamid Abud, takođe je Belgijanac.

Spisak se nastavlja: Ajub el Kazani je čovek koji je ovog leta u Briselu hteo da izvede napad na brzi voz Talis. Mehdi Nemuš koji je u maju 2014. tokom napada na Jevrejski muzej u Briselu ubio četvoro ljudi, pa čak i atentatori iz Madrida 2004. su manje-više svi imali veze sa briselskom opštinom Molenbek.

Soliteri, veliki procenat stranaca i ogromna nezaposlenost među mladima – sve to obeležava Molenbek u kojem živi 95.000 ljudi. Od sedamdesetih godina prošlog veka stanovništvo Molenbeka poreklom iz zemalja Magreba učetvorostručilo se, ukazuje gradonačelnica Fransoaz Šepman, koja otvoreno govori da društvo dugo nije htelo da se suoči s tom činjenicom. Ona kaže da je bila prva koja je priznala da bi mnogi stanovnici tog dela Brisela mogli da imaju „poteškoće u integraciji“. Ministar unutrašnjih poslova bio je određeniji. „Mi već dugo nemamo kontrolu nad Molenbekom“, rekao je belgijskoj televiziji Žan Žambon nakon napada u Parizu.

Brisel primer organizovanog haosa

Suviše nadležnih službi, premalo koordinacije – to je i sam Žambon okarakterisao kao osnovni problem. „Brisel je sa svojih 1,2 miliona stanovnika u principu mali-veliki grad, a pritom imamo šest različitih policija“, izjavio je listu „Politiko“ tri dana pre nego što su se dogodili napadi u Parizu. Za Njujork, koji ima 11 miliona stanovnika, nadležna je samo jedna jedina policijska služba. „Naše delovanje ovde u Briselu previše je razuđeno“, kaže on i napominje da u Briselu postoji „devetnaest opština i da svaka od njih ima svog načelnika“. Pojam „Brisel“ zapravo označava, kako grad Brisel, tako i dvojezični region glavnog grada koji ima još 18 opština, a među kojima je i Molenbek.

Za gradonačelnika susednog grada Vilvorda, Hansa Bontea, Brisel je primer „organizovanog haosa“. Bonte je za list „Morgen“ izneo još nekoliko okolnosti koje stoje na putu efikasnoj borbi protiv islamističke terorističke scene. U našoj tajnoj službi skoro da nema nikog ko govori arapski“, kaže Bonte, „a to je jedan od najvećih izazova za državnu bezbjednost“.

Alen Laleman, novinar koji se u listu „Le suar“ bavi problemima bezbednosne politike, ne želi da na napade u Parizu gleda kao na neuspeh Belgije. Još početkom novembra, jedan visoko rangirani pripadnik francuske tajne službe hvalio je saradnju sa belgijskim službama. Sve u svemu, belgijskim službama nema šta da se prebaci, kaže Laleman. Ali, ono što nedostaje jeste razumevanje rada tajnih službi od strane politike.