Reč „ksenofobija“ potiče iz drevnog grčkog jezika i doslovno znači „strah od stranaca“. Sa psihološkog aspekta je to slično korišćenju pojma „fobija“ u drugim kontekstima. „Homofob“ se tako ne boji (samo) homoseksualaca, nego prema njima pre svega gaji mržnju i prezir. Jednako ksenofobijom ne dominira (samo) strah nego i mržnja i preziranje stranaca.
Kakve ovo veze ima sa Donaldom Trampom?
On zbilja ima razloga da se plaši druge stvari – izbora za Kongres u utorak. Ali nije od juče njegovo podsticanje strahova, mržnje i prezira prema „drugačijem“. Tako motiviše svoje birače. Mržnja, prezir i strah su sastavni deo Trampovog PR-a čak i kad iz toga proizilaze smešne, nehumane i sulude ideje kao što je izgradnja zida duž granice sa Meksikom, što je obećao u predizbornoj kampanji. Tu je i odvajanje ilegalnih migranata od dece i najnovija ideja da potezom olovke može promeniti Ustavom zagarantovano pravo državljanstvo svakome ko je rođen na teritoriji SAD.
Protivargumenti za preskupi zid, kritike čak i iz redova Republikanaca ili stručnjaka za ustavno pravo Trampu služe samo kao dodatna municija u borbi da podeli naciju na dobre i „liberale“. Republikanci sve one koji su levo orjentisani odavno nazivaju „liberalima“ što po njihovom tumačenju ne znači ništa drugo nego „komunisti“. Onaj ko nije uz Trampa i njegove ideje je protiv njega i osumnjičen je za komunizam i izdajništvo.
Najavom da će na granicu sa Meksikom poslati dodatnih 15.000 vojnika kako bi zaustavili 5.000 nenaoružanih migranata, Tramp kod svojih pristalica nastavlja da podstiče strahove i mržnju. Poruka je: ako naš predsednik smatra da je neophodno poslati do zuba naoružanu vojsku, onda mora da je pretnja po nacionalnu bezbednost baš velika.
U osećajima Trampove ciljne grupe ne igra nikakvu ulogu to što vojska bez mandata Kongresa ne sme da preduzima ništa osim da stoji na granici kako bi zastrašila migrante. Vojska ne sme zaustaviti prelazak granice. Vojska, ako uoči osobe koje ilegalno prelaze granicu, sme jedino da dojavi granične trupe. Međutim, to sme i svaki farmer u graničnom pojasu.
Tramp je na izborima pre dve godine bio veliko iznenađenje za sve. Pošto nije ispunio važna predizborna obećanja biračima, uspeh može da ponovi samo ako dodatno zategne retoriku i nastavi da utoljuje senzacionalističku glad pristalica i – to se mora dodati – američkih medija novim preteranim idejama.
Zbog Trampovih bizarnih ideja i parola pate mnogi ljudi, a njegovim biračima stoga nije bolje. Odbijanje migranata neće stvoriti nova radna mesta u rudarstvu i autoindustriji niti će doprineti boljem zdravstvenom sistemu i smanjenju poreza. Odgovornost za patnju od koje niko nema koristi snosi američki predsednik. To od bizarnog borca u predizbornoj kampanji stvara propovednika mržnje.