1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

UN usvojile Pakt za budućnost

22. septembar 2024.

Svetska zajednica je u nedelju u sedištu UN u Njujorku usvojila Pakt za budućnost za zajedničko rešavanje globalnih kriza i sukoba. U pregovorima o dokumentu su ključnu ulogu imale Nemačka i Namibija.

https://p.dw.com/p/4kxGB
Glasanje na generalnoj skupštini UN u Njujorku, 22.septembra 2024.
Glasanje na generalnoj skupštini UN u Njujorku, 22.septembra 2024.Foto: Frank Franklin II/dpa/picture alliance

U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku, države članice UN usvojile su u nedelju Pakt za budućnost, vodič za izazove 21. veka. Rusija je u poslednjem trenutku podnela predlog za izmenu teksta. Međutim, okupljene države su velikom većinom odbile da glasaju o tom predlogu, što je omogućilo da Pakt bude usvojen.

Desetine šefova država i vlada otputovale su u Njujork radi potpisivanja Pakta za budućnost, čime je obeležen početak nedelje vrhunske diplomatije u UN. U utorak počinje Generalna debata UN, na kojoj će u centru pažnje biti dalje eskalirajući bliskoistočni sukob i rat u Ukrajini.

Zaštita budućih generacija

Pakt za budućnost je sporazum zemalja članica UN u pet poglavlja, kroz ukupno 56 tačaka, gde se navodi kako treba ojačati multilateralizam i unaprediti međunarodnu saradnju radi rešavanja globalnih kriza i sukoba. On je nastao da bi se  „držao korak sa svetom koji se menja" i „zaštitile potrebe i interese sadašnjih i budućih generacija" u svetlu stalnih kriza, rekao je Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš.

Sada je važno „udahnuti život tom sporazumu i preći sa reči na dela", poručio je on nakon usvajnja pakta koji je pokrenuo inicijativu za 2021. U svom govoru, generalni sekretar UN Antonio Gutereš zahvalio je Nemačkoj i Namibiji, koje su preuzele vođstvo u izradi teksta tokom dugih pregovora.

Olaf Šolc govori u na generalnoj skupštini UN, 22.09.2024.
Olaf Šolc govori u na generalnoj skupštini UN, 22.09.2024.Foto: Frank Franklin II/AP Photo/picture alliance

Pregovarači su prevazišli političke i ideološke razlike kako bi postigli ovaj globalni konsenzus, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc (SPD). „Dokazali su da je multilateralizam živ". Sporazum jasno pokazuje da „sve priče o podeli, polarizaciji i nesigurnosti neće označiti kraj naših Ujedinjenih nacija", rekao je Šolc nakon usvajanja pakta u Njujorku, u govoru na engleskom jeziku.

„Svet je pronašao zajednički jezik o tome kako želi da se suoči sa problemima budućnosti. Naravno, time problemi sveta nisu rešeni, ali činjenica da se želi zajednički pristup tim problemima je nešto što je značajno", rekao je Šolc.

Rusija htela dodatak o nemešanju u unutrašnje poslove

Na sednici je došlo do neočekivane opstrukcije od strane Rusije: u poslednjem trenutku ruska delegacija je želela da se doda klauzula da se UN ne smeju mešati u unutrašnje poslove država članica. Rusiju su u tom predlogu podržale Belorusija, Severna Koreja, Iran, Nikaragva i Sirija. Međutim, na predlog Demokratske Republike Kongo, predstavnici država su velikom većinom (143 zemlje) odbili glasanje o ruskom predlogu, te je Pakt potom usvojen.

Šolc je ponašanje Rusije nazvao „pomalo iritantnim", istakavši da je „na kraju Rusija pokušala da zaustavi ceo proces i nije želela da sledi put kojim ide ceo svet." Ali to je „problem za Rusiju", a ne za „proces koji su ovde zajedno započele zemlje sveta", dodao je kancelar.

O čemu se reč u paktu?

Potpisnici se obavezuju na cilj sveta bez nuklearnog oružja, na razoružanje i nastavak mirovnih misija UN. Takođe se obavezuju na ciljeve utvrđene međunarodnim sporazumima za suzbijanje globalnih posledica klimatskih promena, kao i na dodatni protokol o suzbijanju rizika od digitalnih tehnologija poput veštačke inteligencije.

Pakt poziva i na reformu međunarodnih finansijskih institucija, odnosno Svetske banke i međunardonog monetarnog fonda MMF,  kako bi zemlje na globalnom jugu lakše dobijale kredite. Trka u naoružavanju u svemiru se odbacujea, a zahteva se globalna regulacija veštačke inteligencije.

Takođe se poziava i na reformu Saveta bezbednosti UN, kako bi se postigla bolja i pravednija zastupljenost država na međunarodnom nivou.

Savet bezbednosti UN
Savet bezbednosti UNFoto: John Lamparski/NurPhoto/picture alliance

Šolc o neophodnosti reforme Saveta bezbednosti UN

Nakon usvajanja UN Pakta za budućnost, nemački kancelar Olaf Šolc insistira na hitnoj reformi Saveta bezbednosti UN.

Sastav najvažnijeg tela UN potiče iz davno prošlog vremena, rekao je Šolc u Njujorku, objašnjavajući svoj stav. „To neće funkcionisati. A sve više se vidi koliko je današnja struktura Saveta bezbednosti disfunkcionalna. Zbog toga je sada krajnje vreme za reforme."

Sastav Saveta bezbednosti UN odražava svetski poredak iz vremena Hladnog rata. Stalni članovi su samo pet nuklearnih sila: SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska. Ove države takođe imaju pravo veta, zbog čega je trenutno teško postići dogovor o ključnim pitanjima. Pored toga, postoji 10 rotirajućih članova. Rasprava o reformi ovog tela traje već tri decenije, ali je moguće samo uz saglasnost svih država sa pravom veta.