Umro je američki pisac Pol Oster

Pol Oster je bio jedan od najpopularnijih i najuspešnijih američkih pisaca svoje generacije. Njegovo delo predstavlja spoj evropskih i američkih književnih tema i stilskih obeležja, odslikavajući i njegov život koji se dobrim delom odvijao između SAD i Evrope. Često je opisivan kao „Kafka iz Bruklina", ali je sam pisac to odbacivao. Napisao je tridesetak knjiga, koje su prevedene na 40 jezika.

Književnost, ljubav iz detinjstva

Rođen je 3. feruara 1947. u Njuarku (Nju Džerzi) u obrazovanoj porodici srednje klase. Majka Kvini i otac Semjuel su bili Jevreji poreklom iz istočne Evrope i razveli su se dok je išao u srednju školu. Pol je sa tri godine mlađom sestrom živeo kod majke.

Sa dvanaest godina Oster je razvio strast prema čitanju i počeo da piše poeziju. Studirao je književnost na Kolumbija Univerzitetu, a nakon što je 1970. diplomirao, preselio se u Pariz gde se izdržavao raznim poslovima, između ostalog i kao prevodilac francuske književnosti. Prevodio je dela Sartra, Malarmea i Žubera.

U SAD se vratio 1974. oženio se književnicom Lidijom Dejvis koju je upoznao još 1966. na demonstracijama protiv rata u Vijetnamu. Njih dvoje su se rastali 1977. Iste godine dobili su sina Danijela koji je zbog droge i kriminala bio u zatvoru i tragično završio život sa 44 godine, predoziran, aprila 2022.

Novi brak i uspeh

Oster je počeo da piše eseje, pesme i romane. Proučavao je Prusta i Džojsa i putovao njihovim tragom po Evropi. Doktorirao je na katedri za englesku i komparativnu književnost, radio kao docent, kasnije bio profesor na Prinstonu.

Oženio se još jednom, 1982. i ovaj put sa književnicom. Sa Siri Hustevet, s kojom je dobio ćerku Sofi Oster koja je glumica i pevačica, živeo je do kraja života u Bruklinu.

Iste godine ostvaruje prvi književni uspeh sa knjigom „Otkrivanje samoće". Podeljena je na dva dela, „Portret nevidljivog čoveka," koji se bavi iznenadnom smrću oca (1979), i „Knjiga sećanja", u kojoj Oster piše o temama kao što su koencidencija, sudbina i samoća - koje su postale zaštitni znaci Osterovih dela.

Sredinom-krajem 1980-ih doživaljava ogroman uspeh sa „Njujorškom trilogijom" - tri labavo povezane detektivske priče pod nazivom „Grad od stakla", "Senka" i „Iza zatvorenih vrata". Kasnije se etablirao kao priznati autor bestselera sa delima kao što su „Mesec nad Menhetnom", „Gospodin Vertigo" i „Knjiga iluzija".

Oster je autor više scenarija od kojih je možda najpoznatiji onaj za kultni film „Dim" (Smoke, 1995) koji je i režirao zajedno sa Vejnom Vangom.

Ekscentrični, disfunkcionalni likovi

Osterovi likovi, često pod uticajem njegove sopstvene životne priče, su ekscentrični, disfunkcionalni likovi koji se u potrazi za sobom gube u mračnim ponorima. Njihove živote karakterišu nepredvidivi, nasumični događaji i fantastični obrti i navode na filozofska razmišljanja o umetnosti i kulturi, identitetu, životu i smrti.

Oster je celog života pisao polako: prvo rukom, zatim je gotove rukopise kucao na pisaćoj mašini. Tako je uspevao da napiše otprilike jednu stranicu dnevno, rekao je Oster jednom novinskoj agenciji dpa. „Ali ako se držite toga, nakupi se stranica".

Poslednjih godina je objavio nekoliko obimnih dela, uključujući 2017. roman „4 3 2 1” koji ima više od 1.000 stranica, i biografiju američkog pisca Stivena Krejna pod nazivom „U plamenu" od oko 800 stranica.

„Vredelo je"

Njegovo poslednje delo, relativno kratak roman „Baumgartner" na oko 200 stranica objavljen je u SAD prošlog novembra. Povodom objavljivanja te knjige, rekao je za Gardijan, da mu je decembra 2022. dijagnostikovan rak pluća:

„Osećam da mi je zdravlje tako loše da bi ovo moglo biti poslednje što ću ikada napisati. Ali ako je ovo kraj, onda je vredelo – odlazim okružen ljudskom dobrotom u krugu prijatelja".