1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Udri po Nemačkoj!

17. april 2022.

Žestoko javno „batinanje“ Nemačke uzelo je maha: ta nova moda dolazi iz Ukrajine, ali i iz drugih zemalja Evrope. To, najblaže rečeno, nije fer, jer Nemačka čini više od gotovo bilo koje druge zemlje, smatra Marko Miler.

https://p.dw.com/p/4A2fe
Frank-Walter Steinmeier und Olaf Scholz
Kancelar Olaf Šolc i predsednik Frank-Valter ŠtajnmajerFoto: Marcus Brandt/dpa/picture alliance

Red zahteva, red uvreda, red zahteva, red uvreda - čini se da je to šema koju Ukrajina koristi u razgovorima sa Nemačkom i o Nemačkoj. U to, na primer, spada i odbijanje Kijeva da primi predsednika Nemačke Franka-Valtera Štajnmajera - nakon što je Kijev kritikovao njegovu raniju politiku prema Rusiji a on priznao greške.

Ta šema je veoma uspešna. A nemački mediji su je odmah primenili, i to, izgleda, vrlo rado: nema dana da Berlin nije na stubu srama, nema dana a da nekritički novinari ne pitaju članove Vlade - zašto se konačno ne odreknemo ruske nafte i pre svega ruskog gasa i zašto Nemačka ne isporučuje Ukrajini svo oružje koje je zatražila. Ovaj, u svakom slučaju potpuno izlišan spektal, sve više ide na živce.

Jer, kao prvo: od ruske aneksije Krima 2014. Nemačka je zajedno sa SAD najveći donator Ukrajine.

Drugo: osim direktnih suseda Ukrajine, Nemačka je jedna od zemalja koja prima najviše ukrajinskih izbeglica.

Treće: Nemačka je među zemljama koje Ukrajini daju najviše novca za kupovinu oružja. Kancelar Olaf Šolc je upravo najavio do dve milijarde evra pomoći. I apsolutno nema sumnje da moramo podržati Ukrajinu u ratu protiv Rusije.

Pa, da li je onda mudro kada vlada u Kijevu stalno napada nemačku Vladu i zatrpava je novim, oštro upućenim zahtevima? Kada Nemačka isporuči nešto od željenog oružja, odgovor glasi: to jeste dobro, ali toga mora biti mnogo više.

Kada Nemačka odustajanjem od ruskog uglja, ruske nafte i ruskog gasa najavljuje ni manje ni više nego promenu paradigme, onda kažu: to je lepo od vas, ali to mora da se desi odmah.

Pritom se namerno zaboravlja da je Nemačka u svojoj politici izvršila zaokret neviđenih razmera:

gasovod Severni tok 2 je završen - ali nije pušten u rad.

Bundesver će biti opremljen sa 100 milijardi evra - poduhvat koji je Olaf Šolc najavio ubrzo nakon ruskog napada na Ukrajinu.

Nemačka plaća isporuku oružja u ratnu zonu.

Savezna vlada počinje da prekida bliske odnose sa Rusijom, koji su izuzetno važni u sektoru sirovina.

Zeleni Ministar ekonomije putuje na Bliski istok da kupi naftu i gas i naglas razmišlja o produžavanju korišćenja energije koja se dobija iz uglja i nuklearki.

Sve su to ekstremne promene kursa u izuzetno kratkom vremenu. Koje su to zemlje u Evropi toliko promenile svoju politiku i pre svega -  po tako visokoj ceni kao Nemačka?

Marco Müller | Kommentarbild
Marko MilerFoto: Marco Müller/DW

Još iritantnije od bezobrazluka iz Kijeva je ponašanje nekih drugih evropskih zemalja. Ako same ne reaguju (kako treba), kriju se iza Nemačke ili čak upiru prstom u Nemačku. Mogao bi se steći utisak da se radi samo o imidžu.

Francuski predsednik Emanuel Makron je u brojnim telefonskim pozivima bezuspešno pokušavao da utiče na šefa Kremlja Vladimira Putina. Uzgred, on je bez velike pompe doveo u zemlju finale fudbalske Lige šampiona koje je trebalo da se održi u Rusiji. Kada je reč o dovođenju izbeglica u sopstvenu zemlju, Francuska se ne ponaša tako odlučno.

Italija je javno i glasno izjavila da može odmah bez ruskog gasa. Ustvari se iza toga krije ovo: Ako nema evropskog embarga na gas, onda su to zaslužni drugi (misli se pre svega: Nemačka).

Poljska se javno i bez koordinacije (sa Nemačkom) voema zalaže za isporuku aviona Ukrajini – ali samo preko vojne baze SAD u Nemačkoj. Ako avioni ne budu isporučeni, problem je u SAD ili Nemačkoj.

A Mađarskoj - barem u nemačkoj javnosti - ne fali ni dlaka s glave zbog nejnog proruskog kursa. U Budimpešti rado uzimaju jeftini ruski gas i po želji ga plaćaju i u rubljama.

Mogao bi se steći utisak da bi neke članice EU bile prilično srećne ako bi Nemačkoj krenulo loše – i kada bi izgubila deo svoje ekonomske snage i blagostanja. Po onoj - da komšiji crkne krava? Možda.

Činjenica je da su u šemu svaljivanja krivice na drugog, zahteva i njihovog ispunjavanja - uvek potrebne dve strane: onaj koji glasno zahteva, besni i upire prstom u drugog – i onaj koji sve to dozvoljava.

To je zaista potpuno izlišan spektakl. Na kraju krajeva, svi imaju isti cilj - okončanje ruskog rata u Ukrajini. Pa zašto sejati razdor? To pomaže samo - Putinu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.