Izraelski paviljon na venecijanskom Bijenalu ostaje zatvoren

Umetnica Rut Patir, koja predstavlja Izrael na čuvenom umetničkom Bijenalu u Veneciji, ne želi da otvori paviljon svoje zemlje za javnost sve dok se ne dogovori prekid vatre u ratu u Gazi. Video-instalacija pod nazivom „(M)otherland“ zapravo je trebalo da bude predstavljena u subotu u paviljonu u italijanskom gradu. Međutim, Patir je ovog utorka najavila da će njena umetnička dela ostati pokrivena.

S obzirom na aktuelne diskusije o učešću Izraela na Bijenalu u pozadini rata u Gazi, umetnica je na Instagramu objasnila da su ona i kustoskinje Mira Lapido i Tamar Margalit sada postale vest, a ne umetnost. „A kada mi se pruži tako izuzetna pozornica, želim da se to i računa.“

One su „zbog toga odlučile da će paviljon biti otvoren tek kada taoci budu oslobođeni i kada dođe do prekida vatre“. Konflikt koji je u toku više ne može da se izdrži, kaže. Ona je deo velike grupe u Izraelu koja „poziva na promene“.

Rat u Gazi će verovatno biti jedna od dominantnih tema u Veneciji ove godine, koja će u narednih nekoliko meseci (od 20. aprila do 24. novembra) ponovo postati centar međunarodnog umetničkog sveta. Više od 800.000 ljubitelja umetnosti hodočastilo je pre dve godine u taj grad u laguni izgrađen na šipovima, od kojih dve trećine iz inostranstva. To je novi rekord.

Politička orijentacija Bijenala

Najstarije Bijenale umetnosti na svetu verovatno je sada još više okrenuto politici, ali je i sve internacionalnije. Po prvi put recimo paviljone imaju Istočni Timor i Panama. Svbe prisutniji je i afrički kontinent. Gana i Madagaskar su prvi put učestvovali 2019, usledili su 2022. Uganda, Kamerun i Namibija. Pridošlice iz Afrike na ovom – uz „Dokumentu“ u nemačkom Kaselu – najznačajnijem umetničkom spektaklu na svetu, su još i Etiopija, Benin, Tanzanija i Senegal.

Pod sloganom „Sve dragoceno je krhko“, Azu Nvagbogu predstavlja doprinos zapadnoafričkog Benina. Kustos iz Nigerije s jakim međunarodnim vezama kombinuje radove umetnika Kloe Kvenum i Mufuli Belo, njihove koleginice Išole Akpo i delo Romualda Hazumea, aktuelne zvezde beninske umetničke scene. Nvagbogu je osnivač i direktor Foto-festivala u Lagosu i Fondacije afričkih umetnika, neprofitne organizacije posvećene promovisanju savremene afričke umetnosti i njenoj promociji širom sveta.

Glasovi Afrike na Bijenalu umetnosti

S uspehom, kako se ispostavilo: Hazumeovo dirljivo delo „Dream“ (san) učinilo je 62-godišnjeg umetnika svetski poznatim na „Dokumenti 12“ u Kaselu 2007. godine; Hazume je predstavio nekoliko metara dug čamac napravljen od plastičnih kanistera, staklenih flaša, pisama i fotografija, koji je postavio ispred platna za fotografiju. Bekstvo, proterivanje, gubitak doma – takve asocijacije nisu nastale slučajno.

Kustos Nvagbogu takođe želi da nacionalnim doprinosom Benina, kako je rekao novinarima, podstakne „preispitivanje“. Želi da promoviše „restituciju znanja“ i da, uz pomoć „biblioteke otpora“, pruži glas posebno ženama – i to o temama kao što su afrički identitet, ekologija i nauka.

A da li su afrički glasovi dovoljno prisutni u Veneciji? „Želeo bih da vidim mnogo više“, kaže Nvagbogu za DW. „Pre svega, voleo bih da se na kontinentu izgradi sveobuhvatnija kulturna infrastruktura i da više podrške dobiju impresivni događaji koje već imamo širom Afrike.“

Moto Bijenala se vrti oko „stranosti“

Ove godine za glavnu izložbu umetničkog bijenala zaslužan je Brazilac Adrijano Pedrosa, prvi Latinoamerikanac koji je ikada bio na toj prestižnoj poziciji. „Stranieri Ovunque – stranci svuda“, kako je krstio svoju predstavu, prostire se preko đardina nalik parku, istorijskih hala brodogradilišta pod nazivom „Arsenale“ i drugih umetničkih lokacija u gradu u laguni. Pedrosinov fokus je, kako je najavio, „na umetnicima koji su i sami stranci, imigranti, iseljenici, dijaspora, emigranti, prognanici ili izbeglice.“ Krug je ogroman. Pozvano je ukupno 330 umetnika, 88 zemalja ima paviljone, a 34 prateća događaja raspoređena su po gradu.

Ideja glavnog kustosa je da prikaže umetnost iz manje privilegovanih i manje industrijalizovanih regiona Globalnog juga. Sam slogan potiče od pariskog umetničkog kolektiva Claire Fontaine, koji ga je proizveo kao neonski znak na 53 različita jezika. Oni sada šljašte u „Arsenalu“.

Ruski paviljon ponovo ostaje prazan

Malo je verovatno da će se ratni protivnici Ukrajina i Rusija sukobiti u Veneciji: ruski paviljon će naime ponovo ostati prazan, a Ukrajina učestvuje s grupnom izložbom „Nest building“ (Izgradnja gnezda). Nakon napada na susednu državu u februaru 2022, umetnici i kustosi izabrani za ruski paviljon odstupili su s tih funkcija. Ipak, Rusija nije zvanično isključena.

Ove godine na Bijenalu učestvuje ukupno 88 zemalja. Većina njih izlaže u istorijskim halama brodogradilišta, bez sopstvene izložbene sale. U krugu od 28 seoskih paviljona u parku „Đardini“, nemački paviljon otvaraju izložbe berlinskog pozorišnog reditelja Ersana Mondtaga i izraelske umetnice Jael Bartane. Pod naslovom „Thresholds“ (Pragovi) žele da istraže istoriju i budućnost iz perspektive različitih umetničkih pozicija. Kustos ove godine – nakon Jilmaza Dzieviora 2022. – je arhitektkinja rođena u Istanbulu i ko-direktorka Državne umetničke galerije Baden-Baden, Čagla Ilk. „Na pragu smo“, citira se Ilk, „ništa nije sigurno“.

„Exposition Coloniale“ predstavlja Srbiju

Bosnu i Hercegovinu predstavlja projekat Sveučilišne galerije Sveučilišta u Mostaru pod nazivom „The mesure of the sea“ (Mjera mora) predstavljaju umetnik Stjepan Skoko.

„Priručnim sredstvima“ (By the Means at Hand) umetnice Vlatke Horvat i predstaviće Hrvatsku. A Aleksandar Denić sa „Exposition Coloniale“ predstavljaće Srbiju na 60. Bijenalu umetnosti u Veneciji.

I za kraj da pomenemo i to da Vatikan ima jednu od najspektakularnijih pojava ove godine: svoj paviljon postavlja u ženski zatvor u gradu u laguni. Zatvorenice prate posetioce umetničkom stazom kroz zatvor. Papa Franja takođe želi da poseti paviljon. On bi bio prvi papa ikada koji je posetio Bijenale.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.