Trampov carinski bumerang

Mnogi se boje da će Donald Tramp svojim ekonomskim planovima izazvati trgovinski rat globalnih razmera. Za sada se ništa konkretno nije dogodilo, ali postoje naznake izolacije američke privrede od ostatka sveta – posebno od četiri države sa kojima SAD imaju masan deficit u trgovini: Kina, Nemačka, Japan i Meksiko. Jedna od tih naznaka je i najava zaštite domaćeg tržišta od uvoza. „Želimo da uvedemo poreze na uvoz iz zemalja s kojima SAD imaju trgovinski deficit”, najavio je Trampov glasnogovornik Šon Spajser. Reč je o porezu koji bi iznosio 20 odsto.

To bi svakako pogodilo i nemačku ekonomiju koja živi od izvoza – čak 40 odsto BDP-a ova zemlja stvara izvozom, a deseti deo te sume dolazi od prodaje u SAD. Nemačka preduzeća su u prošloj godini, prema proceni Zavoda za statistiku Nemačke, u SAD izvezla robe i usluga u vrednosti od 107 milijardi dolara. To je gotovo dvostruko više od nemačkog uvoza iz SAD.

„Nadamo se da će sve ostati na pretnjama", kaže Jirgen Mates iz kelnskog Instituta nemačke privrede. No teško da će mu se želja ispuniti, ako je suditi po prvim koracima koje je preduzeo Tramp. U najgorem slučaju postoji opasnost od gubitka 1,6 miliona radnih mesta od čega je 600.000 radnih mesta američkih firmi koje posluju u Nemačkoj. Dakle kažnjavajući nemačku ekonomiju, Tramp bi kaznio i američke kompanije.

Strah automobilske industrije

Trampovi planovi su od samog početka dvosekli mač. Proizvodni lanci već odavno nisu vezani uz jednu zemlju. I američke firme zavise od sirovina, delova i poluproizvoda iz inostranstva. Porezi, to jest carina na ovu robu bi automatski podigle cenu i američkom finalnom proizvodu. „Može se lako dogoditi da Tramp samom sebi naškodi ovakvom politikom jer ona ugrožava radna mesta i u SAD", kaže Andre Volf s hamburškog Instituta za svetsku ekonomiju. Sličnog su mišljenja i ostali ekonomisti poput Matesa koji smatraju da američki građani sigurno neće prihvatiti više cene i otkaze kao posledicu izolacionističke politike.

Ali kao da mišljenja stručnjaka Trampa preterano ne zanimaju. On se posebno okomio na nemačku automobilsku industriju. Nedavno je u intervjuu nemačkom tabloidu Bild zapretio BMW-u carinom od 35 odsto na svaki automobil uvezen u SAD. Nemačka automobilska industrija ozbiljno shvata ove pretnje. Konačno, 15 odsto nemačkih automobila se izvozi u SAD. No, izolacija američke automobilske industrije bi se kao bumerang vratila natrag u SAD, smatra konsultantska kuća Roland Berger.

Svi ovi primeri pokazuju: ekonomije Nemačke i SAD su vrlo povezane. Barijere bi naškodile i jednima i drugima. Trampove mere bi partnere širom sveta dovele u nezgodan položaj i stavile pred dilemu: uzvratiti istom merom ili čekati da sve prođe. „Uvođenje protivmera bi opet pogodilo ne samo američku već i ekonomiju EU", kaže Mates.

No, pre nego što dođe do ovog scenarija, Tramp će morati da izađe sa konkretnim najavama. Stoga nemačka kancelarka Angela Merkel u ponedeljak (centralnoevropsko vreme) putuje u Ameriku gde će se u utorak sastati sa Trampom u Vašingtonu. Pokušaće da ga odgovori od oštrih izolacionističkih mera. Nije slučajno što sa sobom vodi menadžere velikih nemačkih firmi.