Izbori u Italiji nisu doneli jasnu većinu koja bi mogla da formira vladu, i to je zabrinjavajući signal. Šezdeset odsto italijanskih birača na ovim izborima odlučilo se za populiste - za one sleva, za pokret Pet zvezdica ili zdesna, za listu koju čine četiri populističke stranke, uključujući i neofašiste. Koliko ljudi mora da su frustrirani i zgađeni dosadašnjom vladajućim praksom u Italiji, da utočište traže kod populista koji sve obećavaju, igraju se sa strahovima, a malo toga su zaista u stanju da ostvare?
Politička mumija
Ponovo vaskrsla politička mumija, Silvio Berluskoni je u svojoj osamdeset prvoj godini i sa osvojenih petnest odsto glasova čovek u koga se polažu nade, mada više od bilo koga drugog predstavlja stari sistem. Otvoreno ksenofobični protivnik evra, Mateo Salvini, čak je nešto ispred Berluskonija. O Musolinijevim obožavaocima „Braća Italije“, koji su se takođe kandidovali na listi desnice, da i ne govorimo. Na drugoj strani je protestna platforma „Pet zvezdica“. Njeni vodeći političari su svašta obećali, žele da troše novac koji Italija nema. Glavni krivac je EU koja bi trebalo više novca da da Italiji.
Italijani hoće nešto novo, nešto drugačije. Svoju državu mnogi vide kao potpuno neefikasanu i zastarelu. To je sada račun za levičarski listu na čelu sa socijaldemokratama, koji su do sada bili na vlasti. Oni su se podelili uoči izbora i – poput SPD-a u Nemačkoj – beleže stalni pad. Nekadašnja nada Mateo Renci, potpuno je isključen. Reforme u Italiji slabo napreduju, privreda jedva da beleži rast, broj nezaposlenih je veliki, problemi sa azilantima nerešeni. Državni aparat guta previše novca, pravosuđe je sporo i neefikasno, zemlja prezadužena. Lista problema treće najjače privrede Evropske unije je duga.
Delimično stabilni odnosi
Poruka birača glasi: ne može više kao do sada. Ali tako će biti, zbog toga što će tri velika bloka verovatno blokirati jedan drugog u parlamentu, jer formiranje koalicije deluje nemoguće. Čak ni malo verovatna koalicija Berluskonijeve stranke i socijaldemokrata ne bi imala većinu u oba doma parlamenta. Ukoliko se stranke ne pokrenu, predsednik države će postaviti tehničku vladu, koja će obavljati poslove do novih, prevremenih izbora. Taj model je Italija često imala. On ne oslikava demokratsku volju birača, ali barem garantuje delimično stabilne odnose.
Nema recepta protiv populista
Nacionalni front Marin Lepen, francuski saveznik desničara Savinija, čestitao je na osvajanju većeg broja glasova. Lepenova je nažalost u pravu kada kaže da je za Evropsku uniju to bila loša izborna noć. Jačanjem populista, ta važna zemlja prelazi u isti tabor u kojem su već Mađarska, Poljska, Češka, Grčka i Austrija. Tamo su populisti na vlasti ili su deo vlade. I u Nemačkoj je populizam u zamahu. Do sada u Briselu, a osim Pariza ni u drugim glavnim gradovima, nema recepta da se zaustavi napredovanje populista i nacionalista.
A Italija ustvari ne može sebi da dozvoli višemesečnu krizu vlade. Ukoliko tržišta izgube poverenje u normalan razvoj u Italiji, državni dug bi uskoro mogao da postane preskup i nemoguć za finansiranje. Malo nade daje samo procena jednog glasača: „Mi Italijani ćemo se izboriti i sa ovom situacijom. Uvek smo nekako uspeli da izađemo na kraj sa našim problematičnim sistemom.“