„Tiha aneksija“ Azovskog mora?
26. oktobar 2018.
Azovsko more nalazi se između te Rusije i Ukrajine, a od Crnog mora deli ga Krim. Kerčki prolaz, jedini morski izlaz iz Azovskog mora, nakon ruske aneksije Krima u potpunosti je pod kontrolom Moskve. Rusija je početkom godine otvorila i novi most preko tog moreuza koji povezuje istočni deo Rusije sa Krimom.
Evropski parlament ruske aktivnosti u Azovskom moru najoštrije osuđuje. Evropski parlament u juče usvojenoj rezoluciji osuđuje „prekomernu kontrolu Rusije nad trgovačkim brodovima“. Takva kontrola dovodi do kašnjenja isporuke robe i do sedam dana.
Prema informacijama ukrajinske vlade, do kraja septembra intenzivno je kontrolisano više od 200 brodova. Od toga je 120 brodova plovilo pod zastavom neke od zemalja članica EU. Poslanici Evropskog parlamenta navode da razumeju to što Rusija kontroliše brodove koji ulaze ili napuštaju Azovsko more, međutim, kako kažu, to pravo ne sme da se zloupotrebljava iz političkih razloga.
Prema rečima Petrasa Auštrjevičiusa iz poslaničke grupe liberala u Evropskom parlamentu, takve „neprijateljske akcije“ trebalo bi da budu pravovremeno zaustavljene, pre nego što to Krim shvati kao „zeleno svetlo“ za kontrole i blokade na drugim mestima.
U rezoluciju je uvršteno i zapažanje Ane Fotijga, članice grupe „Evropskih konzervativaca i reformatora“, koja navodi da Rusija po istom modelu krši teritorijalne vode trećih zemalja ili blokira pomorski saobraćaj na Baltičkom moru, posebno kada je reč o Estoniji, Letoniji i Poljskoj.
Militarizacija
Sandra Kalnijete iz Evropske narodne partije naglašava da povećane kontrole brodova jesu uticale na interese Evropske unije, ali je bezbednost u regionu važnija od ekonomskih interesa. U rezoluciji se navodi da nestabilna bezbednosna situacija u Azovskom moru može „lako da eskalira u otvoreni konflikt“.
S tim u vezu, poslanici Evropskog parlamenta izrazili su „duboku zabrinutost zbog stalne militarizacije Azovskog i Crnog mora, a posebno zbog nezakonito anektiranog Krima“. Kao primer se navodi stacioniranje ruskog protivvazudšnog odbrambenog sistema S-400. Kijev zauzvrat reaguje na ruske postupke izgradnjom nove pomorske baze na Azovskom moru.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini takođe se uključila u debatu. Ona je sa žaljenjem konstatovala da je Azovsko more do skoro bilo u potpunosti demilitarzovano područje i naglasila da militarizacija nikome nije u interesu, jer bi to u potpunosti destabilizovalo delikatnu situaciju u regionu Crnog mora.
Prema rezoluciji Evropskog parlamenta, aktivnosti Moskve u Azovskom moru „predstavljaju novu dimenziju hibridnog rata“ protiv Ukrajine.
Žan-Lik Šafhauzer, iz desnopopulističke stranke „Evropa nacija i sloboda“, izrazio je uverenje da su tenzije porasle zato što su SAD, krajem avgusta, odlučile da povećaju vojnu pomoć Ukrajini. Vašington je u septembru predao Kijevu dva patrolna broda.
Ciljevi Rusije?
Sandra Kalnijete s druge strane ruski postupak opisuje kao „tiha aneksija“ Azovskog mora. Evropski parlament se u rezoluciji žali na to što „Ruska federacija nezakonito dobija naftne i gasne rezerve na ukrajinskoj teritoriji“. Takođe, ukazuje se da, „ukoliko Rusija uspe da to more pretvori u svoje 'unutrašnje jezero', ona time nezakonito zauzima ukrajinska naftna i gasna polja na Azovskom moru“.
Evropski parlament je od Organizcije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) zatražio da produži mandat svojoj posmatračkoj misiji u Azovskom moru ili da oformi odvojene međunarodne posmatračke misije na tom području. S obzirom na to da se „pred evropskim pragom stvara sve veći potencijal za konflikt sa bezbednosno-političkim posledicama po EU“, Evropski parlament smatra da bi „imalo smisla“ imenovati specijalnog izaslanika EU za Krim i Donjecki bazen koji bi bio zadužen i za Azovsko more.
Poslanici Evropskog parlamenta zatražili su od Saveta Evropske unije da Moskvi jasno pokaže da, u slučaju nekakve eskalacije na Azovskom moru, „sankcije mogu biti i proširene“.