Kosovski „ratni heroji“ u viziru

Kosovo, na kojem pretežno živi albansko stanovništvo, dobilo je specijalni sud, čiji je zadatak da istraži i procesuira zločine počinjene nad pripadnicima manjina, pre svega Srbima, tokom rata (1998/99) i neposredno posle sukoba. „Parlament mlade balkanske države bi do kraja nedelje trebalo da definiše pravnu osnovu za osnivanje tribunala. To ne čini na sopstvenu inicijativu, već zbog velikog pritiska Evropske unije, ali i Sjedinjenih Američkih Država“, piše Noje cirher cajtung i dodaje kako deceniju i po od tog rata i „kosovsko-albanska strana“ konačno mora da počne sa procesuiranjem zločina koje je počinila OVK. Tome više nema alternative.

Dik Marti kao glavni inicijator

Specijalni sud je posledica diskusije u Savetu Evrope (2010), koju je inicirao specijalni izvestilac Dik Marti. Njegov izveštaj podsetio je na zločine počinjene nad pripadnicima nacionalnih manjina i sa njima doveo u vezu „rukovodeće ljude Oslobodilačke vojske Kosova, koji na tim prostorima važe za ratne heroje – među kojim i aktuelnog premijera Hašima Tačija“.

Noje cirher cajtung podseća da se Marti postarao da priča o trgovini ljudskim organima završi među udarnim vestima. U izveštaju tog švajcarskog političara, navedeno je kako su se Srbima 1999. godine „odstranjivali vitalni organi i prodavali na crnom tržištu“. Utvrđivanjem odgovornosti pripadnika nekadašnje OVK, u međuvremenu se bavi američki diplomata Džon Klint Vilijamson, specijalni istražitelj misije Euleks. Rezultati te istrage biće, kako je najavljeno, objavljeni u junu.

Dogovoreno je da sedište Specijalnog suda bude na Kosovu. Doduše procesuiranjem ratnih zločina baviće se uglavnom međunarodne sudije „koje će veći deo tog posla obavljati u inostranstvu, pre svega u Holandiji“. List navodi dva razloga zbog kojih je to neophodno. S jedne strane, Tribunal u Hagu je istražujući zločine na prostorima bivše Jugoslavije, stekao „bogato pravno iskustvo“. Međutim, problem je i u nedovoljnoj zaštiti svedoka na Kosovu. U prilog toj tezi govori činjenica da su „komandiri i pripadnici nekadašnje OVK, proteklih godina masovno zastrašivani ili likvidirani“.

„Specijalni sud je vodeće političare na Kosovu bacio u dilemi. Od kako se rat završio, oni zagovaraju pojednostavljenu priču prema kojoj su Albanci vodili pravedan i odbrambeni rat i kako su bili žrtve, dok Srbi važe za jedini počinioce nasilja“, piše švajcarski dnevnik. Tek nakon objavljivanja izveštaja Dika Martija, neobjašnjivi nestanci nekoliko stotina ljudi, pre svega Srba, povezani su sa zločinima OVK. „Ako se ta dela ne istraže (ili samo delimično istraže), odgovornost se u tom slučaju ne može pripisati samo Prištini, već i političkim oportunistima zapadnih zemalja, koji su tokom bombardovanja Srbije bili na strani pobunjenika OVK“, komentariše Noje cirher cajtung.

Pripadnici bivše OVK spremni na saradnju?

„Sud sa dva sedišta – u Prištini i Hagu, trebalo bi da se pozabavi zločinima pobunjenika nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova u rat protiv Jugoslavije/Srbije, koji je doveo do odvajanja te pokrajine“, piše austrijski „Presse“, navodeći kako Euleksu u junu ističe mandat. Priština nije imala drugog izbora. Na početku parlamentarnog zasedanja, premijer Tači apelovao je na „poslanike svih partija“ da podrže osnivanje suda, uprkos činjenici da je donošenje takve odluke teško. „Nemamo mnogo mogućnosti. Jedina opcija je saradnja sa SAD i EU da se osnuje Tribunal“, rekao je Tači.

Osnivanju suda se tokom rasprave u skupštini usprotivio jedino nacionalistički pokret „Samoopredeljenje“. „To je veliki neuspeh vlade“, rekao je poslanik Glauk Konjufca. Bivši ministar saobraćaja i blizak Tačijev saradnik, Fatmir Ljimaj, označio je novoosnovani Tribunal selektivnim, jer će se baviti isključivo zločinima, za koje se tvrdi da su ih počinili kosovsko-albanski pobunjenici.

Nekadašnji šef glavnog štaba OVK, aktuelni ministar za bezbednost Agim Čeku, pruža uveravanja da se pripadnici te formacije neće suprotstavljati istrazi. On tvrdi da je osnivanje bilo nepotrebno i je istraživanje zločina moglo da bude prepušteno kosovskom pravosuđu. Čeku odbacuje navode medija da bi se on prvi mogao naći na optuženičkoj klupi.

Pripremio: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković