U čemu je „tajna“ italijanskog privrednog čuda?

Mario Konđedo s bratom i ocem već 25 godina traži imanja i zgrade na Salentu, poluostrvu na krajnjem jugoistoku Italije, na štikli italijanske čizme, renovira ih i prodaje.

„Opet ide dobro", kaže nam 50-godišnji arhitekta. Kupaca za renovirane nekretnine opet ima - često i iz Nemačke ili Engleske. U doba pandemije je posao gotovo stao, ali to što se sada dešava u građevinskom sektoru Italije je, kaže, „čisto ludilo“ – i to ne samo u pozitivnom smislu.

Naizgled je sve odlično: dok je u poslednjem kvartalu prošle godine nemačka privreda zabeležila minus od 0,3%, italijanska je narasla za 0,6%. „Od 2019. jeitalijanska privreda narasla za 3,8%, to je dvostruko više od Francuske i pet puta više od Nemačke“, kaže Jerg Kremer iz banke Komercbank. I to nije sve: ove godine je prognoza za Nemačku jadnih 0,1% rasta, a OECD predviđa rast italijanske privrede od 0,7%.

Upitna zasluga vlade

Premijerka Đorđa Meloni voli da se hvali kako je taj privredni rast zasluga njene vlade, iako su ekonomski stručnjaci proricali crne dane kad je u jesen 2022. na vlast došla njena desničarska populistička stranka Braća Italije. Magazin Štern je Melonijevu proglasio „najopasnijom ženom Evrope".

Ali koliko god da je najavljivala „nacionalnu ekonomsku politiku" i oštre mere protiv migranta, zapravo je nastavila ekonomsku politiku svog prethodnika Marija Dragija. A to je prihvatljivo za svetsko tržište novca tako da su kamate koje Italija mora da plaća za kredite na nivou na kojem su bile pre nego što je ona došla na vlast.

No ima istine u tvrdnji italijanske premijerke da je privredni rast Italije kočila politička nestabilnost – iako ekonomista "Komercbank" ima jasno mišljenje o tome koliko je to zasluga Meloni:

„Jedva. Snažan rast se lako može objasniti komotnom fiskalnom politikom Italije", kaže Kremer. Drugim rečima, italijanska država troši novac šakom i kapom, a taj novac najpre nalazi u novom državnom dugu: pre korone je državni dug bio 1,5% BDP-a, u prvoj polovini 2023. je već bio 8,3%. Ukupan dug je sada veći od 140% BDP-a i raste iz dana u dan.

„Zašto tako mali račun?"

Jer još sa vladom Dragija Italija je počela sa čitavim nizom subvencija, a posebno je bitan takozvani „Superbonus 110“ za energetsko saniranje kuća. To je čak i unosnije nego što zvuči: onaj ko se odluči da obnovi kuću da bi postala energetski efikasnija, može da računa da će mu država platiti sve troškove pa čak i 10% više od toga – poreskim olakšicama koje će trajati više godina.

„Možete zamisliti da su građevinske investicije eksplodirale“, kaže nam nemački ekonomista. „Taj učinak objašnjava dobre dve trećine privrednog rasta koji vidimo u Italiji."

Građevinski preduzetnik iz Salenta bi zapravo trebalo da bude najveći dobitnik tih astronomskih subvencija a nije oduševljen. Jer problem je da su se svi polakomili za tim državnim novcem i da su eksplodirale cene građevinskog materijala, a radnike je nemoguće dobiti. A onda je tu i inflacija.

„Kad država sve plaća, onda je ljudima svejedno koliki je račun“, kaže nam Konđedo. Tome treba dodati i da niko ne kontroliše račune i da li oni uopšte imaju veze sa sprovedenim radovima. A zna se i šta to znači, pogotovo na jugu Italije: čitav niz građevinskih firmi je tražio od njega da piše mnogo veće iznose na računu.

„Tražili su da naplatim dvostruko u odnosu na ono što sam tražio. To nisam radio, to mi izgleda kao krađa“, kaže italijanski preduzetnik.

Kiša novca za koronu

Koliko takvih poštenjačina ima - to je druga priča. U osnovi, on naravno podržava ideju državnih subvencija za energetsku sanaciju, ali to treba da ima neku razumnu meru i vlasnik tu mora da snosi bar deo troškova. Utoliko i o njegovoj premijerki nema posebno mišljenje, iako je i Meloni konačno ukinula takvo razbacivanje novca: od 2023. subvencije su još „samo" 70%, a od ove godine - 65%.

Pa i tako će zbog silnih poreskih olakšica i prihodi od poreza građana u ovoj i sledećim godinama biti bitno manji. No vlada Italije zato računa sa pravom kišom novca koja joj stiže iz Brisela u ime naknade za posledice korone. Italija je među prvima bila pogođena pandemijom, doduše, zbog fatalnih grešaka italijanskog zdravstvenog sistema je tamo bilo mnogo preminulih, ali će zato upravo Italija dobiti najviše iz fonda EU za oporavak.

To je skoro 200 milijardi evra, a novac će stizati sve do 2026. „Ali najkasnije tada će Italija morati da smanji svoj ogromni državni deficit. A ako tek tada počnu i da štede, onda će se verovatno i ovo italijansko privredno čudo brzo istopiti jer tokom svih ovih godina novac nije potrošen za strukturalne reforme", procenjuje ekonomista banke Komercbank.

Za italijanskog građevinskog preduzetnika je najvažnija ova posledica „Superbonusa": „Cene su visoke, a i mi smo se zadužili u novim projektima", kaže nam Konđedo. Ali zasad ipak ne može da se požali: posla ima - trenutno radi na osam gradilišta istovremeno.