Sankcije protiv sankcija
10. avgust 2018.
Brisel je od 2014. godine postepeno uvodio sankcije protiv Rusije zbog aneksije Krima i postupaka Moskve u cilju destabilizacije Ukrajine. Putin je potom poceo sa kontramerama da bi 2015. naredio da se unište svi proizvodi iz EU, koji su ilegalno uvezeni u Rusiju.
1. Veće cene za ruske potrošače
Zabrana uvoza proizvoda iz EU ruske potrošače košta 0,2 odsto BDP-a, saopštila je moskovska agencija Analitikal kredit rejting (ACRA). Na prvi pogled to ne izgleda puno. Ipak, zabrana je dovela do rasta cena hrane i robe.
„Proizvođači su iskoristili situaciju u kojoj nema normalne konkurencije kako bi ostvarili profit", kaže ovaj Aleksej Portanskij iz moskovske Više ekonomske škole za DW. Ruska akademija za ekonomiju i javni servis procenjuje da svaki Rus od uvođenja ruskih kontrasankcija u proseku više potroši 4400 rublji (320 evra) godišnje.
2. Kontrasankcije
„Nakon ruskih kontrasankcija uvoz svinjetine se smanjio za dve trećine, živine za 60 odsto, a povrća za otprilike polovinu", kaže Portanskij. Akcije ruskih proizvođača hrane su prvih dve do tri godine porasle.
3. Lošiji kvalitet hrane
Ruski proizvođači su uglavnom zamenili proizvođače iz zemalja EU. Porastao je i ruski uvoz iz zemalja bivšeg SSSR-a, Latinske Amerike, Azije i Afrike. Ali pod brzim porastom proizvodnje u Rusiji ispaštao je kvalitet, pre svega kada se radi o proizvodnji sira i mleka. „Tržište je preplavljeno mlečnim proizvodima sumnjivog kvaliteta i sa puno veštačkih dodataka", kaže Olga Fetiševa iz moskovske Konsalting firme SRG-Group. Porastao je i uvoz palminog ulja, koje se koristi kao jeftina zamena za mlečnu mast.
4. Uništavanje životnih namirnica
Ali hrana koja podleže sankcijama je i dalje dolazila u Rusiju. Vlasti su za tri godine zaplenile 26.000 tona životnih namirnica i uništile ih buldožerima. Među njima su prvenstveno bile poljske jabuke i turski paradajz. Pola miliona ljudi potpisalo je peticiju da se takvi proizvodi podele Rusima koji gladuju. Međutim, tome se nije udovoljilo.
Prema navodima Ruske carinske službe svake godine se sve više robe ilegalno prebacuje u Rusiju. 2016 godine uništeno je 3.000 tona robe, a 2017. godine 8.000 tona.
5. Problemi u okviru Evroazijske ekonomske unije
Proizvodi koji su pod sankcijama, uglavnom preko Belorusije i Kazahstana dospevaju u Rusiju. Zajedno sa Jermenijom i Kirgistanom te dve zemlje su članice Evroazijske ekonomske unije. Na internetu je niz viceva o ostrigama i tropskom voću iz Belorusije.
Aleksej Portanskij kaže da ruska zabrana uvoza proizvoda iz EU dovodi do napetosti u okviru Evroazijske ekonomske unije. „Ove zemlje nisu bile saglasne sa ruskim kontrasankcijama. U okviru jedne takve unije morali bi da se slede zajednički interesi. Rezultat je ilegalni tranzit robe", kaže Portanskij. Prema njegovim rečima jedna komisija Evroazijske ekonomske unije Rusku carinu optužuje da je prekršila pravila rada zajedničke organizacije, jer kontroliše kamione koji iz zemalja članica dovoze robu u Rusiju.
6. Neće biti brzog ukidanja sankcija
Portanskij smatra da su mere kojima Rusija uzvraća kontraproduktivne. Njima se želelo postići da proizvođači hrane u EU svoje vlade nateraju da brzo ukinu sankcije Rusiji. Ali to se nije desilo. Stoga kontrasankcije nisu ostvarile željeni efekat", kaže on.