Doktorirao sam na Univerzitetu u Virdžiniji. Tamo gde su u petak ljudi sa bakljama demonstrirali izvikujući nacističke i rasističke parole, ja sam nekada čitao knjige u biblioteci. A sada ovo: mrtvi i ranjeni na demonstracijama ultradesnice u Šarlotsvilu.
Scene su se odigrale oko Univerziteta čiji je osnivač Tomas Džeferson, autor američke Deklaracije nezavisnost i treći predsednik Sjedinjenih Američkih Država.
„Gospodin Džeferson“, kako stanovnici još uvek zovu osnivača Univerziteta, bio je kompleksna ličnost. Iako je smatrao da je robovlasništvo „nužno moralno zlo“, a i sam imao robove, u Deklaraciju nezavisnosti je uneo i rečenicu: „svi ljudi su isto stvoreni“.
Kada pogledam nepristojne i duhovno ograničene ljude koji prljaju nasleđe i univerzitet Tomasa Džefersona, okrene mi se želudac. Ti fanatici svoju agresiju, koju ni sami nisu u stanju da razumeju, pretvaraju u mržnju prema strancima. Kod mene to budi sećanje na 11. septembar 2001.
Brane demokratiju nacističkim zastavama?
„Mi i u Americi nemamo vladu koja zastupa većinu“, napisao je jednom Džeferson, „mi imamo vladu koja zastupa većinu politički aktivnih“. No upravo to trenutno nedostaje Sjedinjenim Državama.
Događaji u Šarlotsvilu su još jedan primer za nstojanje desničarskog političkog tabora da vlada mimo većine birača. Prava poruka pokreta „Ujedinite desnicu“ glasi: „Mi hoćemo da zamenimo većinu“. No, šta nagoni ljude koji ne žive u Šarlotsvilu da dođu u jedan univerzitetski grad i tamo brane demokratiju nacističkim zastavama? I šta nagoni nekoga da se svojim automobilom zaleti u masu kontrademonstranata?
Veliki u mržnji
Odgovor: odluka demokratski izabrane gradske skupštine Šarlotsvila da odstrani statuu generala južnjačkih država Roberta Lija – te države su se nekada zalagale da se očuva robovlasnički sistem.
Još jedno pitanje: kako je moguće da su SAD tako nisko pale? Za odgovor na to pitanje nije potrebna diploma Univerziteta u Virdžiniji ili nekog drugog. Za samo sedam meseci je predsednik, koji je protiv volje većine birača ušao u Belu kuću, skicirao model nove, zaglupljene i zatucane Amerike. U redovnim, odvratnim i glupim izlivima od 140 slovnih znakova.
Ne iznenađuje to što je predsednik koji inače tako brzo reaguje „vatrom i besom“, u slučaju Šarlotsvila toliko dugo čekao pre nego što je dao svoj odgovor na bele rasiste. Tramp je zaista Ameriku ponovo učinio velikom – i to mržnju u Americi.
Šta valja činiti
To je tužno. Čak i zagriženi konzervativni političari kao što su republikanac Pol Rajan i Orin Hač, osudili su Trampov odgovor na Šarlotsvil.
No, reči su jedno, a dela – drugo. Evo mog pitanja za Pola Rajana, Orina Hača i ostale republikanske poslanike: šta ćete učiniti posle Šarlotsvila? Hoćete li braniti demokratske tradicije Amerike? Ili ćete kukavički služiti svom gospodaru?
„Ako je bog pravedan, onda se bojim za moju zemlju“, priznao je jednom Džeferson. Nisam mogao a da ne mislim na ove reči kada sam video kako policajci u Šarlotsvilu nisu ni prstom mrdnuli kada su u neposrednom susedstvu jednog od najuglednijih univerziteta u državi izbili ulični sukobi.
Utoliko se više divim kontrademonstrantima, gradonačelniku Šarlotsvila Majklu Sajneru i guverneru Virdžinije Teriju Mekolifu. Oni su se suprotstavili maršu belih rasista. Svi kojima je imalo stalo da Sjedinjenim Američkim Državama bude dobro, trebalo bi da slede njihov primer.