Nasmejani predsednik sunčane strane Alpa
21. oktobar 2017.
Slovenački predsednik Borut Pahor asfaltira put u radnom odelu narandžaste boje, pešači sa sinom kroz Sloveniju i sunča svoje atletsko telo sa tetovažom delfina u Piranskom zalivu. Pahorove pristalice su oduševljene svojim predsednikom koji je istovremeno i zvezda na Instagramu. Na ovoj platformi ga prati preko 42.000 korisnika i to u zemlji koja ima samo dva miliona stanovnika. I britanski Gardijan tvrdi da američki predsednik Donald Trump dominira Tviterom, ali da na Instagramu nije prava konkurencija svom slovenskom kolegi.
Na predsedničkim izborima koji se održavaju u nedelju (22.10.) po svemu sudeći socijaldemokrata Pahor nema ozbiljnog protivnika. Prema rezultatima ispitivanja javnog mnijenja se pre svega radi o tome da li će Pahor, koji je do sada uvek obavljao važne političke funkcije u Sloveniji, za prestižno predsedničko mesto biti izabran u prvom ili drugom krugu. Razlog za to nije u jasnom političkom profilu nego više u činjenici da u Sloveniji trenutno, osim spora sa Hrvatskom oko Piranskog zaliva, nema teme koja bi posebno uznemirila građane.
Odlikaš iz kriznog regiona
Prognoza privrednog rasta za ovu godinu je povećana na 4,4 odsto, za sledeću na 3,9 odsto. Kada je reč o digitalizaciji, Slovenija je na drugom mestu u Evropi, odmah iza Finske, a proširenje moderne putne mreže je u velikoj meri završeno. Trenutno se u velikom stilu obnavlja i proširuje železnička mreža.
Slovenija je do izbijanja finansijske krize 2010. godine u evrozoni već bila odlikaš. Slovenija je i u bivšoj Jugoslaviji važila za privredno najrazvijeniju republiku. U velikoj meri pošteđena ratova, zbog svoje etničke homogenosti je politički uglavnom stabilna i jedina je republika bivše socijalističke Jugoslavije koja je bez problema prešla na kapitalističku tržišnu ekonomiju. Slovenija je često hvaljena kao „primerna zemlja“ i „sunčana strana Alpa“. Niko nije bio iznenađen kada je 2004. godine postala članica EU, a malo kasnije i deo evrozone.
Nedugo nakon ulaska u EU je slovenačka privreda zabeležila rast, građevinska branša je cvetala, banke su na međunarodnom finansijskom tržištu pod dobrim uslovima pozajmljivale novac koji su kasnije velikodušno davale u vidu povoljnih kredita. „Slovenci su i nakon ulaska u EU dugo živeli od kredita. U inostranstvu su napravili veoma velike dugove i na taj način finansirali građevinski bum u zemlji koji je naglo prekinut izbijanjem finansijske krize“, kaže Hermine Vidović iz Bečkog instituta za ekonomske studije.
Drugi problem je tesna isprepletenost političkih i privrednih struktura u Sloveniji. Za razliku od većine bivših socijalističkih zemalja u Evropi, u Sloveniji nije bilo velike privatizacije privrede. Tako je i dalje dosta velikih firmi i banaka ostalo u državnom vlasništvu. To stvara sumnju „da su odluke o kreditima često donošene ne iz ekonomskih, nego iz političkih razloga“, kaže Vidović. Međutim, kako su sLovenci hteli da ostanu gazde u svojoj kući, otežani ulazak stranog kapitala vodio je nižoj stopi stranih investicija.
Oštre mere štednje
Pošto je u okviru finansijske krize 2010. godine novac na međunarodnom tržištu bio sve skuplji, slovenačka privreda je oslabila. Katkad je izgledalo da će i Slovenija morati da traži spas u Evropskom fondu ESM.
Do toga ipak nije došlo. Ljubljana je u vlastite ruke uzela spašavanje nacionalne ekonomije i finansijskog sektora. „S jedne strane je državni budžet skraćen, plate u javnim službama su smanjene i usvojen je čitav niz mera štednje“, objašnjava Vidovićeva. S druge strane je država ubrizgala više milijardi evra u klimav finansijski sistem. Samo je Nova ljubljanska banka (NLB) potpomognuta sa 1,55 milijardi evra. Reč je o banci čiji je država većinski vlasnik. Vlada do danas ne želi da kaže odakle su došle te milijarde.
Usred krize, krajem 2011. godine, tadašnja vlada je nakon izglasavanja nepoverenju u parlamentu morala da ode. Premijer kojem se nije verovalo da može da se nosi sa krizom zvao se – Borut Pahor. Nakon parlamentarnih izbora koji su usledili je njegova Socijaldemokratska stranka izgubila dve trećine mesta u parlamentu. Međutim, uvek nasmejanom Pahoru to nije smetalo: samo godinu dana kasnije je u drugom krugu pobedio na predsedničkim izborima.
Smanjena nezaposlenost
Otkako je Pahor izabran za predsednika u Sloveniji su se neke stvari promenile: čini se da je kriza prevaziđena, a Sloveniju ponovo nazivaju „odlikašem“. „Za oporavak slovenačke privrede je bilo veoma važno da se u dogovoru sa EU pokrene program o privatizaciji 15 velikih firmi, banaka i infrastrukturnih objekata“, kaže Vidović. Među njima su slovenački Telekom, luka Kopar i aviokompanija Adria Airways. Takođe i velika banka NLB treba da ode u privatne ruke.
Za građane Slovenije stvari izgledaju kao da to neće biti nikakav problem. Izvoz je u porastu, nezaposlenost je sa 7,5 odsto u ovoj godini manja za jedan odsto u odnosu na lane. U takvu sliku se uklapa nepokolebljivi predsednik koji tokom državnih poseta ostavlja dobar utisak. I spreman je da to podeli sa svima – na Instagramu.