Trst na raskrsnici Novog puta svile
9. decembar 2020.
Za Habsburšku monarhiju Trst je bio jedini izlaz na more i kao jedina luka izuzetno važan grad za taj deo Evrope. Od 1719, kada je proglašen onim što se danas zove slobodna trgovinska zona, Trst je postao važna tačka za ostatak istočne Evrope. Oko njega su se nakon Drugog svetskog rata svađale Italija i Jugoslavija, a kasnije, tokom Hladnog rata, Trst se našao na periferiji i nestao je s globalne geostrateške karte. Važan je bio jedino stanovnicima Jugoslavije koji su u taj lučki grad odlazili po kafu i farmerke.
Ali sada je očigledno nastupila neka nova zlatna era za taj grad na severu Italije. „Da biste shvatili važnost tog grada morate da pogledate geografsku kartu“, kaže predsednik Lučke uprave Trsta Zeno D’Agostino. „Privreda istočne Evrope beleži snažan rast, a do svih tih područja lako je doći od tršćanske luke“.
-pročitajte još: Ko više investira u Srbiju: Kina ili EU?
Kraj izolacije?
Otkako je 2015. D’Agostino preuzeo tu funkciju, luka se svakodnevno razvija velikom brzinom. Postao je poznat u gradu, ljudi ga doživljavaju kao simbol promena u luci. „Železnička pruga ka severu, koja je delom izgrađena još za vreme Austro-Ugarske, velika je prednost za Trst“, kaže upravnik luke.
Malo koje mesto u tom delu Evrope ima toliku geostratešku važnost kao Trst. I tako je i dan-danas. Grad se pokazao i kao idealna i važna stanica na novom pomorskom Putu svile. U martu 2019. Italija je sa Kinom potpisala memorandum kojim je – kao jedina zemlja iz grupe G7 zemlja – prihvatila da bude deo kineskog projekta „Pojas i put“, poznatijeg kao Novi put svile. Nakon toga je, međutim, usledila kritika iz Brisela gde na takve usamljene izlete ka Kini gledaju sa velikom skepsom.
Italijanska sinološkinja Điada Meseti objašnjava i zašto: „Ono što je u italijanskoj javnosti prodavano kao čisto komercijalna stvar, u stvari je priznavanje projekta Novog puta svile od jedne članice Evropske unije i G7“, objašnjava Meseti. Ona u svojoj najnovijoj knjizi „U glavi zmaja“ (Nella testa del Dragone) pokušava da objasni Kinu – sa ekonomske, ali i kulturološke tačke gledišta. „Kinezi su od samog početka planirali da budu ono što su sada: vodeća svetska ekonomska sila. Sprovodili su svoj ekonomski projekat i sada, kada je njihova ekonomska moć tolika, jasno je da žele da utiču na svet“, kaže Maseti.
-pročitajte još: Novi put svile: kineske investicije u Duizburg
Trst kao igračka međunarodne politike?
Međunarodna luka dubokog gaza u Trstu važi kao najvažnija tankerska luka u Sredozemlju. U memorandumu se planira ulazak kineske firme CCCC (China Communications Construction Company) u vlasničku strukturu tršćanske luke. Ali za razliku od grčke luke Pirej, koja se od 2016. većinski nalazi u kineskim rukama, to sa lukom u Trstu, kako uporno naglašava Lučka uprava, nije moguće.
Sporni sporazum između Kine i Italije do danas međutim nije doneo nikakve konkretne projekte. Devet meseci nakon posete kineskog predsednika Sija Đinpinga Rimu, još uvek vlada zatišje. Ali iza kulisa odavno se pokreću poluge. „Mi u stvari već neko vreme pregovaramo s Kinezima“, kaže Frančesko Parisi. Kao predsednik uprave firme PLT, zadužen je za pronalaženje novih partnera za nastavak projekta izgradnje novog multifunkcionalnog terminala u tršćanskoj luci. „Mi ne dajemo po svaku cenu prednost Kini kao trgovinskom partneru, ali prihvatamo činjenicu da je Kina kao faktor porasla i postala trgovinski partner broj jedan“.
Parisi je u sektoru logistike aktivan po čitavom svetu. Njegova firma PLT je, od osnivanja 1807, deo istorije grada. Naravno da Parisi, koji porodičnu firmu vodi kao pripadnik osme generacije, ne može da ignoriše svađu između Vašingtona i Pekinga. Uostalom i sam se seća vremena Hladnog rata i podela. „Pomisao na Hladni rat me ne napušta – kao preduzetnika, ali i kao građanina Evropske unije. Ali međunarodna trgovina može da posluži kao most između kultura i pomogne u očuvanju mira“, kaže Parisi.
-pročitajte još: Novi put svile: šansa ili zamka?
Unosni poslovi ili ljudska prava?
Pitanje na kojem se lome koplja glasi: da li sme da se zarađuje na poslovima sa zemljama koje krše ljudska prava? I kako se držati u sred aktuelnog trgovinskog sukoba između SAD i Kine? Politički pritisak je veliki, i poneki put je i Trst u toj globalnoj igri.
Krajem septembra ipak je objavljeno da je za projekat u luci pronađen jedan evropski partner. „Firma HHLA (Hamburger Hafen und Logistik) će preuzeti 50,01 odsto novog multifunkcionalnog terminala u Trstu“, navodi se u kratkom saopštenju za medije. Da li je reč o čisto poslovnoj odluci ili se, kao i uvek kada je Trst u pitanju, radi i o geostrategiji?
Sinološkinja Điada Meseti želela bi da Evropska unija ima jasniji i jedinstveniji stav prema Kini. „Evropa rizikuje da postane bojno polje u sukobu između SAD i Kine. Ali Evropa bi mogla da postane treći, ravnopravni akter u toj globalnoj areni i ja se nadam da će se to i dogoditi“, kaže Meseti. Za ostvarenje tog cilja potrebna je da logistika Evropske unije bude objedinjena. Saradnja Hamburga i Trsta, dobro povezanih železnicom, možda je prvi korak u tom smeru.