Još jednom je tek „u pet do dvanaest“ Angela Merkel, na sebi svojstven način, reagovala na problem koji je dugo tinjao. Uprkos otporima, otarasila se spornog šefa Službe za zaštitu ustavnog poretka Hans-Georga Masena i tako smirila duhove u vladajućoj koaliciji vodeći se poslovicom: i vuk sit, i koze na broju.
To je tako tipično rešenje za nju. Svi su sačuvali obraz - i Socijaldemokrate (SPD), koji su glasno i javno zahtevali ostavku, i Horst Seehofer (CSU) koji je stao iza njega, i još uvek stoji. Štaviše, on mu je na kraju dao još i jedan bolje plaćeni posao – posao državnog sekretara u njegovom Ministarstvu unutrašnjih poslova.
A Merkelova? Ona je postigla svoj primarni cilj: koalicija je opstala i može da nastavi sa radom. S obzirom na to da je taj slučaj imao potencijal da izazove ozbiljnu krizu vlade, ovakvo rešenje je, strateški gledano, majstorski politički potez. Jedino što će to da zbuni mnoge birače.
U klinču s kancelarkom
Da se podsetimo: Hans-Georg Masen, šef nemačke obaveštajne službe za unutrašnju bezbednost – odnosno zaštitu ustavnog poretka – pre par nedelja doveo je u pitanje verodostojnost Angele Merkel. Bio je to prilično neobičan potez. On je, naime, javno ustvrdio da u Kemnicu nije bilo hajke na strance – suprotno onome što je nešto pre toga rekla kancelarka.
Pošto Masen nije mogao da dokaže svoje tvrdnje, odjednom je njegova verodostojnost dovedena u pitanje. Optuživali su ga da širi strah i nepoverenje, umesto da građanima uliva sigurnost. A nije se baš proslavio ni u nekim ranijim akcijama, poput rasvetljavanja desničarskog terorizma grupe NSU ili u slučaju praćenja teroriste Anisa Amrija. Zato je rizično postaviti nekoga kao što je Masen na viši položaj.
Kolateralna šteta
Ono što je dugo važilo kao jaka strana Angele Merkel – sposobnost da izgladi sukobe – sada bi moglo da bude interpretirano kao njena slabost. Korak po korak i – eto novog (trulog) kompromisa. A sve samo da bi moglo da se nastavi dalje.
Pitanje je samo koliko će takva strategija dugoročno gledano biračima biti po volji. U ovom slučaju, naime, unapređen je neko ko svoj posao nije radio kako treba, neko tko je bio osoran prema šefici vlade i za koga se priča da je bliži Alternativi za Nemačku (AfD) nego što bi to smeo da bude. Da li je to političko rešenje po ukusu građana? Hm, zanimljivo pitanje…
Kada devet miliona Bavaraca za četiri nedelje bude izašlo na pokrajinske izbore, oni neće odlučivati samo o budućnosti šefa CSU Horsta Zehofera. Oni će ocenjivati i ovaj kompromis. Da se kladimo da im se nije svideo?