Tači: Kosovo nije zemlja krize i metaka

DW: Gospodine predsedniče, ovo je veoma važan trenutak za Kosovo zbog dinamičnog razvoja događaja. Da krenemo od ubistva Olivera Ivanovića: kako gledate na to ubistvo i da li u međuvremenu imate neku informaciju o pozadini tog ubistva?

Hašim Tači: Ovo je tragičan trenutak i tragičan događaj, najgora moguća vest koju smo mogli da čujemo i doživimo u ovom trenutku. Sve što mogu da kažem jeste da institucije Republike Kosovo, zajedno sa međunarodnim institucijama – Euleksom i ostalim mehanizmima – čine maksimalne napore da se taj kriminalni čin rasvetli što je pre moguće. Ono što mogu da kažem jeste da je Kosovu ovo najmanje trebalo. Oni koji su smislili, isplanirali i izvršili to delo, imali su za cilj povredu Kosova, povredu prestiža Kosova. Da predstave Kosovo kao nestabilnu zemlju, kao zemlju krize i metaka, a ne stabilnosti i mira.

Zapravo i kao zemlju koja nije u stanju da kontroliše sever Kosova. Vi govorite o onima koji su počinili ovo delo, imate li bilo kakvu informaciju o tome ko su ti oni?

Ne želim da ugrožavam istragu, ali prve informacije nam daju nadu da bi uskoro mogla da se otkrije prava istina, da se otkriju oni koji su inicirali i izvršili ovaj atentat nad liderom Srba sa Kosova. Neću da prejudiciram ko stoji iza tog ubistva, ko je podstrekivao, a ko izvršio to ubistvo, ali ono što mogu da potvrdim jeste da institucije države rade na tome da se ubistvo što je pre moguće rasvetli.

- pročitajte još: „Na Kosovu se priča šapatom“

Aleksandar Vučić je ponudio pomoć Srbije u rasvetljavanju ovog ubistva. Da li ste vi spremni da sarađujete i sa zvaničnicima Srbije?

Ovo je borba protiv kriminala, borba za rasvetljavanje jednog teškog ubistva jedne političke ličnosti – bez obzira na motiv: kriminalni, politički, mafijaški ili etnički – mada do sada nemamo informacije da ovo ubistvo ima etničku ili političku pozadinu. Smatram da je dobrodošla svaka saradnja kosovskih institucija sa onima iz Srbije, u cilju rasvetljavanja ovog slučaja, ali istragu vrše institucije Republike Kosovo. Moramo takođe da budemo otvoreni i da kažemo istinu: gospodin Ivanović je imao i srpsko državljanstvo. On sam je rekao da je najmanje probleme imao sa Albancima i da je najveće probleme imao sa  Srbima. Da mu oni prete. Ali, još jednom, ja ne želim da prejudiciram ništa. Onima koji su organizovali atentat cilj je bio da naškode Kosovu, da naškode međuetničkim odnosima između Albanaca i Srba na Kosovu ili da stvore još veći razdor između Srba na severu Kosovu. Moguće je da im je cilj bio i da prekinu dijalog između Srbije i Kosova, pošto oni znaju da će taj dijalog na kraju dovesti do priznavanja Kosova od strane Srbije.

Kako biste ocenili bezbednostno stanje na Kosovu nakon ubistva Ivanovića, kao i nakon poslednjih tenzija na severu Kosova?

Želim da verujem da je ovo pojedinačni, izolovan slučaj, ali ne mogu da kažem da je to nešto što se dogodilo slučajno i da nije dobro isplanirano. Ipak, bezbednosno stanje na Kosovu je vrlo dobro. Već pet-šest godina nije bilo nikakvog ozbiljnijeg međuetničkog ili političkog incidenta. Jedinice Kfora se konstantno smanjuju, što je rezultat poboljšanja bezbednosne situacije. Institucije države preuzimaju dužnosti od Euleksa, tako da je Kosovo dobar primer mira i stabilnosti.

Vi dakle smatrate da je stanje na Kosovu stabilno i da nema opasnosti od međuetničkih sukoba o kojima se ponekada govori?

Definitivno, Kosovo je stabilna zemlja. Ono ima veoma dobru klimu međuinstitucionalne i društvene saradnje. Srbi sa severa su integrisani u institucije. Ja slušam i čitam razne izveštaje, ali verujem da će ovakva stabilna situacija da se nastavi i ubuduće.

A kako onda objašnjavate upozorenje američkog Stejt departmenta da je Kosovo ugroženo i da američki građani ne bi trebalo da putuju na Kosovo, pogotovo na sever?

Ne mogu da komentarišem izveštaje Stejt departmenta pošto oni, naravno, imaju svoje informacije. Taj izveštaj je objavljen smo dva-tri dana pre ubistva Ivanovića...

Upravo zbog toga vas i pitam...

Mi konstanto imamo informacije i naznake da pojedinci rade protiv stabilnosti Kosova. U tom izveštaju se govori samo o određenom delu Kosova, onom koji je već dvadeset godina izvor krize, nestabilnosti, kriminala, mafije. Ali je i izvor ekstremnih političkih zloupotreba, gde je vrlo teško razdvojiti šta je kriminal, a šta politika.

Upravo tako, zato su nemački mediji situaciju na severu Kosova i ocenili kao mafijašku crnu rupu, s velikim uticajem kriminalnih struktura…

Mogu da kažem da su stvari, posle potpisivanja Briselskog sporazuma i početka njegove implementacije, odnosno integracije Srba, stvari počele da se popravljaju. Ali neophodno je da se uradi još više.

Da li postoji bilo kakvo umešanje Rusije, pošto se često govori i o jačanju uloge Rusije, ne samo u Srbiji i Republici Srpskoj, već i na severu Kosova o čemu ste i Vi govorili. Da li imate bilo kakve informacije o tome?

Sam podatak da Putin na severu ima veći autoritet od svakog srpskog političara, govori o tome da je njegov uticaj – bez obzira na to da li je samo virtuelni – veliki i da je on bespogovorni autoritet na severu. Ali ne samo tamo, već i u Srbiji, Republici Srpskoj i svuda gde žive Srbi. Dokle god je tako, postavlja se i pitanje opredeljnosti Srba za evropski put. Bilo kako bilo, Kosovo ima evropsku budućnost i to niko ne može da ometa. Ono što želim da istaknem jeste da mi imamo odličnu saradnju s liderima Srba koji su u kosovskim institucijama. Ne mogu da prejudiciram i vezujem to ubistvo sa srpskim stanovništvom na severu, pošto su i oni sami žrtve kriminala i interesnih grupa tamo.Saradnja s predstavnicima Srba na Kosovu je odlična – u Parlamentu, na Vladi i svugde.

Dobro, sigurno je da Putin ima tamo autoritet, jer Srbi tamo njega možda smatraju svojim zaštitnikom. Pitanje je, međutim, da li imate informacija o umešanosti obaveštajnih službi koje bi eventualno mogle da destabilizuju situaciju na severu?

Ne mogu da kažem da one nisu prisutne. A što se tiče umešanosti i uticaja službi, to je deo odgovornosti bezbednosnih organa koji tamo rade. Ipak, želim da istaknem da nikakvo mešanje sa strane neće uspeti da ugrozi evropsku i evro-atlantsku budućnost Kosova. Mislim da se radi o beznadežnim mešanjima koja ometaju budućnost Kosova. Ipak, i Evropska unija ne sme da kasni. Što više kasni, jačaće antievropske ideologije - ne samo na Kosovu gde ima najmanje takvih problema – već na celoj teritoriji Zapadnog Balkana.

- pročitajte još: Gašenje kosovskog požara

Evropska unija je najavila da će ove godine objaviti posebnu strategiju za Zapadni Balkan. Govori se o vrlo intenzivnijem procesu približavanja tog regiona i Brisela. Jedan od zahteva Evropske unije ovih dana jeste da se ne ukine Specijalni sud za ratne zločine. Koji je Vaš stav o zahtevima za ukidanje Specijalnog suda?

Pozdravljam strategiju proširenja Evropske unije i na Zapadni Balkan. Mislim da Kosovo mora da ima konkretnu agendu i jasnu evropsku perspektivu, posebno kada je reč o viznoj liberalizaciji. Kosovo je ispunilo 94 od 95 uslova za liberalizaciju viza. Ostalo je samo još pitanje demarkacije granice sa Crnom Gorom. Kosovo je ispunilo više uslova od svih ostalih zemalja Zapadnog Balkana i ono će po pitanju pravosuđa izvršiti svoje obaveze.

O demarkaciji granice ćemo govoriti kasnije, ali mi niste odgovorili na pitanje koji je Vaš stav oko zahteva za ukidanje Specijalnog suda, pošto ste upravo Vi pre dve godine insistirali na tome da se izvrše ustavne promene i usvoji Zakon o osnivanju Suda za ratne zločine?

Inicijativa za osnivanje tog suda bila je onih koji su pisali ili pomagali u pisanju izveštaja Dika Martija. Predstavnici međunarodne zajednice doveli su institucije Kosova pred svršen čin i one su bile primorane da taj zahtev međunarodne zajednice usvoje. Smatrao sam tada, a i sada mislim, da je to istorijska nepravda za Kosovo. Ipak, niko neće moći da predstavlja Kosovo kao zemlju koja se bori protiv pravde. Mi smo i ranije potvrdili da smo spremni da sarađujemo s međunarodnim pravosuđem. Punih 20 godina imamo ovde Unmik i Euleks. Kosovo je prošlo kroz sve faze saradnje s Haškim tribunalom. U redu, ako je cena slobode Kosova osnivanje i ovog Tribunala – ja sam 2015. godine zatražio od poslanika da ne ostanu na svojim čvrstim pozicijama protiv. Ali sam uvek govorio da je to bila, jeste i biće nepravda. Postoji tendencija da se žrtve kriminalizuju, a da se oni koji su na Kosovu izvršili genocid amnestiraju.

- pročitajte još: Nije lako prikupljati dokaze na Kosovu

Ko je izvršio pritisak na Vas? Ko vas je doveo pred svršen čin, pošto u javnosti to nikada nije objašnjeno do kraja? Kako je moguće da neko izvrši toliki pritisak na jednog predsednika, premijera ili ministra spoljnih poslova, pa da donesu odluke koje, kako vi kažete, nisu u interesu Kosova?

Kosovo je u procesu stvaranja države – sa institucijama i izabranim predstavnicima kakve ima i koje ja poštujem. Mi smo prošli kroz faze koje nisu bile lake. I ranije sam isticao, i kada sam razgovarao s predstavnicima Evropske unije, SAD i ambasadorima Kvinte, da se dešava nešto što je nenormalno i za Kosovo nepravedno. Ali Kosovo neće prestati da komunicira s međunarodnom zajednicom. I tada sam rekao da ćemo, zarad saradnje sa SAD, očuvanja partnerstva sa Amerikom, NATO i EU, taj zahtev poslati na vladu i u Parlamentu. Ali tada smo imali takve političke okolnosti, koje danas ne želim da komentarišem. Zbog toga su me mnogi kritikovali, i u Parlamentu i van njega. Ali moj odgovor tada, a i sada, glasi: Šta je bila alternativa? Konfrontacija s međunardnom zajednicom? Tako nešto nisam dozvolio, pošto je situacija bila: uzmi ili ostavi.

Tako je i danas...

To su gluposti onih koji su i onda bili protiv. I danas su to više pozicioniranja protiv pojedinaca nego što se radi o principijelnom protivljenju Sudu.

Kada smo kod pojedinačne odgovornosti: ima ljudi iz opozicije, ali i drugih struktura, koji kažu da je kompletno ovo protivljenje Specijalnom sudu, samo zbog toga što ćete Vi ili neko drugi biti optuženi za ratne zločine?

Mislim da Kosovo i svi oni koji su podržali ovaj proces imaju i građansku i nacionalnu i patriotsku hrabrost. To su odgovorni ljudi, jer nisu dozvolili da se Kosovo 2015. godine izoluje, kako su zahtevali oni koji danas kritikuju ovu situaciju. Takve kritike nisu ostavile utisak na mene ni tada, a ni sada. Da se neko tada bojao, ne bi podsticao te procese i tada, kao i sada. Sud je u funkciji i dok se to ne promeni, sve ostalo je samo politički marketing za dobijanje neke donacije ili neke vize, kako bi moglo negde da se putuje. Kosovo je bilo i uvek će biti odgovorna država.

Pitanje viza je svakako veoma važno i tome ćemo se vratiti kada budemo govorili o demarkaciji. Ali da završimo pitanje Specijalnog suda. Da li će biti ili neće biti ukinut Zakon o Specijalnom sudu?

Vlast je podeljena i ja neću da se izjašnjavam o radu bilo koje parlamentarne grupe. Kategorički odbacujem brutalno ponašanje bilo koga prema poslaničkim grupama ili prema poslanicima pojedinačno, pošto je njih izabrao narod. Kosovo ima međunarodne obaveze i ono će ih poštovati. Dokle god je ovaj Sud u funkciji, ljudi bi trebalo da se ponašaju odgovorno, kako ne bi izazvali vanredne situacije u potpuno normalnima situacijama, tj. kada se izražavaju drugačija mišljenja. Niko ne može da ugrozi pravo na mišljenje nekog poslanika, neke poslaničke grupe, političkih stranaka, predsednika ili Vlade. Ali jedna stvar mora biti jasna: Kosovo vode ljudi koje je izabrao narod.

- pročitajte još: Kravatama protiv bahatosti

Vlast je naravno podeljena, ali i Vi kao predsednik države imate autoritet kojim možete da utičete na ostale. Dakle, kao predsednik, koje je Vaše lično mišljenje, da li bi trebalo ukinuti Zakon o Specijalnom sudu ili ne?

Ja ističem vrlo jasno: u ovom procesu sam bio pasivan i nisam se mešao. Još uvek nisam uočio da je situacija u toj meri delikatna da ugrožava saradnju Kosova i međunarodne zajednice.

Da li imate informacije o tome da ste i Vi pod istragom?

Izveštaj Dika Martija bio je otvoren i javan. Mislim da su svi ljudi iz OVK prošli ili da prolaze kroz taj postupak. Tako je bilo 1999, 2000. ili 2005. godine. To traje već 20 godina, oni su i ranije bili pod istragama Srbije. To je stvar koja me najmanje tangira, jer Kosovo ima pametnija posla nego da kompletnu energiju troši samo na Specijalni sud. Rekao sam već: za one koji su ratovali za slobodu zemlje, ovo je najmanja cenu koju bi morali da plate za evroatlanstku budućnost Kosova i kako bi se sačuvalo partnerstvo sa SAD, EU i NATO. To partnerstvo za Zapadom stvorili su upravo ti ljudi – ne oni koji nisu verovali u slobodu i nezavisnost Kosova, a sada se pozivaju na evroatlanstske vrednosti.

Kad smo kod saradnje s međunarodnim faktorom: američki ambasador ovih dana je vrlo jasno rekao da će snositi odgovornost svi oni koji se suprotstave Sudu. Kako to komentarišete?

Nemam komentar na izjave američkog ambasadora. Mi se redovno sastajemo, imam veoma dobru saradnju. Imamo svoja mišljenja o svim važnim događajima.

Ponekad i suprotna, ali to je u demokratiji normalno… Da pređemo na pitanje sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Goro, pošto ste i to Vi lično potpisali 2015. godine u Beču. Zašto taj Sporazum do sada nije ratifikovan i kada će biti ratifikovan?

Mislim da to pokazuje nezrelost kosovskog rukovodstva, pošto ono ne uspeva da stvori konsenzus za njegovu ratifikaciju. Sporazum je vrlo jasan i precizan. Mislim da samo gubimo vreme i da je odlaganje na štetu Kosova.

Zašto se te toliko odugovlači?

Da vam pravo kažem, ja sam tražio od svih političkih lidera – i ranije, a i sada – da ratifikuju, ali nas je dovde dovelo provincijalno razmišljanje, nezrelost i nedostatak evroatlantske vizije. Još jednom ponavljam: bez demarkacije granica Kosovo neće dobiti liberalizaciju viza. Cenu, na žalost, moraju da plate građani, pošto poslanici, članovi Vlade, pa i ja, imamo i albanski pasoš. Albanske pasoše imaju i privrednici, predstavnici medija i drugi. Zato mislim da je pogrešno da se odbije jedan projekat koji zemlji otvara evroatlansku perspektivu.

Šta Vi, kao najviši autoritet u zemlji, preduzimate da se to pitanje reši?

I danas pozivam političke lidere da razmišljaju racionalnije, da više misle o interesima države i evroatlantskoj budućnosti, nego o političkim poenima, i da to pitanje što pre završe u parlamentu. Što više kašnjenja, to će više kasniti evropska budućnost Kosova.

. pročitajte još: Bez kompromisa u procesu proširenja

Upravo tako, pošto je Kosovo ostalo poslednja, crna rupa u Evropi, bez vizne liberalizacije. Sećam se Vaših izjava i izjava mnogih drugih, koji su govorili da će vizna liberalizacija da se dogodi ovog meseca, ove godine i tako dalje. Da li imate neku ideju, kada bi vize mogle da budu ukinute?

Meseci i godine o kojima sam ja govorio prolaze, a da je završena demarkacija granice, pitanje liberalizacije viza bilo bi već zaboravljeno.

Vi ste bili na vlasti svo to vreme i imali ste dovoljan broj poslanika...

Nisam imao potreban broj, jer da sam imao, to pitanje bi bilo završeno pre više od tri godine. Isto kao i pitanje oružanih, vojnih snaga Kosova. Mi smo jedini krivci što nemamo liberalizaciju viza i oružane vojne snage Kosova. To se nije dogodilo zbog ometanja i nezrelosti pojedinih politički snaga na Kosovu, ometao nas je „politički grč“ određenih političkih snaga, jer da su oružane snage Kosova formirane 2014. godine, kada su nas podržavali SAD, NATO i ostali, danas bismo bili deo Partnerstva za mir. Na žalost, sada se Beogradu pruža mogućnost da potpuno bespravno stavi veto na formiranje tih snaga, preko svojih mehanizama na Kosovu.

Te snage imaju mogućnost da sruše i Vladu Kosova. Da li strahujete da će zbog demarkacije granice pasti i ova Vlada i da će ubrzo biti novih izbora?

Ne bih želeo da Vlada padne, ona bi trebalo da radi svoj posao. Ali mislim da bi ona morala da ima mnogo šire, evroatlantske vidike, a ne samo da se bavi demarkacijom.

Dobro, da pređemo na Zajednicu srpskih opština, što ste takođe Vi potpisali, a ona nije osnovana. Kada će biti osnovana ta Zajednica?

I tu ima bespotrebnog kašnjenja. Zajednica bi trebalo da se osnuje jer je to ustavna i zakonska obaveza. Nemaju pravo oni koji misle da će pitanje Zajednice i demarkacije staviti van dnevnog reda. Ta pitanja moraju da budu prioritet bilo koga ko bude došao na vlast.

Naravno gospodine predsedniče, jer to je međunarodna obaveza koju ste Vi potpisali. A međunarodne obaveze moraju da se ispunjavaju. To očekuju SAD, EU, Nemačka i svi ostali. Ali te obaveze nisu ispunjene.

Ne ispunjavaju se, na žalost, ali nadam se da će se to u budućnosti dogoditi.

- pročitajte još: Srbija je odjednom „dobar momak“

Šta će biti s dijalogom koji je zapravo prekinut još od vašeg poslednjeg sastanka sa g. Vučićem. Pošto je 2018. godina proglašena kao odlučujuća, kada će dijalog da se nastavi i šta očekujete od dijaloga?

Dijalog je jedini put za Srbiju i Kosovo da ostvare određene ciljeve i da imaju evropsku budućnost. Verujem da će dijalog biti nastavljen tokom ove godine. Mi radimo na stvaranju što je moguće šire ekipe za dijalog. Verujem da će na kraju dijaloga Srbija priznati nezavisnost Kosova ili da neće ometati Kosovo da se učlani u UN. U suprotnom, svaki drugi dijalog nema smisla.

Jedna od najvećih kritika na račun formiranja Zajednice srpskih opština jeste da bi to moglo da dovede do podele Kosova. Da li je moguća podela Kosova?

Ne, to je definitivno pogrešno razmišljanje. Ni po koju cenu neće biti podele Kosova. Neće biti ni posebne autonomije, niti ugrožavanja teritorijalnog integriteta i celovitosti Kosova. Ali osnivanje Zajednice je naša ustavna i zakonska obaveza.

A da li može biti razmene teritorija, pošto je i to pominjano. Da budemo korektni, o tome su govorili i pojedini političari i intelektualci sa Kosova?

Ne znam ko je od albanskih političara sa Kosova o tome govorio. O tome su govorili neki analitičari, neki akademici, ali i neki političari. Međutim, nema nekog institucionalnog predloga o tome. Kosovo ima svoj teritorijalni integritet koji će se u svakom pogledu poštovati.

- pročitajte još: Problem sa Briselom - zovite Ameriku

Zašto je proces priznavanja Kosova stao? U poslednje vreme ne samo da nije bilo novih priznavanja, već je čak bilo i dva povlačenja priznanja.

Imamo samo jedno povlačenje priznanja, ali smo u međuvremenu imali i nova priznanja. Priznavanje neće stati, ubeđen sam. To je nezaustavljiv proces. Ali Kosovo nema samo prijatelje i partnere, već postoje i protivnici nezavisnosti koji su aktivni. Ponavljam: što više uspeha na Kosovu, biće i više priznavanja. Kosovo je prošlo dve godine suzavca, bespotrebnog nasilja i potpuno štetnih unutrašnjih događaja za konsolidaciju države, što je imalo uticaja i na međunardonom planu.

Ti događaji su veoma su naštetili međunarodnom položaju Kosova, a govori se i međunarodnoj izolaciji zbog neispunjenja obaveza. Tako recimo imate primer da premijeru Kosova nije izdata viza za put u SAD, zemlju koja se smatra Vašim najvećim prijateljem?

Nemam informaciju da je premijeru odbijena viza, kao što Vi ili ostali mediji kažu. Većina rukovodioca OVK prošli su razne procedure preispitavanja. Znam da je to možda za vas bombastična vest, ali to je prava istina.

Ja ne navodim bombastične vesti, već samo činjenice. A činjenica je da premijer nije dobio vizu…

Ja nemam nikakvu informaciju da mu je odbijena viza.

On je to sam rekao – da mu nije izdata viza zbog kašnjenja ili nečeg drugog...

Jedno je odbijanje, a drugo su procedure.

Dobro, možda Vi imate tačnu informaciju. Ali da pređemo na jedan drugi događaj. Predsednik Makedonije Ivanov odbio je da potpiše Zakon o upotrebi albanskog jezika. Kako ocenjujete tu odluku, ali i odnose sa Makedonijom?

Odnosi sa Makedonijom su veoma dobri, kao i odnosi i saradnja s novom Vladom Makedonije. Izuzetno cenim to što je premijer Zaev posetio Kosovu. Visoko cenim i glasanje u Parlamentu o ozvaničenju albanskog jezika. Ti odnosi će biti sve bolji. Što se tiče odluke predsednika Ivanova, to je za žaljenje. Ta odluka je proizvod prevaziđenog mentaliteta, ali će i to pitanje biti jednom zauvek zatvoreno, bez obzira na njegovo mišljenje.

Mislite da će albanski jezik ipak da bude ozvaničen?

Definitivno, ta odluka je doneta i ne može da se zaustavi, bez obzira na stav jednog političara ili nosioca neke institucije.

Gospodine predsedniče, ima još mnogo pitanja oko kojih bismo mogli da razgovaramo, ali se polako približimo kraju. A na kraju želim da Vam postavim jedno lično pitanje. Vi ste na čelu raznih institucija Kosova još od 1998. godine, pa sve do danas. U poslednje vreme dogodilo se dosta toga što može da naškodi i Vaše ličnom autoritetu. Da li ste zbog toga nekada razmišljali o ostavci?

Dokle god imam potpuno poverenje građana, ja ću sa potpunom odgovornošću da obavljam svaku funkciju. Naravno da je Kosovo prošlo kroz ne tako lake događaje. Ja sam rukovodio ili sam delio odgovornost tokom procesa za slobodu i nezavisnost, na šta sam ponosan. Pred sobom imamo sada treći cilj: učlanjenje Kosova u NATO i EU. Veoma sam ponosan što sam već punu deceniju političar koji dobija najviše glasova. Dokle god je tako, ja neću da se povučem. Ali neću ni da se vraćam u Vladu, u parlamentu ili u političku partiju. Ja obavljam funkciju predsednika i ako bude izborne reforme i predsednik se bude birao na direktnim izborima, kandidovaću se i siguran sam da ću dobiti i drugi mandat. Inače, mislim da neću preći preko parlamentarnih procedura. To je moje lično mišljenje i to je definitivno tako. Izazovi me nikada nisu plašili, već su me ojačavali u donošenju odluka.

Ako biste smatrali da je Hašim Tači prepreka procesa na Kosovu, šta biste mu Vi savetovali?

Hašim Tači je olakšao procese i odgovoran je za uspehe Kosova. Kao što sam rekao, ja sam već dve decenije na rukovodećim mestima i potpisnik sam svih međunarodnih sporazuma Kosova. Zato mislim da Kosovu smetaju oni koji ometaju evroatlantsku perspektivu Kosova, a ne ja koji dobijam izbore i najviše glasova. Naravno da nekome smetam, ali kao predsednik zemlje ja poštujem sve. Ja služim svim građanima Kosova, bez obzira na nacionalne ili političke razlike. Glasovi kritike su zdravi za politički život, teraju te da donosiš prave odluke.

Intervju sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem vođen je u četvrtak 18. januara, dva dana nakon ubistva Olivera Ivanovića u Mitrovici

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android