Trag vodi i ka ljudima bliskim srpskoj vlasti

Dojče vele: Vi ste sa svojim timom uključeni u projekat istraživačkog karaktera koji je u svetu postao poznat pod nazivom „Panamski papiri“ (Panama Papers). Kako je došlo do saradnje?

Bojana Jovanović: Mreža za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK postala je deo tog velikog projekta posredstvom regionalne novinarske organizacije „Organized Crime and Corruption Reporting Project“ OCCRP čiji je član. Kao deo te organizacije istražujemo kriminal i korupciju na regionalnom nivou i imamo značajne prednosti jer lako stupamo u kontakt sa svim novinarima i organizacijama koje su deo te mreže. Tako je došlo i do ove saradnje – s obzirom da su OCCRP i ICIJ partneri, KRIK je postao deo globalnog projekta koji nam je omogućio pristup bazi.

Moćni političari u Kini, Rusiji i na Zapadu, sportske zvezde i sumnjivi „poslovni ljudi“, kompanije i milioneri postali su prozirni za obične građane. Ali na listi su i imena koja vode do visokog nivoa vlasti u Srbiji – spomenimo aktuelnog gradonačelnika Beograda, ali i premijerove arapske prijatelje. Kakve su reakcije do sada?

Premijer Vučić rekao je danas (6.4.) da veruje da će nadležni organi ispitati svaki slučaj u vezi sa Srbijom. Međutim, dosadašnje iskustvo u ovakvim situacijama mi govori da nikakve istrage neće biti. KRIK je pre više od pet meseci otkrio da je gradonačelnik Beograda Siniša Mali direktor u četiri ofšor-kompanije sa britanskih Devičanskih ostrva i, iako je najavljivana istraga u Srbiji, od toga ništa nije bilo. KRIK je pred objavljivanje priče kontaktirao sve osobe koje se spominju u tekstu. Od nekih osoba smo dobili komentare, do drugih još uvek pokušavamo da dođemo.

Da li će ovo istraživanje nešto promeniti?

Na globalnom nivou ovo istraživanje već menja stvari. Smatram da će osobe koje koriste ofšor-kompanije, nakon što su procurile informacije iz panamske agencije za osnivanje ofšor-firmi, biti opreznije. Ukoliko žele da sakriju vlasništvo ili ofšor-firmu koriste za neke druge poslove, nakon ovog projekta će biti svesni da informacije mogu da procure u javnost i da mogu da budu razotkriveni.

Na Zapadu se javnost koncentrisala na tragove koji vode do moćnih političara – od Putina, preko Kamerona i islandskog premijera. Međutim, kritičari tvrde da je u samom konceptu ugrađen selektivni pristup te da je ogroman broj kompanija i pojedinaca unapred ostao u senci. Tako nema ni jednog medijskog koncerna, ili većine međunarodnih korporacija na spiskovima koji su objavljeni. Kako Vi to vidite?

U istraživačkom novinarstvu nema ograničenja i niko nije izuzet. Kritičara će uvek biti i istraživački novinari su uvek pod pritiskom i konstantno optuživani da zastupaju nečije interese i „selektivno istražuju“. Nama se to dešava od kada smo osnovali KRIK – čim objavimo istraživačku priču, predstavnici vlasti i mediji bliski njima izađu u javnost i iznose neistine sa ciljem da nas diskredituju. Mi smo se u ovom projektu bavili isključivo Srbijom. Napomenula bih da projekat „Panamski papiri“ još uvek traje, novinari i dalje pregledaju dokumenta i pretražuju bazu, tako da će biti još otkrića.

To je najskuplji vid novinarstva. Kako obezbeđujete novac za istraživačke priče? Ko vas finansira?

Finansiramo se isključivo iz donacija. Pišemo projekte koje šaljemo međunarodnim donatorima, i do sada nas je podržalo nekoliko organizacija – OCCRP, OSF i Ned. Međutim, to nije dovoljno za rad, pa redovno pozivamo građane da nam pomognu. Do sada je naš rad podržalo više od 300 osoba iz inostranstva i Srbije. To vidimo kao veliko priznanje našem radu.

Kako je danas baviti se istraživačkim novinarstvom u Srbiji? Osećate li pritisak?

Pritisak je uvek prisutan i to u raznim oblicima. Najskoriji vid pritisaka stigao je od strane provladinog tabloida „Informer“ koji je danima objavljivao neistine o KRIK-u i uredniku Stevanu Dojčinoviću. Povod za napad bilo je istraživanje koje je u toku i koje je javno (jer smo pozvali građane da nas za to istraživanje podraže malim donacijama), a tiče se imovine političara. „Informer“ je dobio informacije o tome da istražujemo imovinu premijera Aleksandra Vučića i odmah je krenuo kampanju protiv nas. Neretko i političari o kojima pišemo to rade. Na primer, nakon što smo objavili priču o tome da je aktuelni ministar zdravlja Zlatibor Lončar sa suprugom člana zemunskog klana potpisao ugovor o kupovini stana, umesto da odgovori na naša pitanja i objasni nam svoje veze sa ovim klanom, Lončar nas je lažno optužio da ne plaćamo porez. Primera ima bezbroj, navela sam samo poslednje u nizu.