Ko će graditi zid?

Od ponedeljka (6. mart) zainteresovani izvođači mogu preko internet-stranice Ministarstva domovinske bezbednosti, u čijoj nadležnosti je čuvanje granica, priložiti svoja idejna rešenja za političko-građevinski projekat stoleća. Već sledećeg meseca treba odabrati izvođača radova na graničnom zidu ka Meksiku. Vremena nema puno: novi predsednik Donald Tramp je obećao da će zid biti podignut već za dve godine. Jedno je već sada (gotovo) sigurno: biće to zid, a ne ograda kako se dosada špekulisalo. Jedino visina još nije definisana: Trampova vizija se dosada kretala od 10 do 30 metara.

Strane kompanije uzdržane

Ponuđača ne manjka. Kako javlja CNN, do sada je oko 300 preduzeća pokazalo interesovanje za ovaj unosni posao. Jedino se međunarodni koncerni drže podalje od ovog projekta. I to iz straha da bi im učešće u gradnji spornog simbola Trampove izolacione politike moglo naškoditi na nekim drugim tržištima.

Od nemačkih kompanija građevinski gigant Hoehst se brzo povukao nakon neopreznih izjava rukovodstva kako se „razmišlja o učešću na tenderu". I drugi nemački građevinski gigant, Hajdelberg Cement u međuvremenu ne želi da ima ništa s novom američko-meksičkom graničnom utvrdom. Naime, odmah nakon Trampove pobede šef firme Bernd Šajfle je signalizirao da njegova firma s pogonima
„na licu mesta" u Teksasu i Arizoni može odmah da uskoči u projekat. Kasnije su na upit DW ove tvrdnje demantovane. „Odluka je na američkom menadžmentu kompanije", poručeno nam je iz Hajdelberga. Možda to i nije pravi demanti.

Slična indirektna reakcija stigla je i iz uprave najvećeg svetskog proizvođača građevinskog materijala Lafarž-Holcima. Na direktno pitanja o interesu za gradnju Trampovog zida, firma iz Švajcarske je odgovorila da želi da „učestvuje u svim kapitalnim infrastrukturnim projektima u SAD". Ništa konkretno o zidu – samo napomena da je Ministarstvo domovinske bezbednosti na listi „stalnih mušterija" Lafarž-Holcima.

Zanimljivo je da je jedina globalna kompanija koja je otvoreno pokazala zanimanje upravo meksički cementni div Cemeks. „Kad nas neko pita za cenu, mi mu drage volje pošaljemo ponudu", rekao je neodređeno direktor Roželio Zambrano dnevnom listu Reforma.

Nepredvidivi troškovi

Ali zidu ne treba samo cement. Stražarski tornjevi, bodljikava žica, infracrvene kamere, dronovi – lista opreme je duga, a oprema je skupa. Tramp govori o deset milijardi dolara, stručnjaci iz ekonomskog instituta Bernštajn o najmanje 15 do 25 milijardi. I to u slučaju da zid bude visok samo dvanaest metara. Stručnjaci zbog visokih temperatura preporučuju ugradnju betonskih modula poput onih koji odvajaju delove palestinskih područja od Izraela.

Ali zid ne treba graditi u punoj dužini. Još je Bil Klinton na delovima granice na zapadnoj obali podigao ogradu. S gradnjom je nastavio njegov naslednik Džordž Buš Mlađi. Ukupno je izgrađeno 1.100 kilometara koji su progutali oko sedam milijardi dolara. No trasa na kojoj Tramp namerava da gradi je mnogo zahtevnija jer dobrim delom prolazi kroz teško prohodne terene. Kada jednog dana zid bude završen, uzduž će patrolirati 26.000 pograničnih policajaca, 5.000 više nego danas. A sve to košta.

Ipak samo ograda?

Da se pita samo Donald Trampa, ove neverovatne svote bi trebalo da plate sami Meksikanci što je naravno odbijeno. To je novi američki predsednik očekivao pa je najavio da će udariti poseban porez na novac koji Meksikanci iz SAD uplaćuju rodbini u domovini.

Ali na kraju se ipak čini da će mamutski zid platiti američki poreski obveznici. Zasada se to prodaje kao „privremena mera". „Prvo će Kongres finansirati gradnju", rekao je prvi čovek predstavničkog doma Pol Rajan. Ko će tu svotu nadoknaditi, zasada nije poznato. Sam ministar domovinske bezbednosti Džon Keli više ne govori o „zidu" nego o „fizičkoj barijeri". Znači ipak možda jeftinija ograda od čeličnih stubova? Tramp bi ionako verovatno pokušao da izvuče korist i iz ovog poraza i sve to skupa predstavi kao dobrobit za američkoj metalsku industriju kojoj je tokom predizborne kampanje obećao hiljade novih radnih mesta.