1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
PolitikaUkrajina

Ukrajina zabranjuje pravoslavnu crkvu blisku Rusiji

21. avgust 2024.

Parlament Ukrajine glasao je za zabranu Ukrajinske pravoslavne crkve koju smatra povezanom sa Rusijom.

https://p.dw.com/p/4ji6d
Ukrajinski parlament
Ukrajinski parlamentFoto: Mykola Lazarenko/Ukrainian presidential press service/TASS

Kontroverzni nacrt zakona dobio je u utorak (20. avgust) u drugom čitanju u parlamentu u Kijevu, u Radi, veliku većinu: za zakon je glasalo 265 poslanika, dok je za usvajanje bilo potrebno 226 glasova.

Zvanično, zakon služi zaštiti nacionalne bezbednosti i verskih sloboda. On sadrži odredbe o zabrani verskih organizacija koje su povezane sa Rusijom. Po tom zakonu, Ukrajinska pravoslavna crkva (UPC) se ne može zabraniti u celini, već na zahtev organa nadležnog za verske zajednice, sudovi moraju da ispitaju svaku od skoro 10.000 parohija i drugih struktura UPC pojedinačno i odluče o zabrani za svaku posebno.

Zakon treba da potpiše predsednik države i stupiće na snagu 30 dana nakon objavljivanja, rekao je poslanik Jaroslav Železnjak. Pojedinačne parohije tada imaju devet meseci da se odvoje od Moskve.

Kijev: „Ukrajinska pravoslavna crkva je instrument Moskve“

Vlada u Kijevu je optužila UPC pod kijevskim mitropolitom Onufrijem da nije prekinula svoje veze sa Ruskom pravoslavnom crkvom i da je instrument uticaja Moskve u Ukrajini u agresorskom ratu Rusije. Ogranak te crkve u Ukrajini opravdao je zločine nad sopstvenim narodom, navodi se u obrazloženju zakona.

Ubrzo nakon ruskog napada na Ukrajinu, u maju 2022. Ukrajinska pravoslavna crkva se odvojila od Moskovske patrijaršije – ipak i dalje priznaje Moskovskog patrijarha.

Kijevsko pečerska lavra
Kijevsko pečerska lavraFoto: Ulf Mauder/dpa/picture alliance

U toj crkvi postoje sveštenici i episkopi koji zastupaju interese Moskve, nekoliko njih je nedavno osuđeno po optužbama za kolaboraciju.

Ali, mnogi sveštenici, parohije i obični članovi crkve jasno svrstavaju uz Ukrajinu.

Advokat UPC Robert Amsterdam, vidi taj zakon kao „mračno novo poglavlje za ljudska prava u Ukrajini“. Zapadni saveznici su, kaže, bili upozoreni na taj nečuveni zakon, koji ima za cilj da uvede kolektivnu kaznu za čitavu versku konfesiju. Taj potez krši svako poznato međunarodno pravo, a Parlament je pokleknuo pred „nacionalističkim pritiskom“, rekao je Amsterdam.

Zelenski: „Zakon o našoj duhovnoj nezavisnosti“

Poslanica Irina Geraščenko pozdravila je „istorijsku odluku“. Na platformi Iks napisala je: „Parlament je usvojio zakon kojim se zabranjuje filijala države agresora u Ukrajini.“

„Krenuli smo na neizbežan put čišćenja iznutra mreže agenata Kremlja, koja se decenijama krije iza maske verske organizacije“, napisao je poslanik Roman Lozinski na Fejsbuku.

Predsednik Vladimir Zelenski je u večernjoj video-poruci rekao da je parlament „doneo zakon o našoj duhovnoj nezavisnosti“. On je o toj inicijativi razgovarao sa članovima Sveukrajinskog saveta crkava i verskih zajednica koji je prošle nedelje potvrdio da u Ukrajini ne treba dozvoliti da deluje nijedna organizacija „koja ima centar u zemlji koja je izvršila vojnu agresiju na naš narod i koju vodi država agresor.“

Upozorenja sa Zapada

Dok se zakon razmatrao, zapadni partneri Ukrajine upozorili su da bi zabrana mogla dodatno da produbi verske podele u Ukrajini.

Ustoličenje mitropolita Pravoslavne crkve Ukrajine Epifanija. Pored njega je biši predsednik Ukrajine Petro Porošenko. 3.februar 2019.
Ustoličenje mitropolita Pravoslavne crkve Ukrajine Epifanija. Pored njega je biši predsednik Ukrajine Petro Porošenko. 3.februar 2019.Foto: Reuters/V. Ogirenko

Rusija i veliki deo Ukrajine vekovima su činili jedinstven crkveni prostor, koji je pripadao Moskovskoj patrijaršiji. Međutim, od sticanja državne nezavisnosti, Ukrajina je nastojala da postigne i crkvenu nezavisnost.

Tako pored Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC) od 2018. postoji Pravoslavna crkva Ukrajine (PCU) - koju podržava vlada. Carigradski patrijarh Vartolomej , počasni poglavar svetskog pravoslavlja, priznao je početkom 2019. ovoj novoj crkvi autokefalnost, odnosno nezavisnost. Međutim, to je do sada priznao samo deo pravoslavnih crkava i direktno je dovelo do raskida između Carigradske vaseljenske i Moskovske patrijaršije.

U to vreme Vartolomej je želeo ponovno ujedinjenje ukrajinskog pravoslavlja. Posmatrači veruju da je moguće da Kijev sada insistira na ujedinjenju UPC sa PCU.

Volodimir Zelenski i Vartolomej u Istanbulu, 8.jula 2023.
Volodimir Zelenski i Vartolomej u Istanbulu, 8.jula 2023.Foto: Francisco Seco/AP/picture alliance

Zelenski je sinoć najavio skori sastanak sa predstavnicima carigradskog patrijarha Vartolomeja.

Kritika i upozorenje iz Rusije

Poglavar Ruske pravoslavne crkve, Patrijarh Kiril, oglasio se povodom zabrane tokom posete manastiru Solovki u severnoj Rusiji i izjavio da je ovo „teško vreme, u kojem su se mnogi okrenuli protiv nas, ne zato što smo loši, već samo zato što smo drugačiji“.

Portparol Ruske pravoslavne crkve, Vladimir Legojda, na Telegramu je zabranu UPC nazvao „ilegalnim činom“ i „grubim kršenjem osnovnih principa slobode veroispovesti i ljudskih prava“. On je upozorio da bi sprovođenje ovog zakona moglo „dovesti do masovnog nasilja protiv miliona vernika“.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je saopštenje svog specijalnog predstavnika za poštovanje slobode veroispovesti i uverenja, Genadija Askaldoviča. On je usvajanje zakona nazvao „ozbiljnim udarom celom pravoslavlju“ i pretnjom crkvenom jedinstvu. „Prvi put smo svedoci događaja u kojem je cela verska konfesija zabranjena na teritoriji jedne evropske države“, rekao je Askaldovič.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, oštro je kritikovala zabranu: „Cilj je uništiti duboko kanonsku, pravu pravoslavnu veru.“