Tri zaključka nakon Šarlotsvila
16. avgust 2017.
Za naučnike koji proučavaju desni ekstremizam u SAD, izlivi rasizma, mržnje i nasilja proteklog vikenda nisu bili nešto što je neuobičajeno. To smatra i Kas Mad, politikolog sa Univerziteta u Džordžiji. Potencijal za nasilje je, generalno – veliki. To pokazuju protesti pod sloganom „Ujedinite desnicu“ koji su u Šarlotsvilu održani u martu – posebno nakon konfrontacije ekstremno desno orijentisanih ljudi sa militantnim levičarskim opozicionim grupama“, kaže Mad.
„Analize bazirane na informacijama Američke banke podataka o kriminalnim delima ekstremista (United States Extremist Crime Database), pokazuju da su u poslednjih 25 godina ekstremno desničarskih grupa u SAD, među kojima i ona pod imenom 'Nadmoćni belci, ubile stotine ljudi“, kaže Džef Grinvald, istražitelj Nacionalnog konzorcijuma za proučavanje terorizma i odgovora na terorizam sa Univerziteta Indijana.
Nisu novi ni pokušaji da se različite grupe ekstremno-desnog spektra ujedine. Pa ipak, navode eksperti, postoje tri važna aspekta koja Šarlotsvila izdvajaju od drugih incidenata odnosno ispoljavanja nasilja na ekstremno-desničarskim skupovima.
Privlačnost skupa
Kao prvo, za razliku od prethodnih pokušaja ujedinjenja, skup u Šarlotsvilu uspešno je privukao različite segmente desničarskog pokreta. „Pojavio se čitav desni spektar – iako u SAD nije nije uobičajeno da se zajedno pojave neonacisti, 'Identitetski pokret' i 'klansmeni' (pripadnici Kju kluks klana)," kaže Mad. „Ipak, veličina protesta i broj prijavljenih predstavnika različitih grupa krajnje ekstremne desnice, čine ovaj skup jedinstvenim“, dodaje Grinvald.
Automobil kao oružje
Drugo, očigledna upotreba automobila kao sredstva za izazivanje nasilja u Šarlotsvilu potpuna je novost. „'Nadmoćni belci' u SAD tradicionalno su se oslanjali na vatreno oružje i druge vrste konvencionalnog naoružanja. Korišćenje automobila za ubilački napad zato predstavlja novinu“, ukazuje Grinvald.
Spor odgovor predsednika na nasilje
I treće, problematičan je spor odgovor predsednika Trumpa na nasilje i činjenica da je izostala brza reakcija u kojoj bi on izdvojio i osudio izlive rasizma i ekstremizma desničara u Šarlotsvilu.
U svojoj prvoj izjavi Tramp je osudio mržnju „sa svih strana“. A nakon oštrih kritika na Trampov račun koje su stigle čak i od njegovih Republikanaca, Bela kuća je narednog dana objavila kratko saopštenje u kome se navodi da je izjava predsednika, „što se podrazumeva“, podrazumevala osudu fanatizma, uključujući i osudu ekstremne desnice, iako ta reč nije eksplicitno pomenuta.
Nakon što kritike nisu prestale, predsednik Tramp je u ponedeljak dao izjavu u kojoj je eksplicitno osudio rasizam i ekstremnu desnicu, ali tek nakon što je pohvalio stanje u kojem se nalazi američka ekonomija i istakao sopstvenu zaslugu i ulogu u tome.
Značajna pauza
„To je predsednik koji inače daje odgovore u roku od nekoliko sekundi, služeći se veoma jasnim jezikom, a sada je bila potrebna čitava večnost da to uradi“, ukazuje Mad. „I to što on nije odmah jasno odgovorio, čini slučaj Šarlotsvil jedinstvenim. Mnogi ljudi misle da je Tramp iskazao simpatiju za ekstremnu desnicu. Ipak, ja ne mislim da se on identifikovao s nečim, s nekom grupom, a definitivno nije s neonacistima ili sa 'Ligom juga', za koju verovatno nikada nije ni čuo. Ali način na koji se oglasio, pokazuje da ga to što se dešavalo nije dirnulo ili pokrenulo.“
I to je karakteristično kada se radi o Trampu. Bilo kakav vid napada nekog migranta ili muslimana, ili nasilje u okruženju u kojem žive crnci, doveli bi u roku od nekoliko sekundi do toga da predsednik objavi neki post na Tviteru.“ Za Mada sa Univerziteta u Džordžiji to što Tramp tvituje – ili u ovom slučaju što ne tvituje – nije strategija koju su osmislili njegovi savetnici ili on sam. To je jednostavno ličnost Donalda Trumpa. „Napad u Šarlotsvilu nije ga pokrenuo da odmah reaguje i mislim da to mnogo govori. To pokazuje da je Tramp neosetljiv na rasizam, što je bilo očigledno još u predizbornoj kampanji, kada je retvitovao očigledno rasističke sadržaje“.
Predstavnici krajnje desnice u Beloj kući
Za Pitera Simija koji na Univerzitetu Čapman proučava ekstremizam, predsednikovo oklevanje da oštro osudi ekstremnu desnicu moglo bi da ima veze s činjenicom da za Trampa na različitim poslovima u Beloj kući radi nekoliko ličnosti s desno-ekstremne scene. „Ne preterujem kada kažem da bi to s tim moglo da ima veze.“ Štaviše, „Tramp je u predizbornoj kampanji podržao takve birače i oni su mu sada uzvratili uslugu, podržavajući ga kao nijednu drugu 'mejnstrim‘ političku figuru koju sam ja proučavao i posmatrao u poslednjih 20 godina.“
„Zbog toga Tramp“, smatra Mad, „snosi moralnu, a ne zakonsku odgovornost za ohrabrivanje ekstremne desnice u SAD“. Trumpova predizborna kampanja, primećuje stručnjak iz Džordžije, nije bila samo snažno fokusirana na identitet i viktimizaciju belaca podstičući kod dela birača takva osećanja, već je on propustio da se jasno distancira od belaca-nacionalista. „Posledica toga jeste da se te grupe osećaju ohrabrene jer smatraju da imaju prijatelja u Beloj kući.“
Trampova zakasnela osuda izgreda ekstremne desnice, neće promeniti njihovo mišljenje o njemu. „Osudu su svi očekivali, uključujući i desničare“, kaže Mad. „Oni to posmatraju kao Trampovu stratešku odluku koju je on izgovorio jer je to morao iz političkih razloga, a ne zato što veruje u to i što tako misli.“