Trijumf „Instagram-predsednika“
14. novembar 2017.„Nema političara kojeg Slovenci bolje poznaju od 54-godišnjeg Boruta Pahora, pobednika predsedničkih izbora sa 53 odsto osvojenih glasova“, piše frankfurtski dnevnik Frankfurter algemajne cajtung: „Pahor je na političkoj pozornici već više od 30 godina. Kao učenik i student se angažovao u Komunističkoj partiji, pa je stigao i do Centralnog komiteta – kao najmlađi član. Pravovremeno je mutirao u socijaldemokratu, da bi mogao da nastavi karijeru u demokratskoj Sloveniji. U Parlament je ušao 1992, predsednik Socijaldemokratske stranke je postao 1997, tri godine kasnije je postao predsednik Parlamenta. Ušao je i u Evropski parlament 2004, a od 2008. do 2011. je bio premijer“.
„On smatra da je uloga predsednika države skrojena po njegovoj meri. Pahor je svoje prvo predsednikovanje inscenirao kao permanentan rijaliti-šou. Sa narodom je rado komunicirao preko društvenih mreža; Slovenci su ga zvali „instagram-predsednikom“; mnogo pre Makrona i Kurca je negovao imidž zvezde, doduše, za razliku od dvojice pomenutih, uz strogo izbegavanje političkih sadržaja. Pahor je neumorno nasmejan političar koji širi dobro raspoloženje i kloni se konfrontacija. Za vreme svog prvog predsedničkog mandata mu je uspelo da funkciju, koja ionako ima male nadležnosti, potpuno depolitizuje“, piše Frankfurter algemajne cajtung.
Dnevnik Tagescajtung piše: „Oni koji pokušaju da rezultat ovih izbora smeste u okvir „desničarski populisti protiv establišmenta“ – greše. Slovenački birači su malo drukčiji od onih u susednoj Austriji. Ovde se pre radilo o smeni straže između starog i novog, između iskusnog političara koji još poznaje stari jugoslovenski sistem i koji se izborio za nezavisnost. Nasuprot njemu stoje predstavnici generacije koja, otkako zna za sebe, živi u Sloveniji koja je 1991. postala nezavisna.“
„Renomirani Međunarodni institut za proučavanje Srednjeg Istoka i Balkana IFIMES kritikuje to što su poslednjih godina u Sloveniji „startap-stranke“ uspele da vežu za sebe veliki deo birača. Politička nestabilnost je, po mišljenju Instituta, počela posle mandata Pahora na funkciji premijera (2008-2011), kada je finansijska kriza potresla Evropu i pre svega Južnu Evropu. Doduše, Pahoru je tada uspelo da izvede Sloveniju iz opasih dubina tadašnje krize, ali za ekonomski pad su mnogi šokirani birači krivim proglasili – njega“.
„Na izborima 2011. je pobedila stranka Pozitivna Slovenija biznismena Zorana Jankovića, a onda je iz ničega nastala Građanska lista Gregora Viranta, a 2014. je jedna druga novoosnovana stranka, Moderna partija centra Mira Cerara, pobedila na izborima.“
„Te stranke su se pojavile kao bljesak munje na nebu, nestabilne su i potpuno nedorasle zadatku oblikovanja spoljne politike EU, NATO ili rešavanja graničnog spora sa Hrvatskom, kritikuje trust mozgova IFIMES-a. Tako gledano, izbor Boruta Pahora za predsednika možda i nije tako loš“, piše berlinski Tagescajtung.
Priredio Saša Bojić