Teška vremena za reformu EU
7. mart 2018.
Angela Merkel želi da „brzo počne s radom“, i kada je reč o evropskoj politici. I zaista, gotovo pola godine nakon izbora za Bundestag, Evropa je čekala na nemačku vladu. Pre svih je francuski predsednik Emanuel Makron bio taj koji želi jasnu situaciju. „Francuska i Nemačka će idućih nedelja da rade na novim inicijativama kako bi unapredile evropski projekat“, najavio je Makron nakon telefonskih razgovora s kancelarkom Merkel i budućim ministrom financija Olafom Šolcom.
- pročitajte još: Priprema terena za reformu EU
Makron od socijaldemokrate Šolca može da očekuje veću fleksibilnost nego od prethodnika. Volfgang Šojble iz CDU bio je krajnje štedljiv s državnim finansijama. A Makronu je pre svega stalo do finansijske politike. On se recimo zalaže za zajedničkog ministra finansija, kao i za povećanje budžeta za kompletnu evrozonu.
Međutim, u demohrišćanskim strankama u Nemačkoj (CDU/CSU) mnogi sada strahuju da su ti planovi u stvari prikriveni pokušaj da se nemački poreski obveznici prisile da plaćaju za ekonomske promašaje drugih članica EU. Pomoćnik šefa poslaničke grupe CDU/CSU u Bundestagu Ralf Brinkhaus u intervjuu za „Velt“ upozorava SPD: „Deo koalicionog ugovora koji se odnosi na Evropu nije blanko-ček. Ako neko počne da poklanja Nemačku, to s nama neće biti moguće.“
Možda je to bila i kritika upućena šefici njegove stranke – Angeli Merkel. Ona je još pre glasanja članstva SPD o koaliciji obećala da će Nemačka nadoknaditi deo novca koji će nedostajati u budžetu EU zbog izlaska Velike Britanije. Ali to što Merkelova nedvosmisleno podrazumeva kao „izjašnjavanje za Evropu“ – nailazi na nerazumevanje. I to ne samo u redovima CDU i CSU, već i u nemačkoj opoziciji – Liberali (FDP) i Aletrnativa za Nemačku (AfD) – ali i u inostranstvu. Holandija i Austrija, recimo, koje u budžet EU više uplaćuju nego što iz njega dobijaju, ne žele da u tu zajedničku kasu uplaćuju više nego do sada.
Rezultat izbora u Italiji sve mijenja
Ali najkasnije nakon izbora u Italiji čini se da su svi ti reformski planovi pod znakom pitanja. Više od polovine Italijana glasalo je za evroskeptične stranke. Osim toga, nejasno je ko će u Rimu da sastavi vladu. Šef desničarske Lige i veliki pobednik izbora Mateo Salvini još jednom je ponovio: „Evro je bio, jeste i ostaje greška.“ Istina, ni on ni Luiđi di Majo iz sada najjače političke snage u Italiji – pokreta Pet zvezda, još ne govore o napuštanju zajedničke valute niti o izlasku Italije iz Evropske unije – ali jačanje evrozone s takvim ljudima, teško da je sprovljivo.
- pročitajte još: Italija pokazuje trend u Evropi
Pre se može očekivati dalje slabljenje evra. Stručnjaci ukazuju na to da su populisti u izbornoj kampanji obećali stvari koje mnogo koštaju – a Italija je već sada, nakon Grčke, najzaduženija zemlja u evrozoni. „Na izborima su pobedile one stranke koje su ljudima obećale veće državne izdatke, bez da su navele odakle će taj novac biti nadoknađen. A to znači kršenje evropskih pravila“, upozorava Fridrih Hajneman iz Centra za evropska ekonomska istraživanja sa sedištem u Manhajmu. To ugrožava i finansijsku stabilnost Italije, a Evropska unija mora novoj italijanskoj vladi „nedvosmisleno da signalizira da pakt stabilnosti i ekonomskog rasta sa granicama zaduživanja važi i za Italiju“, kaže Hajneman. Ali, ljude kao što su Salvini ili Di Majo evropske odredbe ne interesuju.
Na taj način smanjuju se izgledi za evropske reforme. „Biće ljudi koji će biti protiv reformskih sporazuma i koji će reći: s obzirom na sadašnji haos u Italiji, nije vreme da se ide u takav rizik“, kaže Janis Emanuilidis iz briselskog Centra za evropsku politiku. „Drugi će reći da glasovi za stranke koje su protiv establišmenta pokazuju da su birači siti ovakvog ekonomskog stanja, kao i migracija, i da se ne može jednostavno nastaviti kao i do sada.“
Kruti stavovi oko migracije
Ali, Italija nije jedini problem. Svuda u Evropi jačaju desno-populističke, nacionalističke i evroskeptične stranke. S Poljskom i Mađarskom nastavlja se spor oko pravne države. Tu je i trajni sukob oko migracija. Merkelova je nepopularna naročito u istočnoj Evropi. S tačke gledišta istočnih Evropljana ona je ta koja je od 2015. stotine hiljada izbeglica i migranata pustila u Nemačku, a posle toga očekivala da se ti ljudi ravnomerno rasporede po drugim evropskim zemljama.
U februaru je nemačka kancelarka još i dolila ulje na vatru kada je zahtevala da se prilikom buduće dodele novčanih sredstava iz EU vodi računa o angažmanu pojedinih zemalja oko zbrinjavanja izbeglica. „Ko god planira takav politički manevar, tome samo mogu da kažem: to je greška“, odgovorio je na to poljski ministar za Evropu Konrad Šimanski u intervjuu za nemački list „Velt“. Gledišta oko toga su na obe strane veoma kruta i rešenje se u ovom trenutku ne nazire.
- pročitajte još: Solidarnost, šta je to?
Kriza oko migracija, predstojeći Bregzit, svađa oko finansija EU – to su samo neki od velikih izazova. U Berlinu su svesni koliko sužen postao prostor za evropsku politiku. Nakon izbora u Italiji „trebalo bi se zabrinuti za stanje EU“, kaže Gunter Krihbaum, predsednik Odbora Bundestaga za Evropu. Preti opasnost od „zaokreta“ koji bi mogao da uništi evropski optimizam kakav šire Makron, kao i potpisnici nemačkog koalicionog ugovora svojim zalaganjem za reformu EU.
I Jana Puglijerin iz Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP), smatra da se EU nalazi u teškoj situaciji. „Ako Italija, treća po veličini članica EU, u dogledno vreme neće biti u stanju da iznese svoje mišljenje, to će snažno uticati na raspravu o reformi Unije“, kaže Puglijerinova i, imajući u vidu dugo vreme za sastavljanja vlade u Nemačkoj, dodaje: „Na blokadu nemačkog SPD nadovezala se italijanska blokada.“ Evropski komesar za privredu Pijer Moskovici jedan je od retkih koji, uprkos teškoj situaciji, ne gube smisao za humor: „Pred nama su“, rekao je, „originalna vremena“.