Kada je Frank-Valter Štajnmajer u utorak otputovao u Varšavu, javnost još nije znala ništa o još jednom putovanju koje je trebalo da se odvija u pozadini te posete i u strogoj tajnosti. Poljski predsednik Duda već nekoliko dana radio je na zajedničkom putovanju na najvišem nivou: pet predsednika trebalo je da zajedno otputuju u posetu ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom. Da je sve išlo po planu, ta grupa bi upravo sada bila na putu. Ali iznenada su događaji u Varšavi počeli jedni druge da prestižu.
Kada je Štajnmajer na konferenciji za novinare sa Dudom iznenađujuće izbegao pitanja, postalo je jasno da nešto nije u redu. Nekoliko minuta kasnije, bomba je eksplodirala – najveći nemački tabloid „Bild“ ovako je naslovio udarnu vest: „Zelenski odbio posetu saveznog predsednika Štajnmajera Ukrajini!“ Ubrzo nakon toga, pred kamerama se pojavio savezni predsednik.
Nepoželjan u Kijevu
Njegov kolega i prijatelj, poljski predsednik Andžej Duda, predložio je da njih dvojica, zajedno sa predsednicima baltičkih država, otputuju u Kijev kako bi odatle „poslali snažan signal solidarnosti s Ukrajinom“, naveo je Štajnmajer u kratkoj izjavi. „Bio sam spreman na to, ali očigledno – i to moram da primim k znanju – to nije bilo poželjno u Kijevu“, dodao je.
Na saveznom predsedniku se moglo uočiti da je lično pogođen. Upravo on, koji se godinama veoma intenzivno bavi Ukrajinom, sada mora da se zapita kako je došlo do toga da su njegovi napori propali.
O razlozima za otkazivanje posete nije bilo objašnjenja, ali se zato u međuvremenu pojavilo dovoljno spekulacija. Koliko god da bi svi ti razlozi mogli da budu opravdani, oni ne mogu da odvrate od pomisli na to koliko je otkazivanje pogrešno.
Frustracija je loš savetnik
Da, kratkoročno to može da posluži kao ventil za frustraciju i očaj Kijeva zbog nemačke, a posebno Štajnmajerove uloge. Savezni predsednik godinama je negovao bliske odnose s Moskvom i nije dovoljno ozbiljno shvatio upozorenja o ruskoj pretnji istočnoj Evropi, a posebno Ukrajini. Štajnmjer je podržao gasovode Severni tok i kao ministar spoljnih poslova u vladi Angele Merkel 2008. godine bio uključen u donošenje nemačkog veta na članstvo Ukrajine u NATO. Lista frustracija Kijeva je dugačka i opravdana. Štajnmajer je nedavno i sam priznao greške.
-pročitajte još: Merkel i Štajmaner reaguju na optužbe u vezi s Rusijom
Očigledno je da je taj političar SPD malo razlikovao namere i efekat. Ako se to tako posmatra, niko ne bi trebalo da se čudi što se zaboravlja privrženost Nemačke Ukrajini, kao i ogromna finansijska sredstva izdvojena tokom godina. Da, nemački političari su se ponašali naivno i arogantno. Nekima je potrebna i nova era u spoljnoj politici – više razumevanja za Istok, a manje za Rusiju. Pa ipak, Štajnmajer se ne može optužiti za zle namere.
Nažalost, sada se frustracija iz prošlosti potencirala novim greškama: blokiranjem sankcija, izostalom isporukom oružja, kao i izostalim putovanjem kancelara Šolca u Kijev, što je trebalo davno da se dogodi. A ako Šolc ne želi da dođe i pomogne, zašto bi Zelenski u ratnoj zoni trebalo da primi reprezentativnog šefa države iz Nemačke? Jasno je da su predsedniku zemlje koja se bori za opstanak potrebnije odluke, a ne simbolični gestovi. Jasno je i da on ne želi ulogu statiste. Sva ta razmišljanja su nekako razumljiva.
Fatalne posledice
Pa ipak, odbacivanje Štajnmajera je kratkovido, politički razorno i u pogledu na budućnost – krajnje lakomisleno. Ukoliko se deluje zato što ste u pravu, to ne znači da se postupa ispravno. Proglašavajući Štajnmajera nepoželjnim, ukrajinska vlada promašila je cilj, jer ruši mostove. Nemački kancelar sada definitivno neće otputovati u Kijev. To mu ne dozvoljava poštovanje najviše funkcije u sopstvenoj državi. Zato bi svojevrsno „jutarnji mamurluk“ u Ukrajini mogao da bude veliki – i tu ništa ne menja to što ostala četiri predsednika dolaze u posetu. To samo potcrtava pukotine u Evropi koje nikome nisu potrebne.
Osorni stav Zelenskog stavlja na kocku velike simpatije Nemačke prema Ukrajini. A one su nemačkoj vladi potrebne, ukoliko želi da na unutrašnjem planu ostane jaka i stabilna, i da bi nastavila da pomaže i u budućnosti. Podeljena Nemačka nikome nije od pomoći.
Ili možda jeste? Tu je još neko kome sve ovo neočekivano ide na ruku. Reč je o despotu iz Rusije, čijoj propagandnoj mašineriji je svakoga dana potreban novi materijal. Nažalost, ovoga puta mu je Zelenski to i isporučio.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.