Traganje za istinom ili negiranje činjenica?

U avgustu prošle godine Vlada Republike Srpske stavila je van snage Izveštaj Komisije za istraživanje događaja u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995. godine. Izveštaj je prethodno odbacila Narodna skupština RS.

Formiranjem Komisija za istraživanje stradanja naroda u Srebrenici, ali i u Sarajevu, te imenovanjem prvih ljudi tih tela, taj proces izašao je iz okvira politike spina i prerastao u konkretan čin koji je već izazvao oštre reakcije s bošnjačke strane.

„Ne može da se kroji druga priča“

„Ja kao legalista podržavam da se utvrdi istina na bilo kojoj strani, ali tamo gde su utvrđene činjenice može se raditi eventualno neka dopuna u jednom delu tog izveštaja. Ali da se vraća na neko nulto stanje, mislim da je neprimereno, i da to ne vodi popravljanju međunacionalnih odnosa u BiH. Ne može da se kroji druga priča, suprotna onoj koja je nepobitno utvrđena“, kaže član predsjedništva SDA i potredsednik Narodne skupštine RS Senad Bratić.

S druge strane, iz Vlade RS koja je imenovala članove komisija poručuju da je njihov cilj pomirenje među narodima i suživot budućih generacija.

„Želim da podsetim, na osnovnu motivaciju koja je jasno naglašena u zaključcima Narodne skupštine RS, a to je da se ovakve dve komisije formiraju pre svega, zbog jačanja poverenja i tolerancije među narodima u BiH, konačnog pomirenja i suživota sadašnjih i budućih generacija“, kaže ministar pravde RS Anton Kasipović.

Na čelo obe te komisije izabrani su Izraelci. Predsedavajući za Srebrenicu je istoričar, Gideon Grajf, a za Sarajevo, profesor Rafael Izraeli. Komisija za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu imaće sedam članova, a za Srebrenicu devet. Konstitutivne sednice biće održane krajem marta ili početkom aprila.

Grajf: „Jedna je istina“

Grajf je za RTRS rekao da su mu činjenice najvažnije i da Komisija mora biti lojalna činjenicama, istini i žrtvama: „Naš cilj je istina i samo je jedna istina, ne postoje dve istine o Srebrenici. Uložićemo sve napore da pronađemo tu jednu istinu“.

Izveštaj o Srebrenici koji je sačinjen 2004, odbačen je u skupštini RS u avgustu prošle godine na predlog tada predsednika RS Milorada Dodika. On je ocenio da se ne radi o objektivnom dokumentu, jer je, kako je rekao, donesen pod velikim pritiskom međunarodne zajednice, te da sadrži netačne podatke, bez stradalih Srba sa prostora srebreničke regije.

Delegacija Evropsku unije, Misija OEBS, kancelarija visokog predstavnika (OHR) i ambasada SAD tada su osudili odluku Narodne skupštine entiteta Republika Srpska da odbaci izveštaj Komisije za Srebrenicu iz 2004. godine.

Delegacija EU je u tada izdatom saopštenju odbacila bilo kakvo poricanje, relativizaciju ili pogrešno tumačenje genocida u Srebrenici. Takođe je osuđeno „korišćenje zapaljive etno-političke retorike i delovanja“.

Misija OEBS, ambasada SAD i OHR su u zajedničkom saopštenju osudili „cinično korišćenje“ Izveštaja Komisije o događajima u i oko Srebrenice iz 2004. godine u političke svrhe. „Politizacija Izveštaja ne doprinosi pravdi i pomirenju, podriva vladavinu prava, ne predstavlja evropske vrednosti i, u krajnjoj liniji, predstavlja pretnju procesu postizanja pravde za sve žrtve ratnih zločina, bez obzira na etničku pripadnost“.

U saopštenju se kaže da su pravosudne institucije Bosne i Hercegovine pokazale snažnu predanost utvrđivanju istine i osiguravanju da svi ratni zločini budu efikasno istraženi i procesuirani, bez obzira na etničku pripadnost počinioca ili žrtve.

Interesi pre žrtava

Direktor Istraživačko-dokumentacionog centra Mirsad Tokača smatra da čitava priča oko komisija pokazuje da se radi o pokušaju negiranja činjenica. Postojanje komisija koje se bave stradanjem samo jedne etničke grupe, u startu je osuđena na propast, kaže Tokača, ističući da nijedna od tih komisija neće imati kredibilan rezultat.

„Dvadesetpet godina od Dejtona, nikada ništa nisu uradili. Ja sam popisao sve građane BiH, bez obzira na etničku pripadnost, imenom i prezimenom. Niko od njih nije hteo prstom da mrdne. Kada dođe politički trenutak da treba narod homogenizovati, poput onog što je Bakir Izetbegović uradio nedavno (sa imenom Republika Srpska, prim.aut), ili ovo što je Milorad Dodik uradio sada, onda se stvari podrgevaju neko vreme. Potrošićete budžetske pare i na kraju balade neće biti ništa“, ocenjuje Tokača. On pita – ako su u RS imali neke podatke, zašto ih nisu dali da se dopune izveštaji.

U Sarajevu je, kaže Tokača, stradalo – imenom i prezimenom – 3.300 građana srpske nacionalnosti. Taj broj nije ni blizu onog sa kojim raspolaže Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i nestalih lica u Banjaluci. Direktor centra, Milorad Kojić kaže da je taj broj veći od sedam hiljada i da upravo nezavisna, međunarodna komisija može da pruži pravi odgovor na sva pitanja i nedoumice u vezi sa stradanjem Srba u Sarajevu.

Traži se samo istina

„Ono što smo mi radili do sada, pa i što je radio Tokača, dakle podaci koje je on prikupio, biće dostupno komisiji. Mi smo radili popis žrtava, gde su se utvrđivale okolnosti stradanja svake osobe i utvrdili smo da je u deset sarajevskih opština stradalo preko 7.600 osoba srpske nacionalosti. Što znači da se pokušava da se taj broj umanji. Mi imamo podatke koje je prikupio Tokača i to će biti predočeno komisiji“, kaže Kojić navodeći da se na taj način samo želi da se utvrdi istina.

Godine 2006. bila je formirana komisija za ispitivanje stradanja Srba u Sarajevu, po nalogu Doma za ljudska prava, ali ona je „radila“ samo nekoliko meseci. Otada, udruženja u RS koja su proistekla iz proteklog rata traže da se to pitanje ponovo pokrene.

Takođe, osnovni razlog za stavljanje van snage Izveštaja Komisije za Srebrenicu prošle godine, nije bio način na koji je ona radila niti njen sastav, već spisak sa imenima pripadnika Vojske Republike Srpske čije je slanje najavljeno iz udruženja „Majke Srebenice“ nemačkom pravosuđu, što je izazvalo reakciju vlasti u RS.

U svakom slučaju, ni konstituisanje ovih komisija neće proći bez reakcija, pa teško da se može očekivati smanjenje političkih tenzija – što na kraju i nije cilj nijednom nacionalnom političkom korpusu u BiH.

Članovi komisija

Komisiju za Srebrenicu će, pored Grajfa, činiti Adenrelo Sinaba iz Nigerije, Јukiosa Јapa, Rodžer Bajat iz Australije, Zeng Јi iz Kine, Đuzepe Zakarija iz Italije, Markus Golbarh iz Nemačke, Larens Almarfrens iz SAD i Marija Đurić iz Srbije.

Članovi Komisije za Sarajevo su, pored Izraelija, još i Volter Manusek iz Austrije, Lorens Almarfrens, Darko Tanasković, iz Srbije, Đuzepe Zakarija, Viktor Bezučenko iz Rusije i Patrih Bario.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android