Merkel i Štajmaner reaguju na optužbe u vezi s Rusijom

Od početka rata u Ukrajini, iz nekih zemalja sa istoka Evrope ne jenjava kritika na račun najviših aktuelnih i bivših političara Nemačke - a posebno je žestoka kritika koja stiže iz Ukrajine, mada ni Poljska ne zostaje. Na meti se našla i bivša kancelarka Angela Merkel (CDU).

Zelenski optužuje Merkel

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je u nedelju, u jednom od svojih video obraćanja izneo ozbiljne optužbe: zemlje NATO su 2008. odbile prijem Ukrajine u vojnu alijansu zbog „apsurdnog straha nekih političara“ od Rusije, rekao je on.

Zbog ove „pogrešne procene“, Ukrajina je doživela revoluciju, osam godina rata u Donbasu u istočnoj Ukrajini, a sada i „najgori rat u Evropi od Drugog svetskog rata".

„Pozivam gospođu Merkel i gospodina Sarkozija da posete Buču i vide do čega je dovela politika ustupaka prema Rusiji“, rekao je tom prilikom Zelenski.

-pročitajte još:Zelenski u Bundestagu: Srušite zid i pomozite Ukrajini

Ruska vojska se nedavno povukla iz regiona oko Kijeva. Prema ukrajinskim vlastima, potom je u predgrađu Buče pronađeno stotine tela civila je. Izveštaji, foto i video snimci sa lica mesta izazvali su užas širom sveta. Zelenski je optužio Moskvu za „genocid“ i optužio ruske vojnike za masovna zverstva. Moskva je demantovala da su ruski vojnici ubili civile u Buči.

Merkelova podržava Vladu i napore za okončanje rata

Bivša kancelarka Angela Merkel ponovila je da i dalje stoji iza odluke - da se Ukrajina ne primi u NATO 2008.

„Bivša kancelarka dr. Angela Merkel ostaje pri svojim odlukama u vezi sa samitom NATO 2008. u Bukureštu“, prenala je portparolka Merkelove nemačkoj novinskoj agenciji dpa.

Merkelova se u svojoj izjavi nije eksplicitno osvrnula na poziv Zelenskog, ali je istakla podršku međunarodnim naporima da se rat okonča.

„S obzirom na zločine koji postaju vidljivi u Buči i drugim mestima u Ukrajini, svi napori Savezne vlade i međunarodne zajednice - da stanu uz Ukrajinu i da se stane na kraj varvarstvu i ratu Rusije protiv Ukrajine - imaju punu podršku bivše kancelarke“, objasnila je portparolka.

Moravjecki: politika Merkelove je delimično odgovorna za snagu Rusije

Poljski premijer Mateuš Moravjecki takođe je optužio Merkelovu za pogrešnu politiku prema Rusiji.

„Gospođo kancelarko, ćutite od početka rata. Pritom je upravo politika Nemačke u proteklih deset - petnaest godina dovela do toga da Rusija sada ima snagu zasnovanu na monopolu na prodaju sirovina“, rekao je Moravjecki na konferenciji za novinare u Varšavi.

On je takođe kritikovao francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je poslednjih nedelja nekoliko puta telefonom razgovarao s šefom Kremlja Vladimirom Putinom.

„Koliko ste puta pregovarali sa Putinom i šta ste postigli? S kriminalcima se ne diskutuje i ne pregovara. Protiv kriminalaca se mora boriti“, rekao je on.

-pročitajte još:Rat u Ukrajini

Moravjecki kritikuje i Olafa Šolca

Moravjecki je pozvao na „jasne i odlučne“ sankcije Rusiji s obzirom na civile ubijene u Buči. Nemačka vlada je trenutno „glavna prepreka zaista snažnim sankcijama“, rekao je Moravijecki.

A nemačkom kancelaru Olafu Šolcu, on je uputio sledeće reči: „U Berlinu ne treba da se poklanja pažnja glasovima nemačkih ekonomista, biznismena i milijardera, onih koji Vas verovatno sprečavaju da delujete, već glasovima tih nevinih žena i dece.“

Zamenik portparola nemačke vlade Volfgang Bihner odbio je da komentariše navode iz Varšave. „Ne želim to da komentarišem“, rekao je on.

Ukrajinski ambasador žestoko kritikivao nemačkog predsednika

I predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer (SPD) je poslednjih dana bio izložen žestokoj kritici u vezi s politikom prema Rusiji.

Ukrajinski ambasador Andrij Melnik optužio je Štajnmajera da je previše blizak Rusiji.

„Za Štajnmajera je odnos sa Rusijom bio i ostao nešto fundamentalno, čak i sveto, šta god da se desi. Čak ni agresivni rat ne igra neku veću ulogu“, rekao je Melnik za list „Tagesšpigl“ u nedelju.

Kao šef kancelarskog ureda Gerharda Šredera (1999-2005) a kasnije i kao ministar spoljnih poslova u kabinetu Angele Merkel (2005-2009), Štajnmajer je „napravio paukovu mrežu kontakata sa Rusijom. U to je uključeno mnogo ljudi, koji su sada glavni u vladajućoj koaliciji“ u Nemačkoj, rekao je ambasador Ukrajine.

Melnik, koji je već postao veoma upadljiv svojom oštrom kritikom upućenoj nemačkim poltičarama i ponovio je optužbe na račun Štajnmajera i za javni servis ARD te doveo u pitanje navodnu prekretnicu u nemačkoj politici. To što je Štajnmajer oštro osudio rat samo su „prazne fraze” rekao je Melnik, „važno je da uslede dela“.

Na te optužbe je prvo reagovao pomenuti zamenik portparola nemačke Vlade Volfgang Bihner: „Odbacujemo kritiku na račun predsednika Nemačke“. To važi „uz svo razumevanje za izuzetnu situaciju u kojoj se Ukrajina nalazi u ovom užasnom ratu.“

Štajmajer priznaje greške

A onda je u ponedeljak reagovao i sam Štajnmajer i priznao greške:

„Moja privrženost Severnom toku 2 je nesumnjivo bila greška. Držali smo se mostova u koje Rusija više nije verovala, a naši partneri su nas na to upozoravali", rekao je predseddnik Nemačke u Berlinu.

„Nismo uspeli da napravimo zajedničku evropsku kuću s Rusijom. Propao je i naš pristup uključivanja Rusije u zajedničku bezbednosnu arhitekturu.“

Nemački predsednik je kazao da je za rat odgovoran ruski predsednik Vladimir Putin. „Ne treba sebi da pripisujemo tu odgovornost. Ali to ne znači da ne moramo da preispitujemo stvari u kojima smo pogrešili.“

Štajnmajer je rekao da je njegova procena bila da Putin neće hteti da prihvati potpunu privrednu, političku i moralnu propast svoje zemlje zbog svoje „imperijalne zablude. Pogrešio sam, kao i drugi.“

Naglasio je da sa Rusijom na čijem je čelu Putin „neće biti povratka na staus kvo od pre rata“ i dodao: „Veoma saosećam sa ljudima u Ukrajini. Od početka 2014. nijedna druga zemlja nije toliko oblikovala moj rad.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.