U žrvnju režima i islamista – sudbina Razan Zajtuneh
15. mart 2021.Kada je „revolucija“ počela, Razan Zajtuneh bila je spremna jer je ceo život čekala na pobunu. Bila je među prvim aktivistima koji su pozvali sirijsku vlast da oslobodi političke zatvorenike. Otvoreno pismo objavljeno je dan posle prvih velikih protesta održanih 15. marta 2011. godine.
„Suočavamo se sa jednim od najbrutalnijih režima u regionu i svetu, i to mirnim protestima, pesmom i slobodom – tražeći novu Siriju“, rekla je Zajtuneh te godine u jednom videu. „Ponosna sam što sam Sirijka i što sam deo ovih istorijskih dana, što osećam veličinu mog naroda.“
Ali to nije bilo dovoljno ovoj ženi, tada 33-godišnjakinji. Zajtuneh se direktno uključila u organizaciju protesta u Damasku i drugde. Doprinela je formiranju Lokalnih koordinacionih komiteta koji su tada viđeni kao zametak demokratije u Siriji.
Ipak, za razliku od mnogih saboraca sa ulica iz prvih dana pobune, Razan Zajtuneh je sasvim odbijala nasilje i oružanu borbu koja će uskoro prerasti u građanski rat.
„Razan nije imala ambicija da bude neka vlast“, kaže Mazen Darviš, dugogodišnji prijatelj ove žene koji vodi Sirijski centar za slobodu medija i govora. „Najvažnije u njenoj ličnosti bila je spremnost da se bori protiv nepravde.“
Nigde dobrodošla
Zajtuneh je postala poznata širom sveta jer je od početka Arapskog proleća dokumentovala kršenje ljudskih prava. U aprilu 2011. osnovala je Centar za dokumentaciju (VDC) koji radi i danas.
Damask nije bio sigurno mesto za nju. Tvrdila je da je uhodi tajna policija, a u maju 2011. je njen suprug uhapšen i držan tri meseca u pritvoru. Od tada Zajtuneh sa dvoje dece živi u ilegali. Oko aprila 2013. odlučila je da pobegne u Dumu, predgrađe Damaska koje su držali naoružani pobunjenici.
VDC je dokumentovao napade poput onog hemijskim oružjem u Istočnoj Guti u avgustu 2013. Prema nekim izvorima, tada je stradalo više od hiljadu ljudi, među njima 400 dece. „Sama sam svedočila masakru“, napisala je tada Zajtuneh. „Na ulicama sam videla tela. Čula sam vrisak majki koje su nalazile svoju decu među mrtvima.“
Ipak, Zajtuneh i kolege su ubrzo uvideli da ni u Dumi nisu dobrodošli. Tamo su počeli da se bave dokumentovanjem zločina koje su činili pobunjenici, među kojima su bile radikalne islamističke grupe.
„Nismo digli revoluciju i izgubili hiljade duša da bi takva čudovišta došla i ponovila nepravde“, napisala je svom prijatelju u mejlu u maju 2013. „Ovi ljudi treba da odgovaraju isto kao i režim.“
Tokom te godine su Dumom ovladale grupe srodne Islamskoj državi, poput fronta Nusra i Džaiš al Islama. Ta poslednja grupa je na kraju prevladala, usisavajući ili eliminišući manje grupe.
Pretnje i otmica
Malo je reći da im je Zajtuneh smetala. I zbog svog rada, ali i jer je odbijala da nosi maramu i poštuje strogo konzervativna pravila koja su islamisti nametali. Pucali su u vazduh ispred njene kuće, ostavili joj metak na ulaznim vratima kao znak upozorenja.
U jednom pretećem pismu iz tih dana, u koje DW ima uvid, pet puta je napisano „Ubiću te“. Više izvora DW, koji su tražili da ostanu neimenovani, tvrdi da je pismo došlo od Džaiš al Islama.
„Ona je pokrenula inicijative za žene, počela da beleži kršenja ljudskih prava u zatvorima i drugde“, seća se kolega iz VDC. „To je od nje načinilo neprijatelja Džaiš al Islama, njihove ideologije i želje da stvore emirat ili kalifat.“
U decembru 2013. su naoružani muškarci upali u kancelariju Razan Zajtuneh u Dumi. Oteli su nju, njenog supruga, jednog kolegu i jednu aktivistkinju. Tada im se gubi svaki trag. Ovi ljudi će u svetskoj javnosti postati poznati kao „Četvorka iz Dume“.
Međunarodna federacija za ljudska prava i Sirijski centar za slobodu medija i govora u Francuskoj su podneli prijavu protiv Džaiš al Islama zbog otmice.
Prema ekskluzivnom uvidu koji ima DW, ovoj grupi se prebacuju i zločini protiv čovečnosti i mučenje zatvorenika. Džaiš al Islam još uvek nije prepoznat kao teroristička organizacija od strane Ujedinjenih nacija.
Prvo hapšenje
Francusko odeljenje za ratne zločine potvrdilo je za DW da je pokrenulo istragu. Na osnovu toga je prošle godine u Marselju uhapšen bivši viđeni član Džaiš al Islama nakon što je ušao u zemlju koristeći studentsku vizu.
Svedoci sa kojima su pričali novinari DW sugerišu da je ova grupa držala „Četvorku iz Dume“ barem neko vreme nakon nestanka. Bivši lideri te islamističke grupe do kojih je DW uspeo da dođe negiraju optužbe i tvrde da krivce treba tražiti u redovima fronta Nusra ili režima u Damasku. Asadove snage su, uz podršku Rusije, uspele da povrate kontrolu nad Dumom tek 2018. godine.
Nestanak Razan Zajtuneh, njenog muža i dvoje kolega do danas je jedna od misterija sirijskog rata.
„Sudbina Razan i kolega oslikava sudbinu mirnog građanskog pokreta koji je pokušao da Siriji pruži moralnu alternativu“, kaže bivši kolega Darviš, jedan od osnivača VDC. „Zdrobljeni su između režima i islamističkih grupa.“