Ukrajina pred ekonomskom propašću

„Da li bi možda trebalo da prestanem da jedem?“ Kijevski penzioner Valeri pokušava da se osmehne, ali se u njegovom glasu ipak oseti gorčina. Njegova penzija iznosi skoro 30 evra. Međutim, zbog inflacije, on sebi tim novcem može da priušti sve manje. Do sada je vlada u Kijevu računala na godišnju inflaciju od oko 13 odsto, ali sada je međutim korigovala svoje prognoze i očekuje duplo veću. „Aktuelni budžet koji je donesen u decembru prošle godine, bio je baziran na određenim dobicima koji su se pokazali kao zastareli“, kaže za DW Robert Kirhner iz nemačke grupa savetnika pri ukrajinskoj vladi. Pored rastuće inflacije, u Kijevu su postali pesimističniji i kada je reč o proceni smanjenja Bruto nacionalnog proizvoda. Zbog toga ukrajinski parlament želi da 3. marta usvoji izmene budžeta.

Lavovski deo, za ukrajinske prilike ionako skromne penzije, Valeri izdvaja za struju, vodu i grejanje. Za ostale izdatke skoro da mu ne ostaje novca. „Ne znam šta da radim nakon povećanja cena“, kaže taj penzioner.

Poskupljenje gasa za 280 odsto

Kao i milioni drugih Ukrajinaca, Valeri sa zabrinutošću prati vesti o predstojećim poskupljenjima. Struja će od 1. marta biti skuplja za 40 odsto, a troškovi grejanja bi uskoro trebalo da porastu za 60 odsto. Posebno će drastično biti povećanje cene gasa. Predsednica ukrajinske Nacionalne banke, Valerija Hontareva, najavila je da će taj energent biti skuplji za 280 odsto.

Razlog za to jesu pregovori o novim kreditima sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), objasnila je Hontareva. Reč je o 17,5 milijardi američkih dolara. Ukrajina želi da proširi već dogovorene kredite i produži rok njihove otplate sa dve na četiri godine. Veliki deo novca je toj istočnoevropskoj zemlji potreban kako bi mogla da otplati ranije kredite. Samo Rusija do kraja godine želi povraćaj tri milijarde američkih dolara. MMF je pokazao spremnost da Kijevu izađe u susret. Kao ustupak, Ukrajina bi morala da, između ostalog, poveća i cene za domaćinstva. Očekuje se da će MMF odluku da donese početkom marta.

Nacionalna valuta grivnja u silaznoj putanji

Ukrajina je na ivici da bankrotira još od kraja 2013. Još tada je vlada proruskog predsednika Viktora Janukoviča priznala da su državne kase prazne. Nakon promene vlasti u Kijevu i početka oružanog konflikta na istoku Ukrajine, stanje se dramatično pogoršalo. „Zbog rata u Ukrajinu investitori ne dolaze“, kaže ekonomista Kirhner. Takođe, i nacionalna valuta grivnja velikom brzinom gubi na vrednosti.

Vlada u Kijevu je krajem decembra planirala da godišnji prosek odnosa nacionalne valute prema dolaru bude 17:1. Dva meseca kasnije ta prognoza je korigovana na 21:1, a i taj kurs je u međuvremenu prošlost. Sada je za jedan dolar potrebno izdvojiti više od 30 grivnji.

Svi slojevi stanovništva štede

I dok na jednoj strani cene rastu, vlada na drugoj strani želi da smanji socijalne izdatke. Najniže penzije bi, recimo, trebalo da budu povećane tek u decembru 2015. godine. „Nakon glasanja u parlamentu o novom budžetu, Ukrajinci će još više morati da stegnu kaiš“, kaže kijevski ekonomski ekspert Andrij Novak. „Veliki deo stanovništva živeće ispod granice siromaštva.“

Nisu zabrinuti samo penzioneri i ljudi sa manjim primanjima. Pogođena je i srednja klasa, recimo porodica Savčuk. Bračni par Ihor i Marija, oboje u kasnim tridesetim godinama, žive u porodičnoj kući u okolini glavnog grada. Ihor je privatni preduzetnik, a Marija domaćica. „Razmišljamo o tome da instaliramo kotao kako bi smanjili troškove gasa. Međutim i on sam je veoma skup“, kaže Ihor. „Ili ćemo smanjiti troškove gasa na minimum.“

Rat kao nepredvidljivi rizik

Posmatrači u Kijevu pitaju se kako bi sve lošije ekonomsko stanje moglo da se odrazi na raspoloženje u zemlji. Trećina stanovnika spremna je da izdrži još godinu dana – pod uslovom da reforme budu sprovedene, pokazuje anketa kijevskog trusta mozgova „Centar Razumkov“. Ipak, skoro isti broj Ukrajinaca, 29 odsto, ne želi da prihvati dodatne udarce. Oni naime smatraju da je njihovo stanje već sada neizdrživo.

Ekonomisti pri tom upozoravaju da rat sa sobom donosi nepredvidljive rizike. „Ako se konflikt produži, vlada će morati da ponovo obračunava svoje vojne izdatke, ali i isplate stranim poveriocima“, kaže Andrij Novak. I Robert Kirhen to slično vidi: „Ako rat prestane, biće dovoljno novca.“ Ali ne može se reći kada bi to moglo da se dogodi. Za sada ne deluje da bi mir na istoku Ukrajine mogao da potraje. Brojni posmatrači računaju da bi borbe između proruskih separatista i ukrajinske vojske mogle da se obnove ovog proleća.