Ukrajina se nada svežem novcu MMF

Sve visi o koncu. Zbog toga možda ukrajinski ministar spoljnih poslova Pavlo Klimkin, na konferenciji za novinare stoji uspravno i ne pravi nikakve nagle pokrete. Stojeći u stavu mirno, on se novinarima obraća kao da je tekst naučio napamet: Kijev poštuje primirje postignuto 12. februara u Minsku, ali pobunjenici samo prividno povlače svoje teško naoružanje.

Neposredno pre toga prvi put je zasedao tzv „vojni kabinet“. Tamo je zaključeno ono što je predsednik Petro Porošenko noć ranije rekao u jednom televizijskom intervjuu: „primirje se kako-tako poštuje“. Posmatrači OEBS-a su početkom sedmice saopštili da su njihov rad ometale obe strane. Dakle, ne može se nesumnjivo utvrditi da li je teško oružje povučeno iza linije koja je dogovorena u Minsku.

Međutim, tokom konferencije za novinare ministra spoljnih poslova, to nije igralo nikakvu ulogu. Trenutno se radi pre svega o raspoloženju, procenama, klimi... – ne u područjima zahvaćenim ratom, nego na tržištima, među kojim je i finansijsko.

Važna odluka MMF

Danas (11.3.) se održava sastanak direktorijata Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) na kojem će biti reči o Ukrajini. Tom prilikom razgovaraće se o planovima za naredne četiri godine, ali i o tome da li Ukrajina, kako danas stvari stoje, uopšte ima budućnost. MMF bi, inače, trebalo da Ukrajini da kredit u iznosu od 17,5 milijardi dolara.

Ukrajinska ministarka finansija Natalija Jaresko, inače rođena u SAD, na Tviteru je napisala da se radi o „brzom postizanju makroekonomske stabilnosti“. Njena poruka upućena je dominantnim anglosaksonskim tržištima. Naime, samo uz pomoć novca MMF-a postoji nada da će svež novac i privatni kapital ponovo doći u zemlju.

Jaresko radije daje intervjue američkim, nego evropskim medijima, a njen cilj narednih sedmica su London, Vašington i Njujork. Namera te bivše saradnice američke ambasade u glavnom gradu Ukrajine jeste da u Kijev „donese“ paket pomoći MMF-a. To što upravo evropske zemlje uplaćuju veći deo novca u MMF, kao da joj je svejedno.

Upozorenje Kristin Lagard

Ako se prekrši primirje na istoku zemlje pre nego što počne da dolazi novac, onda će sve pasti u vodu. Niko ne želi da ulaže u zemlju u kojoj se ratuje. Direktorka MMF-a, Kristin Lagard, pre sedam dana je izjavila: „finansijska podrška Kijevu zavisi od stabilnosti na istoku zemlje“. Ona je istovremeno podsetila Moskvu da Rusiji ipak ne može da bude u interesu kolaps u Ukrajini. U tom slučaju bi ruski krediti u Ukrajini bili izgubljeni, a mnogim ukrajinskim bankama, sa ruskim udelom u vlasništvu, preti bankrot.

Ne postoji poverenje u primirje

Taj kapital već sada je zarobljen u Ukrajini. Naime, skoro godinu dana za sve isplate u bankama važi posebno predviđena procedura. Kurs ukrajinske valute grivnje, trenutno se stabilizovao: njen odnos prema evru je 1:25. Međutim, da li će tako i ostati, zavisi od mnogih najavljenih reformi čije se sprovođenje u delo u kijevskoj svakodnevici ne vidi.

Dok lepo vreme na ulice Kijeva mami veliki broj građana, iz Donjecka stižu vesti da pobunjenici izvode vežbe „do 20. ili 25. marta“. Međutim, niko ne zna kakve. Ipak, i to je dovoljno da pobudi nepoverenje u primirje. Marijupolj, važna luka na Azovskom moru koja je pod kontrolom ukrajinskih trupa, mogao bi da bude sledeći cilj pobunjenika. Cilj bi mogao da bude i Harkov, multukulturni grad koji je inače drugi po veličini na severoistoku zemlje. Poverenje u primirje je poljuljano – sve visi o koncu.