Deset godina rata: Komplikovan odnos Nemačke i Sirije
15. mart 2021.
Prošlog meseca Nemačka je postala prva država koja je osudila bivšeg saradnika zloglasne sirijske Vojne obaveštajne službe u skladu sa međunarodnim pravom. Presuda je doneta nakon višemesečnih svedočenja o sistematskim kršenjima ljudskih prava.
No malo pre toga, Nemačka je dospela na naslovnice kao prva evropska sila koja je proglasila situaciju u Siriji dovoljno sigurnom da tamo deportuje ljude koji u Nemačkoj budu odbijeni kao tražioci azila. To je preglasavanjem odlučila konferencija ministara unutrašnjih poslova nemačkih pokrajina.
Dva događaja pokazuju komplikovan odnos. Oko 800.000 ljudi iz Sirije je u poslednjih deset godina našlo novi dom u Nemačkoj. Ali većina uživa takozvanu supsidijarnu zaštitu – pitanje je da li će morati da se vrate kući, kad se Sirija donekle stabilizuje.
Populističke tendencije
Početkom meseca je berlinski Tagescajtung pitao vlade nemačkih pokrajina, u čijoj su nadležnosti deportacije, da li su ljudi već prisilno vraćani u Siriju ili se tako nešto planira? Nije ih bilo, a neki zvaničnici su čak rekli da bi deportacijama mogli da se usprotive sudovi koji moraju da odobre takav potez u svakom pojedinom slučaju.
Pa kako onda objasniti ovako šizofrenu odluku u vezi sa Sirijom? „Ovde su na delu potpuno različiti nivoi vlasti“, pojašnjava Rene Vildangel, stručnjak za odnose EU s Bliskim istokom. Odluke koje su doneli ministri unutrašnjih poslova na pokrajinskom nivou ne odražavaju nužno političke stavove na državnom nivou.
Kritičari su dozvolu za deportacije opisali kao populizam, dodvoravanje biračima kojima je dosta izbegličke krize. „A ovo je izborna godina“, kaže vildangel, „pa možda populistička rasprava i nije iznenađujuća.“ Neki političari, nastavlja on, žele da pokažu oštrinu iako verovatno neće moći nikoga da deportuju u Siriju.
Put napred
Sa druge strane, presuda Suda u Koblencu – gde je u februaru na četiri i po godine zatvora osuđen Ejad A. – bila je moguća samo jer su u Nemačku kao izbeglice došle i hiljade potencijalnih svedoka ratnih zločina u Siriji. Sudi se i pukovniku sirijske vojne službe Anvaru R. Koji se tereti da je vodio istrage zloglasnog „Odeljenja 251“ gde je vršio zločine protiv čovečnosti.
Takođe, nemački pravosudni sistem je u ovom pogledu jedinstven – on može da goni počinioce ratnih zločina bez obzira odakle potiču i gde su zločini počinjeni. Nemački istražitelji rade na sirijskim slučajevima od 2011. godine.
Kako je novinarima na početku suđenja u Koblencu rekao državni tužilac Jasper Klinge, „naša istorijska odgovornost znači da mi (Nemci) moramo voditi ovakve procese“.
Odnosi sa Asadom
No bez obzira što njegovim ljudima sudi za ratne zločine, Nemačka će, kao i ostatak EU, verovatno biti prinuđena da obnovi odnose sa državom kojom i dalje rukovodi Bašar al Asad. Ti odnosi nikad nisu sasvim prekinuti.
„Iako je Nemačka zatvorila ambasadu u Damasku, ona nikada nije potpuno prekinula odnose sa Sirijom“, rekao je za DW Stefan Talmon, profesor na Institutu za međunarodno pravo Univerziteta u Bonu.
Kao i većina evropskih država – osim Bugarske i Rumunije – i Nemačka je zatvorila ambasadu u Damasku 2012. Međutim, kako ističe Talmon, još uvek postoji Sirijska ambasada u Berlinu i očito postoje kontakti na administrativnom nivou.
Nemački stručnjaci predlažu da eventualno otopljavanje odnosa sa Damaskom bude uslovljeno uspostavljanjem pravne države u Siriji.